Vesti
29/09/2010 NA REPERTOARU JE 150. POZORIŠNA SEZONA
„Stalno narodno pozorište osnovati znači ne samo pozorištno zdanije od solidnog materijala podići, nego znači: pozorištnu veštinu u našem narodu podići, njen obstanak i razvitak stalno utvrditi i na svagda obezbediti; narodnoj drami, a s njom i narodnoj književnosti nov polet dati”, stoji između ostalog u pozivu na osnivanje Srbskog narodnog pozorišta 1861. godine, koji su potpisali dr Svetozar Miletić, Stefan Branovački, Jovan Đorđević i Jovan Jovanović Zmaj, a pokrovitelj proslave njegovog velikog jubileja je predsednikRepublike Srbije Boris Tadić
Gordana Draganić-Nonin
Naredne dve pozorišne sezone u Srpskom narodnom pozorištu biće posvećene velikom jubileju, jer se 2011. godine navršava 150 godina od kada je ono osnovano u Novom Sadu, tada centru srpske kulture u Austrougarskoj monarhiji, kao prvo profesionalno pozorište. Povodom obeležavanja jubileja osnovan je i Organizacioni odbor za proslavu na čijem čelu je dr Bojan Pajtić, predsednik Vlade Vojvodine, a pokrovitelj proslave je predsednik Republike Srbije Boris Tadić. U Srpskom narodnom pozorištu vlada veliko uzbuđenje povodom predstojeće, tako važne dve sezone, svaki dan se iščekuje početak radova na rekonstrukciji krova koji godinama prokišnjava, prave se planovi o premijerama i gostovanjima u svečarskim sezonama. Jer, značajan jubilej se neće obeležiti samo 28. marta naredne godine kada je zvanični Dan pozorišta, već će obe naredne pozorišne sezone biti u znaku jednog i po veka postojanja ove kulturne institucije.
Šta je prethodilo osnivanju Srpskog narodnog pozorišta? Svakako duga pozorišna tradicija u Vojvodini koja je i tada, u drugoj polovini 19. veka postojala, od đačkih diletantskih predstava, pa sve do privatnih profesionalnih pozorišnih trupa. Upravo tada, u periodu koji je obeležilo buđenje nacionalne svesti i borba za nacionalnu slobodu, u Novom Sadu je 1860. godine gostovala pozorišna družina Jovana Kneževića što je podstaklo Jovana Đorđevića da napiše više, sada već čuvenih, članaka u „Srbskom dnevniku” o nužnosti osnivanja Srpskog narodnog pozorišta. Same pripreme oko osnivanja radili su Svetozar Miletić, Stefan Branovački, Jovan Đorđević i Jovan Jovanović Zmaj.
„… Za velike celi ištu se i velika sredstva. Sad se ne radi kod nas samo o tom, da pozorišno zdanije podignemo. Četiri ona zida, koja će se zvati narodnim pozorištem, samo su spoljašnja aljina pozorišta, a još nisu pozorište samo. Zbog samog zdanija ne bi bilo vredno, na ceo se narod obraćati. Stalno narodno pozorište osnovati znači ne samo pozorištno zdanije od solidnog materijala podići, nego znači: pozorištnu veštinu u našem narodu podići, njen obstanak i razvitak stalno utvrditi i na svagda obezbediti; narodnoj drami, a s njom i narodnoj književnosti nov polet dati; školu i semenište ustanoviti za one roda našeg sinove i kćeri, koji se ovoj plemenitoj veštini posvetiti žele; pozorišnu struku trudom i iskustvom vešti, izobraženi i oduševljeni muževa na onaj stepen visine i savršenstva uzvesti, sa koga će nam pozorište za ceo narod postati školom morala, uzorom i obrazcem dobrog ukusa, nosiocem prosvete i izobraženosti, budilnikom narodne svesti, čuvarom narodnoga duha i jezika, ogledalom sjajne i tužne prošlosti i blagovestnikom sretnije budućnosti naše” – ove reči bile su napisane u pozivu na osnivanje Srbskog narodnog pozorišta 1861. godine, koji su potpisali dr Svetozar Miletić, Stefan Branovački, Jovan Đorđević i Jovan Jovanović Zmaj.
Tako je Srpsko narodno pozorište osnovano 28. jula (16. jula po starom kalendaru) 1861. godine na sednici Srpske čitaonice kojom je predsedavao Svetozar Miletić, prvenstveno kao nacionalna ustanova koja je imala zadatak da putem dramske književnosti i glumačke umetnosti prenosi srpsku reč i istoriju, da budi nacionalnu svest i podiže kulturni nivo Srba i time pruži otpor bečkoj i peštanskoj vlasti. Kako Pozorište nije bilo državna ustanova, Srpska čitaonica je osnovala Društvo za Srpsko narodno pozorište koje će voditi brigu i finansirati Pozorište.
