РЕПЕРТОАР У СЕЗОНИ 2008/2009. СЦЕНА “ЈОВАН ЂОРЂЕВИЋ” ПРЕМИЈЕРЕ: Ђ. Верди: ТРУБАДУР К. Орф: КАРМИНА БУРАНА Ђ. Верди: АИДА ОБНОВА: Ђ. Пучини: МАДАМ БАТЕРФЛАЈ РЕПРИЗЕ: И. Калман: КНЕГИЊА ЧАРДАША В. А. Моцарт: ДОН ЂОВАНИ Ђ. Верди: ТРАВИЈАТА Ђ. Верди: РИГОЛЕТО Г. Доницети: ЛУЧИЈА ОД ЛАМЕРМУРА Ђ. Пучини: ТОСКА Ђ. Пучини: БОЕМИ Ј. Готовац: ЕРО С ОНОГА СВИЈЕТА КАМЕРНА ОПЕРСКА СЦЕНА ПРЕМИЈЕРЕ: Г. Доницети: ДОН ПАСКВАЛЕ Ђ. К. Меноти: ТЕЛЕФОН Е. Стројл: ЗВЕЗДАНИ ТРЕНУЦИ ЈОВАНА ДОБРИЋА ОБНОВА: М. Логар: ПОКОНДИРЕНА ТИКВА ПРЕМИЈЕРЕ: Ђузепе Верди - ТРУБАДУР Диригент: Жељка Милановић Редитељ: Воја Солдатовић Сценографска адаптација: Далибор Тобџић Костимограф: Јасна Петровић-Бадњаревић Диригент Хора: Весна Кесић-Крсмановић Једно од најпопуларнијих дела светског оперског репертоара које обилује сјајним аријама, дуетима, терцетима и хорским деоницама које су стекле изузетну популарност. Либрето обилује драмским акцентима, ривалством у љубави, трагичним забунама и жеђи за осветом. У дугогодишњој активности наше опере Трубадур је увек био део гвозденог репертоара и уз Травијату и Риголета представља најпопуларнија дела великог композитора, изузетно омиљена и код наше публике. Након шест година, у иновираној инсценацији и режији, ово дело ће наново заживети на сцени Опере Српског народног позоришта. Премијера: 4. X 2008. Репризе: 7, 9, 11. X / 17. XI 2008. Карл Орф - КАРМИНА БУРАНА Диригент: Берислав Скендеровић Редитељ: Манфред Швајгкофлер, Италија Кореограф: Лео Мујић, Немачка Сценограф: Миодраг Табачки Костимограф: Мирјана Стојановић-Маурич Диригент Хора: Весна Кесић-Крсмановић Култна кантата немачког композитора Карла Орфа, већ деценијама не силази с репертоара европских и светских оперских и балетских кућа. Текст за своје најпопуларније дело, које је назвао Кантата профана, Орф је нашао у истоименој средњовековној збирци (XIII век) из манастира Бенедиктбојерн, у којој су сабране песме лутајућих фратара и скитница, доконих студената и певача; сочни, често еротски, пикантни стихови о љубави и природи, безбрижна химна животној радости и вечној људској тежњи да пронађе срећу. Управо због своје универзалности, али и невероватно савременог музичког израза, Кармина бурана представља стални изазов. У новој поставци замишљена је као тотални спектакл у којем су, поред балета, и хор и солисти активни носиоци сценске и драмске радње, како је то и сам Карл Орф назначио у својим скицама за премијерно извођење давне 1937. године. Представа Кармина бурана први је међународни пројекат Опере СНП-а у сарадњи с NUOVO TEATRO COMUNALE DI BOLZANO (Италија). Италијанска премијера Кармине буране биће у Болцану јула 2009. године. Премијере: 14. V 2009. Ђузепе Верди - АИДА Диригент: Ђанлука Марчано, Италија Редитељ: Марко Спада, Италија Сценограф и костимограф: Алесандро Чамаруги, Италија Диригент Хора: Весна Кесић-Крсмановић Вердијева опера Аида од своје премијере у опери у Каиру, 24.12.1871. године, плени и одушевљава, баца у занос и усхићује љубитеље опере широм света. Ретко која опера је очекивана с толиким узбуђењем и готово да ниједна тако победоносно и брзо није освојила свет. Аида је данас украс оперског репертоара, славље и свечаност за ансамбл који је изводи као и за слушаоце. Након више од 20 година, на задовољство ансамбла и, надамо се, публике, овај наслов ће се поново наћи на сцени Опере Српског народног позоришта. Премијера: почетком сезоне 2009/2010. Ђакомо Пучини - МАДАМ БАТЕРФЛАЈ Диригент: Жељка Милановић Редитељ: Младен Сабљић Режијска обнова: Катарина Матеовић-Тасић Сценографију Фрање Поточника обновио: Далибор Тобџић Костимограф: Стана Јатић Диригент Хора: Весна Кесић-Крсмановић Пучини је с опером Мадам Батерфлај доживео