Objavljeno:
4
pregleda

Pozorišni putopisi: Putovanje do Jovana Đorđevića

snpI ove godine, 28. marta, delegacija Srpskog narodnog pozorišta će položiti cveće kod spomenika teatarskim velikanima – dramskom spisatelju Jovanu Popoviću Steriji, najslavnijem srpskom glumcu Peri Dobrinoviću,  dramskoj umetnici Dragi Spasić i, od pre nekoliko godina, balerini Marini Olenjinoj. Dan ranije druga će delegacija obići novosadska groblja da bi položila cveće na grobove nekih od osnivača i zaslužnih članova SNP-a.

Nekoliko dana docnije otići ćemo na Novo groblje u Beogradu da cvećem okitimo i grob našeg osnivača i prvog upravnika Jovana Đorđevića. Biće to simboličan znak da nismo zaboravili one kojima dugujemo to što smo profesionalni teatar koji u regionu najduže kontinuirano radi.

Uvažavanjem prethodnika pokazaćemo i da smo svesni da povest ne počinje od nas i da je blagodareći njihovom trudu, volji i smelosti Srpsko narodno pozorište danas jedna od ključnih tačaka savremenog teatarskog stvaralaštva.

Tog 28. marta, u podne, na sceni koja nosi ime našeg osnivača, po običaju će biti održana Svečana akademija povodom Dana SNP-a, i biće to prilika da priznanjima iskažemo zahvalnost onima koji su doprineli da Srpsko narodno pozorište bude ono što jeste – uspešan teatar u koji svake večeri dolaze gledaoci da bi se suočili s pitanjima koja im postavljaju naše predstave.

Na Svečanu akademiju će doći gotovo svi penzioneri Srpskog narodnog pozorišta, pojaviće se i najverniji prijatelji i odani saradnici najstarijeg profesionalnog teatra u regionu. Doćiće, razume se, svi umetnici koji će svojim nastupom uveličati svečani dan. Ni ove godine našu svečanost neće propustiti poštovaoci SNP-a koje nije bilo potrebno podsećati na Svečanu akademiju – ni štampanim pozivnicama, novinskim oglasima, e-mejilovima, posredstvom društvenih mreža… Jer, 28. mart je, poput crvenog datuma u kalendaru, duboko utisnut u njihovu svest o značaju Srpskog narodnog pozorišta kao institucije koja je mnogo više od svakog drugog domaćeg teatra.

I ne zato što je SNP veći, što ima tri umetničke jedinice, ili najimpozantniju pozorišnu zgradu u državi; ne zato što je – ma šta o tome mislili ovdašnji zakonodavci – ustanova kulture od nacionalnog značaja, pa ni zato što proizvodi vrhunske dramske, operske i baletske predstave, niti zbog toga što te predstave učestvuju na relevantnim festivalima, i odakte donose nagrade… Nego i stoga što je upornošću i sposobnošću umetnika koji deluju pod njegovim krovom, uprkos svemu, od početka ove sezone izvelo deset premijera (a u ovom času priprema još dve).

Za sada znamo da će u sezonu u kojoj slavimo 155. rođendan predstave SNP-a biti izvedene na Festivalu profesionalnih pozorišta Vojvodine, Sterijinom pozorju, Armel festivalu u Budimpešti, tivatskom festivalu „Purgatorie“, Gradu teatru Budva, Mokranjčevim danima, Festivalu bosanskohercegovačke drame, Festivalu praizvedbi u Aleksincu, festivalu u Banja Luci… Naše su predstave već nagrađene na INFANT-u, festivalu u Skoplju, Jasna Đuričić je dobila najveće domaće glumačko priznanje „Dobričin prsten“, dok je Tomi Janežič laureat nagrade „Bojan Stupica“ za Operu za tri groša, koprodukciju u kojoj je učestvovao i SNP.

Žao mi je što se na svečanosti 28. marta neće pojaviti oni što su sprečeni „ranije preuzetim obavezama”, ali ne žalim što ni ove godine na rođendan svoje kuće neće doći nekolicina njenih članova kojima su, inače, usta puna Srpskog narodnog pozorišta. I to upravo onih koji su ubeđeni da je njihovo prisustvo u Pozorištu zapravo jedini istinski argumenti koji SNP-u obezbeđuje dignitet i ozbiljnost. Oni će, uostalom, već koliko 29. marta izjutra (ako ne i 28. uveče) na pasja kola naružiti sve koji su na svečanost došli, a još će gore govoriti o programu proslave kojoj nisu prisustvovali. Jer oni znaju i ono što ne znaju. A ne znaju ništa, što će reći da misle da znaju – sve. Oni će se prvi javiti da brane umetnost i umetnike, što po pravilu umetnike dovode u ozbiljnu nepriliku, a umetnost, jadna, ćuti i crveni. Šta će, sirota.

Baš kao što i siroti bronzani Jovan Đorđević, sveden na ime scene i poprsje izloženo u foajeu SNP-a, može samo nemo da posmatra i, možda, osluškuje. A ako čuje koliko smo do sada premijera u sezoni izveli, gde smo sve s predstavama bili i gde su one sve pozvane, nadam se da će, iako u umetnosti ne važi zakon dijalektike da kvantitet daje kvalitet, biti zadovoljan.
Dakle, srećan mu 155. rođendan Srpskog narodnog pozorišta!

Aleksandar Milosavljević, Dnevnik, 27.mart 2016.

Podeli