Za prvog upravnika SNP-a postavljen je Jovan Đorđević, a pozorište se nalazilo u zgradi koju su zvali „pozorište Dunđerskog” u dvorištu sadašnjeg hotela „Vojvodina” u centru grada. Pozorište je u ovoj zgradi radilo sve do 22. januara 1928. godine, kada je zgrada potpuno izgorela u požaru.
Samo pet godina je prošlo od osnivanja pozorišta kada je ono, gostujući u Beogradu, oduševilo kneza Mihajla koji poziva Jovana Đorđevića da i u Srbiji osnuje stalno pozorište. Prihvatajući poziv kao čast i izazov, upravnik sa sobom odvodi i polovinu novosadskog ansambla i sedam godina posle nastanka SNP-a, u Beogradu se osniva Narodno pozorište.
Srpsko narodno pozorište se održalo jer je zaista bilo narodno. Njegovi glumci nisu bili samo umetnici, nego i kulturni misionari koji su samopregorno i postojano, životnom rečju s pozornice bitno uticali na svest naroda. U pozorištu je, u prvim danima svoga rada, na gostovanjima, izrasla grupa velikana našeg glumišta: Dimitrije Ružić, Draginja Ružić, Laza Telečki, Miša Dimitrijević, Ilija Stanojević, Dimitrije Spasić, Draga Spasić, Milka Grgurova, a među njima i Pera Dobrinović, najveći umetnik, čarobnjak koji je na pozornici mogao sve, čiji se i spomenik, uz spomenik Jovana Sterije Popovića, nalazi ispred nove zgrade SNP-a. To je prvi spomenik koji je podignut jednom glumcu u bivšoj Jugoslaviji, a upravo po Peri Dobrinoviću se zove i sadašnja mala scena u Srpskom narodnom pozorištu, dok velika nosi ime jednog od osnivača i prvog upravnika Jovana Đorđevića.
Nakon što je „pozorište Dunđerskog” izgorelo, pozorište se seli u tadašnji „Memorijalni Dom kralja Aleksandra”, kasnije „Dom kulture” i današnje „Pozorište mladih” gde deluje sve do 1981. godine kada se seli u namenski izgrađenu zgradu na Pozorišnom trgu. Do Drugog svetskog rata, pozorište je menjalo svoje ime nekoliko puta – bilo je i „Leteće diletantsko pozorište”, „Novosadsko-osječko pozorište”, „Dunđersko pozorište”, „Narodno pozorište Dunavske banovine”, a nakon tog rata se zvalo „Vojvođansko narodno pozorište”. U njemu se osnivaju nove umetničke jedinice, Opera i Balet. Od novembra 1951. vraća mu se prvobitno ime, a od 1956. se u njemu odigrava i Sterijino pozorje, festival domaćeg dramskog stvaralaštva, koje je osnovano na inicijativu koja je potekla upravo iz SNP-a.
I u posleratnom periodu Drama Srpskog narodnog pozorišta je održala svoju slavu. Setimo se samo najistaknutijih među glumcima tog perioda: Petar Petković, Stanoje Dušanović, Petar Vrtipraški, Vitomir Ljubičić, Siniša Ravasi, Ljubica Ravasi, Stevan Šalajić, Ivan Hajtl, Miodrag Lončar, Tihomir Pleskonjić, Mira Banjac, Milica Radaković, Velimir Životić, Rade Kojadinović, Zaida Krimšamhalov, Dobrila Šokica, Jelica Bjeli, Stevan Gardinovački...
Tokom svoje istorije, nakon Jovana Đorđevića, pozorište su vodili mnogi upravnici, među kojima je najznačajniji Miloš Hadžić, čiji se period naziva i „zlatnim periodom SNP-a”.
U 120. sezoni, 1981. godine, pozorište dobija novu zgradu u koju je ušlo 28. marta i taj dan je ustanovljen kao „Dan SNP-a” kada se sumiraju jednogodišnji umetnički rezultati i nagrađuju najbolja individualna i kolektivna umetnička ostvarenja. Aleksandar Milosavljević, sadašnji upravnik Srpskog narodnog pozorišta ističe da se obeležavanje nastanka pozorišta neće desiti samo tog datuma kada je zvaničan Dan pozorišta.
