Уторак, 7. маја, Пинокио, сцена „Јован Ђорђевић“, 19.00
Балет за све генерације, осмишљен на једну од најпопуларнијих прича на свету, са веома инспиративном и комплексном музиком и сценом која се претвара у светлуцаву фантазију у којој плешу медузе, морски коњици, шкољке… Пинокио је једна нова прича о доживљајима дрвеног лутка у бајковитој атмосфери представе у којој се нижу животни догађаји, тренуци среће, туге, љубави… Кореографију и режију је урадио Драган Јеринкић, музику је компоновао Нодар В. Чанба. Сценографија, светлосни штимунзи, сценске анимације, игре у Циркусу и Позоришту лутака, чаробно плаветнило Морског краљевства, само су део велике кореографске приче о Пинокију, Ђепету, Плавој вили, Цврчку, Лисцу и Мачку… Уз солистичка остварења ансамбл Балета пуном енергијом и добрим играчким тоном доприноси остварењу овог необичног Ђепетовог сна. Игре класичног и карактерног стила са пуно пантомимског, комичног и драмског садржаја су овај сценски догађај учиниле допадљивим и забавним за све генерације. Диригује Александар Којић, сценографију је урадио Далибор Тобџић, костиме Мирјана Стојановић Маурич, учествују солисти и ансамбл Балета, ученици Балетске школе из Новог Сада, Оркестар Опере СНП-а.
Субота, 11. маја, Враголанка, сцена „Јован Ђорђевић“, 19.00
Ова двочина заврзлама, створена пре више од 230 година није ништа изгубила од своје лепоте, плени и даље искреним шармом, динамичношћу, веселом игром, разиграношћу и пасторалом. Колико је важна за историју балетске уметности критичари истичу чињеницу да је Враголанка првенац којим почиње нов начин размишљања и рада на балетима где је драмска радња изражена игром.
Љупка и комична прича о надмудреној „маман“ и тријумфу љубави, очаравала је прво гледаоце француских и енглеских позоришта, да би убрзо завладала многим балетским сценама, захваљујући либрету Жан Добервала, музици Фердинанда Херолда којој је, својим аранжманом Џон Ланчбери подарио изузетну танцовалност. У основи заплета је љубавна прича и интрига која се плете око Лизе, лепе и богате удаваче из добре куће и сеоског момка Колена, који није по вољи амбициозној „маман“. Целој представи, у кореографији и режији Калина Ханцијуа, мимика и гегови дају упечатљиве балетске призоре, љупкост и зачињавају комику. У богатој, инвентивној сценографији (Саша Сенковић) и костима изражене колористике и форме (Мирјана Стојановић Маурич), неодољиво осваја бравурозна игра маме Симоне, коју традиционално игра мушкарац, у дрвеним кломпама. Оркестром СНП-а диригује Александар Којић, а у улогама су солисти Балета, балетски ансамбл.
Петак, 17. маја, Дама с камелијама, сцена „Јован Ђорђевић“, 19.00
Дама с камелијама, балет неокласичног стила, који је премијерно обновљен ове сезоне, на музику Ђузепа Вердија, у режији, кореографији и по либрету Крунислава Симића, оркестрацији Александра Којића, биће на репертоару у петак, 17. маја, на сцени „Јован Ђорђевић“, с почетком у 19 часова. Ово дело, инспирисано истоименим романом Александра Диме Сина, поново нам је омогућило сусрет са темом велике љубави између париске куртизане Маргерите Готје и њеног младог љубавника Армана Дивала. „Једноставна, дирљива и страсна музика“, како је сам Верди желео да је оствари за своју Травијату, и драматична прича о животу двоје љубавника били су основни подстицаји за настанак представе вишеслојних позитивних уметничких резултата. Прилагођена балетској причи, музика чувене Вердијеве опере „Травијата“ инспиративна је у сцени бала, као и коцкарнице, а игра заводљива и полетна. Сведена сценографија (Герослав Зарић) прати дух Диминог романа, дискретно указујући на француски гламур и елеганцију одаја Маргерите Готје, а костими (Бојана Никитовић) плене елеганцијом и лепотом колористичког склада. Према речима критике, обновљена „Дама“ има све знаке Симићеве стваралачке зрелости, проистекле из дугогодишњег сценско-кореографског искуства и представља значајан и трајан допринос српској балетској сцени.
Диригује Александар Којић, а учествују: прваци, солисти и ансамбл Балета и Оркестар Опере СНП-а.
Субота, 25. маја, Ромео и Јулија, сцена „Јован Ђорђевић“, 19.00
Први пут у сезони, у суботу 25. маја биће изведен балет драмске снаге Ромео и Јулија, на музику Сергеја Прокофјева, по либрету Л. Лавровског и С. Радлова, у кореографији Константина Костјукова.
Успостављена на мржњи супротстављених и завађених породица, дешава се љубав двоје романтичних младих бића – од првог погледа и случајног упознавања, до скривених сусрета, забрањене љубави, па све до трагичног завршетка. Ромео Монтеки и Јулија Капулети симболи су једне породично условљене немогућности да се њихова љубав оствари на овом свету.
Шекспирове вечне реплике преточене су у покрете којима је пре стотину година проговорио језик класичног балета. Прекраснe и инспиративнe улогe које су у комбинацији Шекспир – Прокофјев, достигнуте су ликовима Јулије, Ромеа, Тибалта, Меркуција, Бенволија, грофа и грофице Капулети, Дадиље, Јулијиних другарица и осталих, и играчки уверљивим карактерима преточених у плесне секвенце – у балетску представу за сва времена. Будући да је Ромео и Јулија драмски балет, при доживљају у првом плану су глумачки, изражајни квалитети играча. Импресивне су мушке сцене, младалачки јака енергија, љубавне сцене протагониста под звезданим небом, као и динамика великих, групних сцена бала, карневала, посебно уличних метежа с мачевањем, током којих се дуети уланчавају и шире сукоб на сцени. Сценографију потписује Саша Сенковић, костимографију Мирјана Стојановић Маурич. Диригује Микица Јевтић, у улогама су балетски прваци и солисти. Учествују балетски ансамбл, Оркестар Опере, учесници Балетске школе из Новог Сада, статисти.
За куповину улазница за све балетске наслове важе редовни попусти, до 50% на Билетарници СНП-а.