чудновату судбину: на праизведби, 17. фебруара 1904. у Миланској скали, дело се није свидело публици. Чини се да публика при првом контакту није била спремна да прими толико сентименталне лирике, које је Пучини осећајно унео у своју музичку трагедију о малој Јапанки Ћо-Ћо-Сан. Дубоко разочаран, јер је у дубини душе био уверен да је написао своје до тада најбоље и најекспресивније дело, Пучини се препустио тузи и очајању, али је ипак искрено веровао у скору ренесансу своје опере - и није се преварио. Три и по месеца касније, након вишеслојних корекција, Мадам Батерфлај је у Бреши засијала пуним сјајем којим живи до данас. Пучини је створио дело трајне и непролазне вредности, дело које је заживело и уврстило се у класични репертоар највећих оперских кућа, дело које се уткало у широке народне масе, чију је музику прихватио цео свет. Обнова: 26. II 2009. Репризе: 28. II / 2. и 4. III 2009. РЕПРИЗНИ РЕПЕРТОАР: Имре Калман - КНЕГИЊА ЧАРДАША Репризе: 11, 13. и 22. IX / 30. XII 2008. / 5. и 8. I 2009. Волфганг Амадеус Моцарт - ДОН ЂОВАНИ Репризе: 23, 25, 28. и 30. X 2008. Ђузепе Верди - ТРАВИЈАТА Репризе: 20, 22. XI 2008. / 10. и 12. I 2009. Ђузепе Верди - РИГОЛЕТО Репризе: 17. и 19. I 2009. Гаетано Доницети - ЛУЧИЈА ОД ЛАМЕРМУРА Репризе: 2, 6. и 10. II 2009. Ђакомо Пучини - ТОСКА Репризе: 14. и 17. II 2009. Ђакомо Пучини -БОЕМИ Репризе: 28. и 30. III / 1. и 2. IV 2009. Јаков Готовац - ЕРО С ОНОГА СВИЈЕТА Репризе: 9, 14. и 16. IV 2009. КАМЕРНА ОПЕРСКА СЦЕНА ПРЕМИЈЕРА: Гаетано Доницети - ДОН ПАСКВАЛЕ Еберхард Стројл - ЗВЕЗДАНИ ТРЕНУЦИ ЈОВАНА ДОБРИЋА Адаптација и режија: Воја Солдатовић Комична моноопера Звездани тренуци Јована Добрића биће први пут изведена у нашој земљи. То је забавна прича о позоришном реквизитеру који воли да пева и који покушава да убеди публику да га, неоправдано, спречавају да направи оперску каријеру. Наравно, све то уз пуно познатих анегдота и прича, које су обично скривене од публике, јер се догађају иза позоришне завесе. ОБНОВА: Миховил Логар - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА Адаптација: Миодраг Милановић Режија: Гордана Каменаровић Клавирска пратња: Ирина Митровић Сценограф и костимограф: Марина Сремац Сценски покрет: Ивица Клеменц Музички сарадник-суфлер: Милана Цап-Ћујић Комична опера Покондирена тиква је у Српском народном позоришту први пут изведена 1993. године, у интегралном облику. У мају 2006. опера је постављена у потпуно новој верзији, прилагођеној камерној сцени. Позната прича Јована Стерије Поповића о удовици сеоског опанчара, која је уобразила да је отмена дама па се из петних жила труди да свако у њеној кући буде “ноблес”, дочарана је у живом ритму с добрим осећањем за ефектну комику. “Ова верзија Покондирене тикве обилује духовитим обртима, искричавим досеткама, комичним ситуацијама, па и с мером изведеним геговима. Добро су погођене и наглашене типске карактерне црте појединих ликова. Фемине лудорије у тумачењу редитељке Гордане Каменаровић, уместо подсмеха, изазивају симпатије и смех. Речју, репертоар опере обогаћен је ведром музичком комедијом.”

ПРЕМИЈЕРЕ (сезона 2007/2008) КНЕГИЊА ЧАРДАША (Имре Калман) ДОН ЂОВАНИ (В. А. Моцарт) План Опере обухвата премијерна извођења Калманове "Кнегиње чардаша" (у децембру) и Моцартовог "Дон Ђованија" (у мају) и чак девет наслова у репризном извођењу ("Боеми", "Набуко", "Лучија од Ламермура", "Риголето", "Трубадур", "Тоска", "Норма", "Травијата" и "Еро с онога свијета"). Осим тога, планирана су гостовања многих иностраних редитеља, диргената и солиста током целе сезоне. Директор Опере СНП-а Берислав Скендеровић најавио је и објављивање публикације која ће садржати комплетне информације о раду Опере у овој сезони.