„Sezona koja je pred nama, sezona 2010/2011. je početak obeležavanja 150-godišnjice SNP-a, ali kako je naredna godina ta u kojoj je osnovano ovo pozorište, naš će se projekat obeležavanja ovog značajnog jubileja vezati i za ovu i za narednu pozorišnu sezonu. Mi smo u svakoj umetničkoj jedinici planirali po jednu predstavu nastalu po domaćim autorima, koje će predstavljati ključne momente ove prve jubilarne sezone. Naravno, i u Drami i u Baletu i u Operi će biti više od te jedne predstave. Na primer, u Operi se sprema Pikova dama, čija je premijera zakazana na sam dan Srpskog narodnog pozorišta, dakle, 28. marta sledeće godine. Takođe, mislim da je premijera Timon Atinjanin kojom ćemo otvoriti sezonu u Drami nešto posebno, jer se ne radi Šekspir svakog dana. Poslednje Šekspirovo delo koje smo ovde uradili bilo je San letnje noći pre sedam godina. U međuvremenu smo se s gradskom upravom za kulturu dogovorili da pokrenemo i projekat Šekspir u Novom Sadu, a radi se o tome da ćemo svake godine imati po jednu premijeru koja je nastala na osnovu Šekspirovog komada. Planirali smo da to u prve dve-tri sezone budu dramske predstave, a kasnije ćemo raditi i balete i opere. Obnavljamo operu Magbet, koja je urađena po njegovoj poznatoj tragediji, a na repertoaru već imamo balet Romeo i Julija”, ističe za „Ludus” Milosavljević.
Početkom naredne godine će u Srpskom narodnom pozorištu predstavu Lice od stakla Marije Karaklajić režirati Dejan Mijač, što isto predstavlja jedan mali jubilej jer se naredne godine navršava i tačno pola veka od kada je Mijač prvi put režirao u Srpskom narodnom pozorištu.
Simpozijumi
U jubilarnoj sezoni se planira i održavanje simpozijuma koji bi se radio u saradnji s Maticom srpskom. Simpozijum bi s jedne strane trebalo da se bavi istorijatom Srpskog narodnog pozorišta, a s druge strane temom položaja nacionalnih teatara u savremenom svetu. Organizacioni model po kojem je SNP nastao tipičan je primer austrougarskog modela iz prve polovine 19. veka, koji je nastao u vreme forniranja nacionalnih država. „Tada je bilo važno da reprezentativne nacionalne institucije imaju pod istim krovom i dramu i balet i operu, a mi živimo u potpuno drugom vremenu u kome se od tog modela odustaje. Taj model ni u Nemačkoj više ne funkcioniše. Mislim da će biti veoma značajno da organizujemo Međunarodni simpozijum na kojem ćemo moći bolje da sagledamo kako sada u Evropi funkcionišu slične institucije i to kako u organizacionom smislu, tako i kada je repertoar u pitanju. I zemlje u okruženju, koje su puno pre nas ušle u tranziciju, odustale su od austrougraskog modela i kod većine su Balet i Opera izdvojeni kao posebne kuće, a Drama takođe.”
Milosavljević ističe i da današnji repertoarski profil nacionalnih pozorišta treba razmotriti i videti koji se to zahtevi postavljaju pred nacionalnu pozorišnu kuću. „Ti zahtevi ne mogu biti isti kao pre više od vek i po kada se formiraju nacionalna pozorišta u Evropi. Ako uzmemo za primer Srpsko narodno pozorište ono je nastalo sa zadatkom da čuva vrednosti jezika i kulture srpskog življa u višenacionalnoj Vojvodini. I danas je Vojvodina višenacionalna, ali danas postoje i druga pozorišta, i nacionalnih manjina a i ona koja igraju predstave na srpskom jeziku. Zato treba sagledati koja je danas misija Srpskog narodnog pozorišta. S druge strane, mi smo subvencionisano pozorište i logično je da prikazujemo gabaritna dela svetske baštine, ali imamo li obavezu promocije novih pisaca? Naravno, mi to već radimo u SNP-u, ali simpozijum bi bio veoma važan u smislu sagledavanja tuđih iskustava i ukrštanja ideja o zadacima pozorišta u današnjem vremenu”, zaključuje Milosavljević koji smatra da je ovaj veliki jubilej dovoljan povod da i Sterijino pozorje 2012. godine svoj Međunarodni simpozijum teatrologa i pozorišnih kritičara posveti nekoj od tema koje se dodiruju sa onim što danas pokušavamo da definišemo kao misiju pozorišta u novim društvenim okolnostima.
Dakle, u jubilarnim sezonama trebalo bi da se dese dva simpozijuma – jedan u saradnji SNP-a i Matice srpske o istorijatu pozorišta i drugi koji bi trebalo da se bavi perspektivama nacionalnih pozorišnih institucija.
