Posle duge i teške bolesti, u petak, 11. novembra, u Beogradu je preminuo Vladimir Logunov, čuveni koreograf, reditelj, baletski igrač i pedagog.
Posebno je bio zaslužan za razvoj umetničke igre u Srbiji i našem regionu zbog bogatstva i raznovrsnosti svoga opusa. O njegovom stvaralaštvu je isticano da je studiozno je postavljao dela tradicionalnog baletskog repertoara, a i autorske igračke predstave savremenijeg, neoklasičnog opredeljenja, da se njegove autorske koreografije odlikuju muzikalnošću i lirizmom u različitim igračkim stilovima, što postavke njegovih celovečernjih predstava i kamernih dela čini zanimljivim publici i stručnjacima. Preko četrdeset celovečernjih i kamernih koreografskih dela za pozorišnu i televizijsku baletsku scenu, uz plesne delove iz poznatih opera, svedoči o upornom i plodnom radu Logunova, što je ovenčano najznačajnijim nagradama (Milica Zajcev, „Zbornik Matice srpske“, Novi Sad, 2014).
Na Jugoslovenskom baletskom takmičenju u Novom Sadu osvojio je više nagrada za koreografije: Grana bez lišća Malera (bronzana medalja), Valcer Hačaturijana (srebrna), Cvet s napuklog zida Sibelijus–Baha (bronzana). Bio je član žirija Internacionalnog baletskog takmičenja u Varni 2008. i 2010. Dobitnik je najznačajnijih nagrada i priznanja: Zajednice muzičkih i baletskih pedagoga Srbije; „Dimitrije Parlić“ UBUS-a za predstavu Dr Džekil i mister Hajd; Nagrada UBUS-a za životno delo; Nacionalno priznanje za doprinos kulturi Srbije; Zlatni Beočug, za doprinos u razvoju kulture Srbije (2015); Pečat NP Beograd (2016); Plaketa NP Beograd, najveće priznanje koje ovaj nacionalni teatar dodeljuje priznatim umetnicima (2018). Prošle godine je odlikovan Zlatnom medaljom Republike Srbije za izuzetne zasluge i postignute rezultate u oblasti baletske umetnosti.
U Muzeju Narodnog pozorišta u Beogradu otvorena je 31. oktobra 2022. izložba posvećena stvaralačkom opusu Vladimira Logunova „Izazov baletskog triptihona – Vladimir Logunov, baletski igrač, pedagog i koreograf“, autorke Milene Jauković.
Vladimir Logunov je rođen u Beogradu, 28. VII 1942. Bio je istaknuti solista beogradskog Baleta, koreograf koji je postavljao baletske predstave u Beogradu, Novom Sadu, Ljubljani, Splitu, Zagrebu, Sarajevu, Skoplju, na Kipru, u Sirakuzi, u Meksiku, profesor i koreograf u beogradskoj Baletskoj školi „Lujo Davičo“. Baletsko školovanje je otpočeo u Splitu u Studiju Mile Katić, što mu je dalo saznanje da je balet njegovo životno usmerenje. Lepota baletske igre povukla ga je na put umetnosti koja traži mnogo odricanja i napora, ali obećava potpuno ostvarenje ličnosti i zadovoljstvo da se pokretom, igrom, telom, izraze emocije i htenja. Diplomirao 1964. u Baletskoj školi „Lujo Davičo“ u klasi velike i nezaboravne Nine Kirsanove. Bio je odmah angažovan u baletskom ansamblu Narodnog pozorišta u Beograud, gde je ostvario niz zapaženih solističkih i značajnih karakternih uloga: Korelijus (uloga za koju je dobio nagradu za najbolje umetničko ostvarenje 1979), Mirakl, Dapertuto, Rotbart, Karenjin… Svoju prvu koreografiju Forma viva A. Vivaldija, uradio je za Narodno pozorište u Beogradu 1974. godine, a nakon studija na moskovskom GITIS-u, gde je specijalizirao koreografiju i pedagogiju, i usledili su njegovi baleti: Licitarsko srce 1980, Don Kihot 1988, Karmen 1990. i Uspavana lepotica 1995; uradio je koreografije i za operske predstave u Beogradu, Ljubljani, Zagrebu, Splitu, Novom Sadu. Bio je šef i umetnički rukovodilac Baleta Narodnog pozorišta u Beogradu (od 1979/80. do 1985/86). Od 2012/13. do 2015/16. bio je direktor Baleta Srpskog narodnog pozorišta.
Koreografije Vladimira Logunova u SNP-u
Karmina burana Orfa, Bolero Ravela i Karmen svita Bize–Ščedrina 1992; Serenada Čajkovskog 1993; Poema o ljubavi Vangelisa i Predsmrtna ljubavna pesma Divjakovića 1996; Koštana Konjovića 2001; Labudovo jezero 2008, Uspavana lepotica 2013. i Krcko Oraščić Čajkovskog (izvođeno samo u Meksiku) 2014.
Poslednji balet koji je koreografisao za Srpsko narodno pozorište je Ohridska legenda Stevana Hristića, koja je premijerno izvedena 30. oktobra 2021. povodom obeležavanja 70 godina postojanja Baleta Srpskog narodnog pozorišta. Smatrao je da koreograf može uvek da utiče svojim radom na promenu, da istovremeno može da neguje i klasični izraz i da ima inovativni pristup u koreografiji, ali da sme da zaostaje za ukusom vremena, posebno kada obrađuje večne teme: ljubav i sloboda. Povodom premijere Ohridske legende, Logunov je rekao da je ovu novu postavku posvetio svima koji su bili uz njega od samom početka karijere, koji su ga bodrili da istraje u radu do kraja, uz iskrene reči zahvalnosti svim prijateljima za sve što je kao koreograf ostvario u svojoj karijeri.
