Прича о трагедији две породице, српске и албанске, идентитету и поделама, централне су теме нове представе Српског народног позоришта „Берлински зид – Кад се ми мртви заиграмо живих“, по драми и у режији Жељка Хубача.
Искорачивши на непосредан начин у материјал актуелне историје – како наводи театролог Светислав Јованов – Хубач се драмом „Берлински зид“ упушта у нови слој истраживања људске способности за насиље и праштање, али и на нови начин артикулише мотив породице.
„Породица је жртва овде, она је покретач радње и патње, али и жртва патње. Заправо, односи у породици утичу на урушавање ликова”, истиче Хубач и додаје: „Ми причамо причу о поделама унутар породица које урушавају појединачне судбине без обзира на историју. Рат на Косову и Метохији је био катализатор тог трагичног процеса, али он би се догодио и без овог рата. Говоримо о сложеним односима који доводе до краха појединаца, породица, са историјом и без ње”.
Како каже у првобитној варијанти, „Берлински зид“ је био комад о идентитету. У садашњој верзији драме, поднаслов „Кад се ми мртви заиграмо живих“, упућује на нашу спремност да подредимо сопствени живот идеологијама у које верујемо – до истребљења.
У представи сваки члан глумачке екипе игра два лика, па тако Милан Ковачевић тумачи улоге Скендера, односно Велимира. Пеђа Марјановић игра Фарука и Рашка, Душан Вукашиновић – Петрита и Василија, Марија Меденица глуми Диту и Марију, а Марко Савић – Енвера и Димитрија. Нина Рукавина тумачи лик Ане.
Драматург је Александар Милосављевић, док је асистенткиња драматурга Дивна Стојанов. Музику је компоновала Ирена Поповић Драговић, сценограф је Жељко Пишкорић, а костимографкиња Марина Сремац.