Enciklopedija i HNK u Novom Sadu posle dvadeset godina
Srpsko narodno pozorište će po svoj prilici biti i jedina teatarska kuća koja ima svoju enciklopediju, jer bi tokom obeležavanja jubileja trebalo da bude završen i tri decenije dug rad na njenoj izradi. Srpsko narodno pozorište je uspelo da obezbedi sredstva za rad tima koji radi na izradi Enciklopedije, ali će značajna finansijska sredstva biti potrebna za njeno publikovanje. Sredstva koja su obezbeđena za rad tima na čijem čelu je Miroslav Radonjić su minimalna, i svi oni na ovako kapitalnom projektu gotovo da rade volonterski, a kada rad bude završen, u dogovoru sa Ministarstvom kulture Srbije i sa još nekoliko pokrovitelja – Enciklopedija bi mogla biti štampana.
Jubilej bi trebalo da obeleži i nekoliko gostovanja tako da bi naša pozorišna publika imala priliku da vidi i značajnije predstave kako iz regiona, tako i iz daljih zemalja. Narodno pozorište iz Beograda je predložilo da se u zajedničkoj produkciji uradi predstava koja bi nastala u čast jubileju SNP-a. Posle dvadeset godina, u Novom Sadu će gostovati Hrvatsko narodno kazalište iz Zagreba. Srpsko narodno pozorište će do kraja ove godine gostovati u Hrvatskoj, u Zagrebu i Osjeku, s predstavama Ujkin san u režiji Egona Savina i Jezik zidova – predstavom Foruma za novi ples, a HNK će gostovanje uzvratiti u jubilarnoj, sledećoj godini.
Obnova zgrade
Predsednik Vlade AP Vojvodine dr Bojan Pajtić i v.d. upravnika Srpskog narodnog pozorišta Aleksandar Milosavljević potpisali su krajem maja ove godine Protokol o obezbeđivanju sredstava za adaptaciju i kapitalno opremanje Srpskog narodnog pozorišta. „Pokrajinska vlada je za prvu fazu rekonstrukcije obezbedila 180 miliona dinara, kako bi ono u tehničkom smislu bilo superiorno, a estetski reprezentativno. Imamo nameru da ovo nacionalno pozorište uđe u svoju sto pedesetu godišnjicu kao pravo, moderno i uspešno evropsko pozorište”, istakao je tom prilikom Pajtić. Zahvaljujući Vladi Vojvodine, nakon 30 godina, ovog leta se krenulo u renoviranje Srpskog narodnog pozorišta.
Kako je i najavljeno, rekonstrukcija pozorišta je započeta 1. jula, ali dug proces izrade dokumentacije i tenderski rokovi su razlog što će izvođači radova biti poznati tek polovinom septembra kada bi konkretno počeli radovi koji bi trajali dok traje i građevinska sezona. Iako prva faza podrazumeva rekonstrukciju krova koji već godinama prokišnjava, planirana je i rekonstrukcija unutrašnjeg dela zgrade – zamena podova na scenama, sedišta i dr. Međutim, od svih planiranih radova primarna je rekonstrukcija krova i u Srpskom narodnom pozorištu se nadaju da će ona biti završena do početka nove, jubilarne sezone koja je upravo zbog radova već pomerena za kraj oktobra meseca. Nastavak radova, odnosno druga faza planirana je za sledeće leto, čime će biti zaokružena rekonstrukcija svih delova zgrade.
Tako će i „aljina” od četiri zida biti urađena, a da li će pozorište biti „blagovesnik sretnije budućnosti naše”, ostaje publici da vidi i u jubilarnim i u narednim sezonama Srpskog narodnog pozorišta.
Antrfile
MEĐUNARODNA SARADNJA
Srpsko narodno pozorište realizuje zajedničke projekte i u okviru Evropske teatarske konvencije, jedne od najuglednijih evropskih pozorišnih asocijacija koja okuplja više od četrdeset pozorišta iz tridesetak država Evrope. Jedan od projekata ostvaren u okvirima ETC-a je i Orient Express – putujući festival na kojem su, osim SNP-a, predstave prikazali i teatri iz Turske, Rumunije, Hrvatske, Slovenije i Nemačke.
Srpsko narodno pozorište jedan je od osnivača i Asocijacije „Kvartet”, koju čine četiri evropska pozorišta – Teatar „Riktus” iz Nanta (Francuska), Pozorište „Geza Gergenji” iz Egera (Mađarska), Zapadnočeški teatar iz Heba (Češka) i Srpsko narodno pozorište iz Novog Sada (Srbija). Cilj asocijacije je razmena informacija, dramskih tekstova, glumaca, reditelja te drugih teatarskih umetnika i stručnjaka, ali i razmena različitih iskustava vezanih za umetničke i produkcione okolnosti nastanka pozorišnih predstava u teatrima koji pripadaju različitim pozorišnim tradicijama, različitih su organizacionih struktura i funkcionišu u različitim kulturološkim kontekstima. Saradnja se prvenstveno ostvaruje kroz realizaciju Festivala „Kvartet”.
