Пера Добриновић, фото: Архив СНП

Петар, Пера Добриновић, био је несумњиво један од највећих глумаца, не само Српског народног позоришта, већ и целокупног српског глумишта. Публика и критика су га, мало је рећи, обожавали.

Пуно се о Пери писало, изванредно у критикама ценио његов рад. Ретко ко је могао да се похвали са толиким хвалоспевима и толико позитивних критика сваке улоге које се дотакао. Увек је и у сваку унео нешто ново, нешто другачије, нешто што није било нити виђено, нити очекивано. Није претерано рећи да је Пера Добриновић био глумачки геније.

Све ово, као и у свако време пре и после његовог, није значило да је био вољен и исто толико цењен од својих колега. Напротив, имао је међу колегама више непријатеља него пријатеља, посебно међу млађим колегама. Патолошка љубомора оних који имају потребу да сијају са сцене, посебно оних који баш и немају превише сјаја, па их засени неки велики таленат, учиниће све да се тог талента реше, да га спрече и онемогуће.

Петар Добриновић је за управника Српског народног позоришта постављен 12. јануара 1907. године и на тој дужности ће остати до краја фебруара 1911. године. Добриновић је већ навелико тада био велики, омиљен и познат глумац са четрдесетак година стажа, али његово управниковање ни близу није било успешно као његове улоге. О овоме је доста писао у својој монографији посвећеној Пери Добриновићу, професор Петар Волк, као и театролог и публициста, Лука Дотлић, чији текстови нам и служе као извор за преношење ондашњих догађаја.

Једна група млађих чланова Српског народног позоришта основала је неку врсту сталешког удружења, 1907. године, коју су назвали Заједница омладине Српског народног позоришта. Добриновић није био склон новотаријама, непровереним вредностима у избору репертоара, а посебно према млађима је био строг и захтевао строгу дисциплину.

У првој години управниковања Пера Добриновић је казнио три глумца. У другој, 1908, када је донет нови правилник у ком се строго наводило да глумци морају бити присутни на певачким пробама као и статирати када је потребно, а посебно је строго наведено кажњавање сваког пијанчења, управник Добриновић је казнио још једну глумицу која је кршила правила.

Заједница омладине Српског народног позоришта је брзо распуштена, распустио ју је Позоришни одсек, а у великој мери на захтев и жалбе Пере Добриновића. На ово је Заједница уложила жалбу. Добриновић је издао њихове наде и њихову борбу за савремено и прогресивно у глумачком ансамблу и за разумевање младе глумачке генерације. Тако су бар мислили.

Лука Дотлић тврди да је у тужби против Добриновића било много претеривања, „романтичарских јадиковки и сликања догађаја црним бојама“.

Млади глумци су свог управника пре свега оптужили да и он сам крши многа правила, а посебно да пуно пијанчи. Пишу да је јадни Пера био четири пута „трештен пијан“ само за време гостовања у Сомбору. Наводно да је све ово било претеривање, али се, ипак, може прочитати да је Пера Добриновић у позоришном ресторану у Сомбору напао локалног господина доктора, па је овај морао изаћи. Кажу, вероватно зли језици, да је Пера посебно поднапит волео да уводи ред.

Српско народно позориште је после гостовања у Сомбору отпутовало у Суботицу, а на тужбу младих глумаца нико није обраћао пажњу. Старији су наставили да не долазе на певачке пробе и нису хтели у представама да певају у хору. Тако се догодио први штрајк глумаца у Српском народном позоришту. Настао је хаос. Добриновић је морао да прекраја репертоар и да га прилагођава према онима са којима је располагао, јер млади више нису хтели нити да певају, нити да статирају. Овај штрајк је међу члановима Управног одбора и Позоришног одсека у Новом Саду изазвао прави шок и по хитном је поступку послата комисија у Суботицу да испита ствар. Кажњени су бројни глумци, а неколико њих који нису били стални чланови, су избачени. Ово је изазвало још веће расуло, јер су кажњени чланови дали оставке, а са собом повукли и супруге које су такође биле чланице ансамбла.

Нови ансамбл по квалитету није био ни близу пређашњем, забележили су сведоци, а Петар Добриновић, управник Српског народног позоришта је на крају новчано кажњен по тужби Заједнице омладине СНП-а која више није ни постојала.

Н.Ј.