Некадашњи диригент Опере СНП-а, в.д. директора Опере и в.д. управника Српског народног позоришта.
На Музичкој академији дипломирао је на више одсека: 16. VI 1966. виолину код проф. Владимира Марковића на одсеку за гудачке инструменте, потом на одсеку композиције код проф. Енрика Јосифа и 14. VI 1973. на одсеку за дириговање код проф. Живојина Здравковића.
Звање магистра стекао је на Академији за глазбу у Љубљани. Током каријере усавршавао се у Софији код проф. К. Илијева и у Сијени код проф. Ф. Ферара.
Каријеру је започео 1. X 1966. као виолиниста у Београдској филхармонији, а био је и члан Београдског камерног ансамбла у својству виолинисте, чембалисте и асистента диригента Антонија Јанигра. Дириговао је и Македонском филхармонијом, Београдском филхармонијом, Скопском опером, зрењанинским Камерним ансамблом, Оркестром Софијског државног конзерваторијума, Новосадским камерним оркестром и др.
У стални ангажман у СНП прелази 1. XII 1974. за диригента Опере. Од 11. X 1983. до 18. IV 1984. је в. д. директора Опере СНП. Од 19. VI 1990. до 30. IV 1992. био је в. д. управника СНП. Први његов диригентски задатак као члана СНП био је реализација музичке поеме Јаме.
Добитник је Златне медаље „Јован Ђорђевић“ (1987), Октобарске награде Новог Сада (1990).
„Несумњиво даровит диригент… мануелну технику, коју карактерише доста широк, мек али прецизан гест… показао да носи у себи изразиту музикалност, темперамент и сугестивност преношења својих извођачких интенција на оркестарски колектив.” („Политика“). Његово дириговање је сталожено, сугестивно, прецизно и стилски чисто. Изузетно успешно је руководио оркестарским извођењем. Пензионисан је 11. VIII 2001.
Дириговања: Јама, Живот на месецу, Тубадур, Грофица Марица, Продана невеста, Веселе жене Виндзорске, Еро с онога свијета, Трубадур, Травијата, Риголето, Лучија од Ламермура, Кармен, Севиљски берберин, Норма, Кнез Игор, Кармен, Норма, Љубавни напитак.