Gordana Draganić-Nonin
Naredne dve pozorišne sezone u Srpskom narodnom pozorištu biće posvećene velikom jubileju, jer se 2011. godine navršava 150 godina od kada je ono osnovano u Novom Sadu, tada centru srpske kulture u Austrougarskoj monarhiji, kao prvo profesionalno pozorište. Povodom obeležavanja jubileja osnovan je i Organizacioni odbor za proslavu na čijem čelu je dr Bojan Pajtić, predsednik Vlade Vojvodine, a pokrovitelj proslave je predsednik Republike Srbije Boris Tadić. U Srpskom narodnom pozorištu vlada veliko uzbuđenje povodom predstojeće, tako važne dve sezone, svaki dan se iščekuje početak radova na rekonstrukciji krova koji godinama prokišnjava, prave se planovi o premijerama i gostovanjima u svečarskim sezonama. Jer, značajan jubilej se neće obeležiti samo 28. marta naredne godine kada je zvanični Dan pozorišta, već će obe naredne pozorišne sezone biti u znaku jednog i po veka postojanja ove kulturne institucije.
Šta je prethodilo osnivanju Srpskog narodnog pozorišta? Svakako duga pozorišna tradicija u Vojvodini koja je i tada, u drugoj polovini 19. veka postojala, od đačkih diletantskih predstava, pa sve do privatnih profesionalnih pozorišnih trupa. Upravo tada, u periodu koji je obeležilo buđenje nacionalne svesti i borba za nacionalnu slobodu, u Novom Sadu je 1860. godine gostovala pozorišna družina Jovana Kneževića što je podstaklo Jovana Đorđevića da napiše više, sada već čuvenih, članaka u „Srbskom dnevniku” o nužnosti osnivanja Srpskog narodnog pozorišta. Same pripreme oko osnivanja radili su Svetozar Miletić, Stefan Branovački, Jovan Đorđević i Jovan Jovanović Zmaj.
„… Za velike celi ištu se i velika sredstva. Sad se ne radi kod nas samo o tom, da pozorišno zdanije podignemo. Četiri ona zida, koja će se zvati narodnim pozorištem, samo su spoljašnja aljina pozorišta, a još nisu pozorište samo. Zbog samog zdanija ne bi bilo vredno, na ceo se narod obraćati. Stalno narodno pozorište osnovati znači ne samo pozorištno zdanije od solidnog materijala podići, nego znači: pozorištnu veštinu u našem narodu podići, njen obstanak i razvitak stalno utvrditi i na svagda obezbediti; narodnoj drami, a s njom i narodnoj književnosti nov polet dati; školu i semenište ustanoviti za one roda našeg sinove i kćeri, koji se ovoj plemenitoj veštini posvetiti žele; pozorišnu struku trudom i iskustvom vešti, izobraženi i oduševljeni muževa na onaj stepen visine i savršenstva uzvesti, sa koga će nam pozorište za ceo narod postati školom morala, uzorom i obrazcem dobrog ukusa, nosiocem prosvete i izobraženosti, budilnikom narodne svesti, čuvarom narodnoga duha i jezika, ogledalom sjajne i tužne prošlosti i blagovestnikom sretnije budućnosti naše” – ove reči bile su napisane u pozivu na osnivanje Srbskog narodnog pozorišta 1861. godine, koji su potpisali dr Svetozar Miletić, Stefan Branovački, Jovan Đorđević i Jovan Jovanović Zmaj.
Tako je Srpsko narodno pozorište osnovano 28. jula (16. jula po starom kalendaru) 1861. godine na sednici Srpske čitaonice kojom je predsedavao Svetozar Miletić, prvenstveno kao nacionalna ustanova koja je imala zadatak da putem dramske književnosti i glumačke umetnosti prenosi srpsku reč i istoriju, da budi nacionalnu svest i podiže kulturni nivo Srba i time pruži otpor bečkoj i peštanskoj vlasti. Kako Pozorište nije bilo državna ustanova, Srpska čitaonica je osnovala Društvo za Srpsko narodno pozorište koje će voditi brigu i finansirati Pozorište.
