ПОЖАР. ЛАУНЏ / КОНТРАСТ или ТАМО ГДЕ СМО ОСТАЛИ, фото: Срђан Ђурић

Друге вечери Фестивала професионалних позоришта Војводине били смо у прилици да гледамо представу „Пожар. Лаунџ / Контраст или Тамо где смо остали“ Српског народног позоришта.

Веома комплексне теме се прихватила редитељка Миа Кнежевић, заједно са драматургом Момчилом Миљковићем.

Ово није пригодна, комеморативна представа о трагичним догађајима који су се десили у Лаунџу и Контрасту, овде у Новом Саду, то је документарна, вербатим драма; скупљањем материјала, изјавама сведока и преживелих у пожарима, као и звучним записима, редитељским поступцима уз прецизне глумачке покрете и емоције, сазнајемо све оно што је претходило несрећним догађајима, оно што се збивало током пожара и након њега.


Најтежи део посла је припао глумцима, који су морали да пренесу мучне последње минуте четрнаестеро настрадалих младића и девојака. Уз Алису Лацко, Маркa Савковићa, Сању Ристић Крајнов, Лидију Стевановић, Драгињу Вогањац, Сању Микитишин, Димитрија Аранђеловића, Стефана Вукића, Марка Савића, Зорана Богданова, Душана Јакишића, Миодрага Петровића, Драгана Којића и Нину Рукавину имали смо прилику да упознамо младиће и девојке, који су грубим немаром изгубили животе али и родитеље који су остали без деце. Посебно се истиче улога надлежних органа који сваљују кривицу једни на друге. Брзом игром, ефектним наглашавањем и понављањем одређених реплика, као и коришћењем визуелних и музичких средстава, овом се представом подстиче преиспитивање наших ставова, оставља нам горак укус у устима, запитамо се да ли је тако морало бити, колика је вредност тек започетих живота, и питамо се, питамо се…

Ова представа је трагична исповест, сећање и опомена. Посебно је опомена онима који и даље окрећу главу, онима који су лењи, саможиви и избегавају да раде оно за шта су одговорни, што се граничи са бахатошћу. Јер касно је поставити питање ко је крив, када се трагедија већ деси. Касно је када иза младих, које је чекала њихова будућност, остану родитељи у црнини који желе да знају само једно. Ко је крив? Ова представа не даје одговор на то питање. Она сама је питање на које ће многи морати да одговоре.

Драматург Станислава Радосављевић