Оперски ансамбл отпочео је са припремама на премијери опере Катарина Измајлова Димитрија Шостаковича. Диригент ће бити Урош Лајовиц, к.г. и Жељка Милановић. Редитељ је Дејан Миладиновић (овом режијом прославља 35 година уметничког рада) Костимограф је Јасна Бадњаревић, а сценографи Дејан Миладиновић и Тања Марчетић. Насловну улогу тумачиће Свитлана Декар и Валентина Миленковић. Премијера ће бити у оквиру БЕМУС-а, 10. октобра у Центру "Сава" (на позив БЕМУС-а). Премијера у СНП-у биће 14. октобра на сцени "Јован Ђорђевић". У свом образложењу за поставку ове опере, Директор Опере Дејан Миладиновић је напоменуо: "Катарина Измајлова се први пут налази на репертоару новосадске опере. Шостаковичева опера биће изведена у верзији из 1963. године (тзв. Друга верзија). Приказивање овог изузетног дела поново ће потврдити неколико чињеница везаних за ансамбл Опере СНП-а – хомогеност, музикалност, вокалне и глумачке квалитете и уиграност солистичког ансамбла, сонорност звука и ритмичку прецизност хора, као и изванредно симфонијско звучање и музицирање оркестра. Осим тога, појава ове опере на нашем репертоару поново доказује да се доследно следи репертоарска идеја, промовисана током прошле сезоне, о презентовању релативно мало познатог и извођеног квалитетног оперског репертоара 20-ог века." Ово је први пут, после 12 година, да ће Опера СНП-а учествовати на БЕМУС-у. Након Катарине Измајлове, Опера ће припремати Севиљског берберина Ђоакина Росинија, а премијера се најављује за 16. фебруар 2007. године, на сцени "Јован Ђорђевић". Севиљског берберина дириговаће Луис Салемно, гост из САД, а режију К.С. Станиславског пренеће Људмила Налетова из Москве. У вези са поставком ове опере на репероар СНП-а, Дејан Миладиновић, директор Опере истиче: "Колегијалност и пријатељско разумевање омогућило нам је да од московског театра Им. Станиславски/Немирович-Данченко добијемо дозволу да пренесемо једину постојећу, а "живу" (још увек се налази на репертоару те московске опере), оперску режију К.С. Станиславског. Постављање овог музичког, али и редитељског ремек-дела, омогућиће Опери СНП-а да се појави на европским оперским сценама са добром опером, а за све позоришне познаваоце и сладокусце,до сада никада виђеном режијом Станиславског. Осим тога, за пултом наше опере први пут ће дириговати премијеру наш нови стални гост-диригент, маестро Луис Салемно из САД. Наши млади солисти, спремни су да квалитетним музичким и глумачким интерпретацијама започну освајање публике и код нас и у иностранству". Овакву режијску поставку, јединствену у Европи, Дејан Миладиновић назива долазак легенде! Трећа премијера која се планира у Опери у следећој сезони је опера Ђакома Пучинија Боеми, 11. маја 2007. године, такође на сцени "Јован Ђорђевић". И овом опером дириговаће Луис Салемно, док ће редитељ бити Хенри Акина, гост из Берлина. Опера Боеми је сигурно једна од најпопуларнијих икада компонаваних опера, а када се она уврсти у премијерни репертоар, то онда увек, по речима Дејана Миладиновића, потврђује постојање палете младих певача способних да квалитетно одговоре свим, заиста тешким, захтевима партитуре.Наравно, овом премијером Опера СНП наглашава постојање таквог квалитета. У режији уметничког директора берлинске Камерне опере, Хенрија Акине, ова представа ће (уз мудро "дозирано" приближавање савременом тренутку), свакако произвести интересовање публике. У вези са гостовањима у предстојећој сезони, директор Опере Дејан Миладиновић најављује Катарину Јовановић поново у Норми, затим наступе неколико италијанских, руских и грчких певача (поред гостију из окружења). Предвиђена су гостовања Покондирене тикве у Пољској, а у преговорима смо и за гостовање у САД. Такође смо у преговорима за поновно гостовање у Кану, као и за копродукцију са оперским фестивалом у Мишколцу (за 2008. годину). На нашим сценама планира се гостовање Мадленијанума са Хофмановим причама, као и са најновијом, контроверзном Травијатом.

У сезони 2005/2006 Опера је извела 10 наслова, укупно  35 представа,  којима је присуствовало 14.091 гледалац. 4 премијере у Опери:Васкрсење Франка Алфана, режија Божидар Ђуровић, диригент Жељка Милановић (14. октобра 2005); Норма Винћенца Белинија, режија Небојша Брадић, диригент Дејан Савић(7. фебруара 2006); Тоска Ђакома Пучинија, режија Младен Сабљић, диригент Жељка Милановић - обнова: Катарина Матеовић Тасић (16. маја 2006); Покондирена тиква Миховила Логара, режија Гордана Каменаровић (31. маја 2006) Гостовања у иностранству - Опера је, такође, на међународним гостовањима постигла изузетан успех, како на недавном наступу на Интернационалном оперском фестивалу у Мишколцу (Мађарска), 16. јуна са опером Васкрсење, тако и на гостовању у Кану (Француска), са опером Риголето, 3. и 4. марта. Значајан наступ имао је Камерни мушки хор, који је приредио низ концерата у Новочеркаску (Русија), од 2. до 12. маја ове године. Гостовања у земљи - Опера је, у оквиру Дана СНП-а, гостовала у Подгорици (Вече оперских арија), затим у Центру «Сава» у Београду (Норма), у Руми (Травијата), а приредила је концерте Музика код Стерије у Србобрану и у Шиду.