Za prvog upravnika SNP-a postavljen je Jovan Đorđević, a pozorište se nalazilo u zgradi koju su zvali „pozorište Dunđerskog” u dvorištu sadašnjeg hotela „Vojvodina” u centru grada. Pozorište je u ovoj zgradi radilo sve do 22. januara 1928. godine, kada je zgrada potpuno izgorela u požaru.
Samo pet godina je prošlo od osnivanja pozorišta kada je ono, gostujući u Beogradu, oduševilo kneza Mihajla koji poziva Jovana Đorđevića da i u Srbiji osnuje stalno pozorište. Prihvatajući poziv kao čast i izazov, upravnik sa sobom odvodi i polovinu novosadskog ansambla i sedam godina posle nastanka SNP-a, u Beogradu se osniva Narodno pozorište.
Srpsko narodno pozorište se održalo jer je zaista bilo narodno. Njegovi glumci nisu bili samo umetnici, nego i kulturni misionari koji su samopregorno i postojano, životnom rečju s pozornice bitno uticali na svest naroda. U pozorištu je, u prvim danima svoga rada, na gostovanjima, izrasla grupa velikana našeg glumišta: Dimitrije Ružić, Draginja Ružić, Laza Telečki, Miša Dimitrijević, Ilija Stanojević, Dimitrije Spasić, Draga Spasić, Milka Grgurova, a među njima i Pera Dobrinović, najveći umetnik, čarobnjak koji je na pozornici mogao sve, čiji se i spomenik, uz spomenik Jovana Sterije Popovića, nalazi ispred nove zgrade SNP-a. To je prvi spomenik koji je podignut jednom glumcu u bivšoj Jugoslaviji, a upravo po Peri Dobrinoviću se zove i sadašnja mala scena u Srpskom narodnom pozorištu, dok velika nosi ime jednog od osnivača i prvog upravnika Jovana Đorđevića.
Nakon što je „pozorište Dunđerskog” izgorelo, pozorište se seli u tadašnji „Memorijalni Dom kralja Aleksandra”, kasnije „Dom kulture” i današnje „Pozorište mladih” gde deluje sve do 1981. godine kada se seli u namenski izgrađenu zgradu na Pozorišnom trgu. Do Drugog svetskog rata, pozorište je menjalo svoje ime nekoliko puta – bilo je i „Leteće diletantsko pozorište”, „Novosadsko-osječko pozorište”, „Dunđersko pozorište”, „Narodno pozorište Dunavske banovine”, a nakon tog rata se zvalo „Vojvođansko narodno pozorište”. U njemu se osnivaju nove umetničke jedinice, Opera i Balet. Od novembra 1951. vraća mu se prvobitno ime, a od 1956. se u njemu odigrava i Sterijino pozorje, festival domaćeg dramskog stvaralaštva, koje je osnovano na inicijativu koja je potekla upravo iz SNP-a.
I u posleratnom periodu Drama Srpskog narodnog pozorišta je održala svoju slavu. Setimo se samo najistaknutijih među glumcima tog perioda: Petar Petković, Stanoje Dušanović, Petar Vrtipraški, Vitomir Ljubičić, Siniša Ravasi, Ljubica Ravasi, Stevan Šalajić, Ivan Hajtl, Miodrag Lončar, Tihomir Pleskonjić, Mira Banjac, Milica Radaković, Velimir Životić, Rade Kojadinović, Zaida Krimšamhalov, Dobrila Šokica, Jelica Bjeli, Stevan Gardinovački...
Tokom svoje istorije, nakon Jovana Đorđevića, pozorište su vodili mnogi upravnici, među kojima je najznačajniji Miloš Hadžić, čiji se period naziva i „zlatnim periodom SNP-a”.
U 120. sezoni, 1981. godine, pozorište dobija novu zgradu u koju je ušlo 28. marta i taj dan je ustanovljen kao „Dan SNP-a” kada se sumiraju jednogodišnji umetnički rezultati i nagrađuju najbolja individualna i kolektivna umetnička ostvarenja. Aleksandar Milosavljević, sadašnji upravnik Srpskog narodnog pozorišta ističe da se obeležavanje nastanka pozorišta neće desiti samo tog datuma kada je zvaničan Dan pozorišta.
