Objavljeno:
259
pregleda

Scena i igrači

Krunislav Simić, foto: A. Ramadanović

Na Svetski dan baleta, 2. oktobra 2018, susreli smo se s koreografom i rediteljem Krunislavom Simićem. Povod je i premijerna obnova baleta Dama s kamelijama, koja će biti izvedena u subotu, 13. oktobra, na sceni „Jovan Đorđević“ u Srpskom narodnom pozorištu.

Za proteklih 30 godina, koliko se bavi koreografsko-režijskim radom, ostvario je nezaboravne predstave (Pieta, Pokajnik, Kraljeva jesen, Grk Zorba, Majerling, Kraljica Margo, Orfej u podzemlju, Krvave svadbe) i dobio brojne prestižne nagrade i priznanja (Zlatna plaketa na Međunarodnom takmičenju koreografa u Novom Sadu, 1988; Godišnje nagrade Narodnog pozorišta iz Beograda, 1991. i 2006; Godišnje nagrade SNP-a, 1992, 1994. i 2002; UBUS-ova nagrada „Dimitrije Parlić“, 1999; Međunarodna nagrada za vrhunski doprinos u savremenom pristupu pozorišnog stvaralaštva „Madlena Cepter“). Četiri koreografije je postavio u Srpskom narodnom pozorištu: Kraljevu jesen 1992. godine, Grka Zorbu 1994 (premijerno obnovljen 8. oktobra 2016), Majerling 2002. i Damu s kamelijama 2009. Dve godine kasnije, 2011, dodeljena mu je Zlatna medalja „Jovan Đorđević“, najviše priznanje SNP-a. Renomirani umetnik, igrač, koreograf i reditelj Krunislav Simić, obnavlja Damu s kamelijama, kojom će započeti baletska sezona SNP-a. „Tema o dami s kamelijama je večita tema kojom su se inspirisali mnogi filmski i pozorišni stvaraoci, kompozitori, vajari, slikari, veliki umetnici da stvaraju nova dela. I ovog puta sa velikim zadovoljstvom radim obnovu Dame s kamelijama sa novom podelom, sa novim i mladim igračima koji su briljantni“, kaže naš sagovornik Krunislav Simić, koreograf, reditelj i pisac libreta, nastalog prema istoimenom romanu Aleksandra Dime Sina – Dama s kamelijama. Na muziku Đuzepa Verdija baletom diriguje Aleksandar Kojić, koji je uradio i orkestraciju za ovu obnovu.

– Šta Vas kao koreografa i reditelja inspiriše?

Ono što me inspiriše u mom stvaralačkom radu – to su scena i igrači. Posebno igrači, oni su ti koji su pokretačka snaga mog unutrašnjeg stanja, dok tragam za određenim pokretima, koreografijama i tematikom koju sam odabrao da radim. Pre svega, zato što dopunjuju moj rad, ali i zato što se uzajamno prožimamo kako bi stvorili jednu zanimljivu predstavu za publiku. Nova Dama s kamelijama je svakako drugačija u odnosu na premijernu. Podela na premijeri Dame s kamelijama bila je sjajna i to je podela koju jako volim. Premijernim izvođenjem ovog baleta, 14. marta 2009. godine, prvakinja Baleta Oksana Storožuk je obeležila dvadesetu godišnjicu umetničkog rada na sceni, tako da sam ja sa velikim zadovoljstvom radio ovaj balet. I novi su sjajni, jer su to igrači posebne individualnosti. Sa nekima sam već radio u ranijoj Dami s kamelijama. I ovog puta sa velikim zadovoljstvom radim obnovu sa novom podelom, sa novim i mladim igračima koji su briljantni. Oni su ti koji mene inspirišu i prema njima pristupam na nov način, u nekom koreografskom smislu. Verdijeva muzika za Travijatu je predivna, njena lepota i vrednost su neprolazni. Za ovu obnovu baleta, novu orkestraciju je uradio Aleksandar Kojić, dirigent SNP-a, koji će i dirigovati predstavom.

– Da li u obnovi Dame s kamelijama nešto menjate u koreografiji?

Nova predstava pretrpela dosta promena i svakako je drugačija u odnosu na premijernu, zato što su tu drugi igrači koji mi sugerišu da, kad vidim njihove sposobnosti i karaktere, prema njima prilagođavam i radim drugačije viđenje. Na kraju, i mi koreografi godinama postajemo mudriji, racionalniji, vidimo nešto što bi mogli da promenimo i mislim da je obnovljena Dama s kamelijama, u mom koreografskom delu posla, poboljšana i da je mnogo bolja.

– Šta je Vaše polazište u radu na baletskoj predstavi?

Pravim koreografiju po principu dramskih predstava, tako da mene ne interesuje tehnička obučenost igrača, kako će izvesti duetnu igru, sissonne, da li su skokovi visoki, i slično. Mene interesuje šta to igrači poseduju u sebi što ih pokreće, tu emociju, suštinu, dušu. To je ono što odlazi u publiku, to publika prepoznaje i voli…

Krećem iz nekog pokreta, iz onoga što je svima svojstveno, od rođenja do kraja života. Često kažem za sebe da nisam baletski igrač. Ja sam igrač, baletski umetnik. Kada se pitam šta je to što baletski igrači poseduju u sebi, šta ih to pokreće, odgovor dobijem kada im pokrenem emocije, tada oni meni daju svoj „tekst“, svoju priču i prenose doživljaj. Igrači slede moju zamisao, a na njima je da to urade na najbolji mogući način.

– Recite nam nešto o svom radu sa baletskim ansamblom SNP-a.

Srećan sam jer imam divnu ekipu, divnu podelu. To su sve predivni umetnici koji zaslužuju veliku pažnju, čak i svetsku pažnju. Oni jesu igrači tog formata jer mogu da igraju na bilo kojoj sceni, a da se ne postide. Stojim iza toga da je baletski ansambl izuzetno marljiv. Dobio sam od njih sve što sam tražio, čak su sve podigli na mnogo viši nivo. Učinili su da se osećam ponosnim i srećnijim jer su neke moje ideje oplemenili i dali sebe, dali svoj pečat ovoj predstavi. Zahvalan sam im na tome. Za mene, oni su bogovi. Moj život je scena: bez igrača ne mogu, njihov pokret me inspiriše. Ako nema te uzajamne saradnje, nema ni predstave.

Razgovor pribeležila I. Ilić, 2. oktobra 2018, na Svetski dan baleta (World Ballet Day)

Podeli