„Sezona koja je pred nama, sezona 2010/2011. je početak obeležavanja 150-godišnjice SNP-a, ali kako je naredna godina ta u kojoj je osnovano ovo pozorište, naš će se projekat obeležavanja ovog značajnog jubileja vezati i za ovu i za narednu pozorišnu sezonu. Mi smo u svakoj umetničkoj jedinici planirali po jednu predstavu nastalu po domaćim autorima, koje će predstavljati ključne momente ove prve jubilarne sezone. Naravno, i u Drami i u Baletu i u Operi će biti više od te jedne predstave. Na primer, u Operi se sprema Pikova dama, čija je premijera zakazana na sam dan Srpskog narodnog pozorišta, dakle, 28. marta sledeće godine. Takođe, mislim da je premijera Timon Atinjanin kojom ćemo otvoriti sezonu u Drami nešto posebno, jer se ne radi Šekspir svakog dana. Poslednje Šekspirovo delo koje smo ovde uradili bilo je San letnje noći pre sedam godina. U međuvremenu smo se s gradskom upravom za kulturu dogovorili da pokrenemo i projekat Šekspir u Novom Sadu, a radi se o tome da ćemo svake godine imati po jednu premijeru koja je nastala na osnovu Šekspirovog komada. Planirali smo da to u prve dve-tri sezone budu dramske predstave, a kasnije ćemo raditi i balete i opere. Obnavljamo operu Magbet, koja je urađena po njegovoj poznatoj tragediji, a na repertoaru već imamo balet Romeo i Julija”, ističe za „Ludus” Milosavljević.
Početkom naredne godine će u Srpskom narodnom pozorištu predstavu Lice od stakla Marije Karaklajić režirati Dejan Mijač, što isto predstavlja jedan mali jubilej jer se naredne godine navršava i tačno pola veka od kada je Mijač prvi put režirao u Srpskom narodnom pozorištu.
Simpozijumi
U jubilarnoj sezoni se planira i održavanje simpozijuma koji bi se radio u saradnji s Maticom srpskom. Simpozijum bi s jedne strane trebalo da se bavi istorijatom Srpskog narodnog pozorišta, a s druge strane temom položaja nacionalnih teatara u savremenom svetu. Organizacioni model po kojem je SNP nastao tipičan je primer austrougarskog modela iz prve polovine 19. veka, koji je nastao u vreme forniranja nacionalnih država. „Tada je bilo važno da reprezentativne nacionalne institucije imaju pod istim krovom i dramu i balet i operu, a mi živimo u potpuno drugom vremenu u kome se od tog modela odustaje. Taj model ni u Nemačkoj više ne funkcioniše. Mislim da će biti veoma značajno da organizujemo Međunarodni simpozijum na kojem ćemo moći bolje da sagledamo kako sada u Evropi funkcionišu slične institucije i to kako u organizacionom smislu, tako i kada je repertoar u pitanju. I zemlje u okruženju, koje su puno pre nas ušle u tranziciju, odustale su od austrougraskog modela i kod većine su Balet i Opera izdvojeni kao posebne kuće, a Drama takođe.”
Milosavljević ističe i da današnji repertoarski profil nacionalnih pozorišta treba razmotriti i videti koji se to zahtevi postavljaju pred nacionalnu pozorišnu kuću. „Ti zahtevi ne mogu biti isti kao pre više od vek i po kada se formiraju nacionalna pozorišta u Evropi. Ako uzmemo za primer Srpsko narodno pozorište ono je nastalo sa zadatkom da čuva vrednosti jezika i kulture srpskog življa u višenacionalnoj Vojvodini. I danas je Vojvodina višenacionalna, ali danas postoje i druga pozorišta, i nacionalnih manjina a i ona koja igraju predstave na srpskom jeziku. Zato treba sagledati koja je danas misija Srpskog narodnog pozorišta. S druge strane, mi smo subvencionisano pozorište i logično je da prikazujemo gabaritna dela svetske baštine, ali imamo li obavezu promocije novih pisaca? Naravno, mi to već radimo u SNP-u, ali simpozijum bi bio veoma važan u smislu sagledavanja tuđih iskustava i ukrštanja ideja o zadacima pozorišta u današnjem vremenu”, zaključuje Milosavljević koji smatra da je ovaj veliki jubilej dovoljan povod da i Sterijino pozorje 2012. godine svoj Međunarodni simpozijum teatrologa i pozorišnih kritičara posveti nekoj od tema koje se dodiruju sa onim što danas pokušavamo da definišemo kao misiju pozorišta u novim društvenim okolnostima.
Dakle, u jubilarnim sezonama trebalo bi da se dese dva simpozijuma – jedan u saradnji SNP-a i Matice srpske o istorijatu pozorišta i drugi koji bi trebalo da se bavi perspektivama nacionalnih pozorišnih institucija.
Enciklopedija i HNK u Novom Sadu posle dvadeset godina
Srpsko narodno pozorište će po svoj prilici biti i jedina teatarska kuća koja ima svoju enciklopediju, jer bi tokom obeležavanja jubileja trebalo da bude završen i tri decenije dug rad na njenoj izradi. Srpsko narodno pozorište je uspelo da obezbedi sredstva za rad tima koji radi na izradi Enciklopedije, ali će značajna finansijska sredstva biti potrebna za njeno publikovanje. Sredstva koja su obezbeđena za rad tima na čijem čelu je Miroslav Radonjić su minimalna, i svi oni na ovako kapitalnom projektu gotovo da rade volonterski, a kada rad bude završen, u dogovoru sa Ministarstvom kulture Srbije i sa još nekoliko pokrovitelja – Enciklopedija bi mogla biti štampana.
Jubilej bi trebalo da obeleži i nekoliko gostovanja tako da bi naša pozorišna publika imala priliku da vidi i značajnije predstave kako iz regiona, tako i iz daljih zemalja. Narodno pozorište iz Beograda je predložilo da se u zajedničkoj produkciji uradi predstava koja bi nastala u čast jubileju SNP-a. Posle dvadeset godina, u Novom Sadu će gostovati Hrvatsko narodno kazalište iz Zagreba. Srpsko narodno pozorište će do kraja ove godine gostovati u Hrvatskoj, u Zagrebu i Osjeku, s predstavama Ujkin san u režiji Egona Savina i Jezik zidova – predstavom Foruma za novi ples, a HNK će gostovanje uzvratiti u jubilarnoj, sledećoj godini.
Obnova zgrade
Predsednik Vlade AP Vojvodine dr Bojan Pajtić i v.d. upravnika Srpskog narodnog pozorišta Aleksandar Milosavljević potpisali su krajem maja ove godine Protokol o obezbeđivanju sredstava za adaptaciju i kapitalno opremanje Srpskog narodnog pozorišta. „Pokrajinska vlada je za prvu fazu rekonstrukcije obezbedila 180 miliona dinara, kako bi ono u tehničkom smislu bilo superiorno, a estetski reprezentativno. Imamo nameru da ovo nacionalno pozorište uđe u svoju sto pedesetu godišnjicu kao pravo, moderno i uspešno evropsko pozorište”, istakao je tom prilikom Pajtić. Zahvaljujući Vladi Vojvodine, nakon 30 godina, ovog leta se krenulo u renoviranje Srpskog narodnog pozorišta.
Kako je i najavljeno, rekonstrukcija pozorišta je započeta 1. jula, ali dug proces izrade dokumentacije i tenderski rokovi su razlog što će izvođači radova biti poznati tek polovinom septembra kada bi konkretno počeli radovi koji bi trajali dok traje i građevinska sezona. Iako prva faza podrazumeva rekonstrukciju krova koji već godinama prokišnjava, planirana je i rekonstrukcija unutrašnjeg dela zgrade – zamena podova na scenama, sedišta i dr. Međutim, od svih planiranih radova primarna je rekonstrukcija krova i u Srpskom narodnom pozorištu se nadaju da će ona biti završena do početka nove, jubilarne sezone koja je upravo zbog radova već pomerena za kraj oktobra meseca. Nastavak radova, odnosno druga faza planirana je za sledeće leto, čime će biti zaokružena rekonstrukcija svih delova zgrade.
Tako će i „aljina” od četiri zida biti urađena, a da li će pozorište biti „blagovesnik sretnije budućnosti naše”, ostaje publici da vidi i u jubilarnim i u narednim sezonama Srpskog narodnog pozorišta.
Antrfile
MEĐUNARODNA SARADNJA
Srpsko narodno pozorište realizuje zajedničke projekte i u okviru Evropske teatarske konvencije, jedne od najuglednijih evropskih pozorišnih asocijacija koja okuplja više od četrdeset pozorišta iz tridesetak država Evrope. Jedan od projekata ostvaren u okvirima ETC-a je i Orient Express – putujući festival na kojem su, osim SNP-a, predstave prikazali i teatri iz Turske, Rumunije, Hrvatske, Slovenije i Nemačke.
Srpsko narodno pozorište jedan je od osnivača i Asocijacije „Kvartet”, koju čine četiri evropska pozorišta – Teatar „Riktus” iz Nanta (Francuska), Pozorište „Geza Gergenji” iz Egera (Mađarska), Zapadnočeški teatar iz Heba (Češka) i Srpsko narodno pozorište iz Novog Sada (Srbija). Cilj asocijacije je razmena informacija, dramskih tekstova, glumaca, reditelja te drugih teatarskih umetnika i stručnjaka, ali i razmena različitih iskustava vezanih za umetničke i produkcione okolnosti nastanka pozorišnih predstava u teatrima koji pripadaju različitim pozorišnim tradicijama, različitih su organizacionih struktura i funkcionišu u različitim kulturološkim kontekstima. Saradnja se prvenstveno ostvaruje kroz realizaciju Festivala „Kvartet”.
