LOKACIJA
Scena "Jovan Đorđević"
TRAJANJE
2sat(a) i 0minuta
| Adolf Adam ŽIZELA balet u dva čina Libreto T. GOTJE, V. SEN ŽORŽ, Ž. KORALI Koreografska redakcija LEONID LAVROVSKI po ŽILU PEROU Koreograf i reditelj MILICA JOVANOVIĆ Balet obnovila OKSANA STOROŽUK Dirigent ŽELjKA MILANOVIĆ Kostimograf MIRJANA STOJANOVIĆ-MAURIČ Scenograf MILETA LESKOVAC Baletmajstor - repetitor BAHRAM JULDAŠEV Repetitorke VESNA LAZIN i JELENA VUKADINOVIĆ Koncertmajstori Vladimir Ćuković Korepetitori Ivan Marković, Zoltan Gajdoš Inspicijenti Ivan Svirčević, Tanja Cvijić Majstor svetla Mladen Bukarica |
U L O G E Žizela, seoska devojka JELENA KOLČERIU Grof Albert, prerušen u seljaka ANDREJ KOLČERIU Žizelina majka BRANKA GLIGORIĆ Hilarion, šumar Vojvoda od Kurlandije MILUTIN PETROVIĆ Batilda, njegova kći, verenica Grofa Alberta VERICA KOZAREV-KLARIĆ Vilfrid, Albertov dvorjanin IVAN ĐERKOVIĆ Pas de deux MARIJANA ĆURČIJA, FLAVIJUS POPA Mirta, kraljica vila BRANKICA VUČIĆEVIĆ Vile pratilje FROSINA DIMOVSKA, MARIJANA ĆURČIJA Žizeline drugarice OLGA AVRAMOVIĆ, FROSINA DIMOVSKA, DUNjA LEPUŠA, SANjA PAVIĆ, SONjA BATIĆ, JELENA MARKOVIĆ Valcer Marija Janković, Irena Mesaroš, Danijela Vojnovski, Bojana Matić, Maja Stanković, Ivanka Stojčević, Vesna Ćuković, Ivana Nanić-Suvačarević, Ljiljana Jokanović, Sonja Batić, Teona Radanović, Vesna Kovač Seljačka igra Bojana Matić, Tatjana Nenadović, Ivanka Stojčević, Biljana Babijanović, Zorana Radivojević, Ivana Oršolić, Ranko Lazić, Stevan Sremac, Saša Krga, Đulio Milite, Lučijan Puškaš, Dušan Vujčin* Vile Olga Avramović, Marija Janković, Irena Mesaroš, Danijela Vojnovski, Dunja Lepuša, Sanja Pavić, Bojana Matić, Jelena Vukadinović,Maja Stanković, Vesna Kovač, Vesna Ćuković, Ivana Ivanov-Maćešić, Verica Kozarev-Klarić, Ljiljana Jokanović,Sonja Batić, Jelena Marković, Teona Radanović * Spoljni saradnici Pratnja vojvode, sokolari, borci, deca* *Učenici baletske škole ORKESTAR SNP |
S A D R Ž A J
(Milica Zajcev, Otkrivamo tajne baleta, Prometej, Novi Sad, 1996)
Prema starom slovenskom predanju, koje je zabeležio Hajnrih Hajne, vilise su vanzemaljska stvorenja. To su neveste koje su umrle na dan svoje svadbe. U obličju lepih, vazdušastih vizija, silfida, one zaustavljaju mladiće koji prolaze njihovom šumom, primoravaju ih da igraju sa njima sve dok od iscrpljenosti ne izdahnu. U prvom činu baleta bezazlena seljančica, Žizela, zaljubljuje se u princa Alberta koji, prerušen u seljaka, lovi divljač zajedno sa svojom svitom u šumi nedaleko od sela. Saznavši da je Albert verenik lepe vojvotkinje, Žizela od bola poludi i umire. Ophrvan tugom i iskrenim kajanjem Albert odlazi u šumu u kojoj vladaju vilise. (II čin). Njihova kraljica Mirta je neumoljiva, te šumar Hilarion, koji je želeo da se oženi Žizelom, postaje prva žrtva vrtoglave igre vila. Ta sudbina mimoilazi Alberta. Žizelino samopožrtvovanje i nesebična ljubav spasavaju mu život. Nastaje dan, čarolija nestaje, umrle neveste se vraćaju u svoj nezemaljski svet...
I Z V O D I I Z K R I T I K A
NOVI SOLISTIČKI PAR - KOLČERIJU
(Ksenija Dinjaški, februar 2010.)
Ansambl je u ovom "paketu" od tri predstave pokazao "viši ton" u osećanju odgovornosti i "zagrejanosti za celu stvar", pa je ostvario i profesionalniji igračko-stilski zadatak.
Pa de de (Pas de deux) u izvođenju Frosine Dimovske i Flavijusa Pope bio je korektan sve do poslednjih varijacija. U njima mladi par nije imao dovoljno snage da savlada težinu ove igre.
Hilarion - Flavijus Sasu ostvario je značajno mesto u predstavi. Dobrom tehnikom, zrelom ulogom, dobrim odnosom sa ostalim likovima predstavlja ozbiljnog, sposobnog i odgovornog mladog igrača.
Erika Marjaš i Biljana Njegovan dobile su naslednicu: Jelenu Lečić-Kolčeriju, treću po redu novosadsku ''Žizelu'' od osnivanja Baletske škole i Baleta SNP-a. U s p e h ! Nižeg rasta, krhka, dobro "skrojenog " baletskog tela, lica pod šminkom sceničnog - živog, igrala je prvi put Žizelu 31. januara 2010. godine. Zna se da je Jelena za relativno kratko vreme pripremila ovu zahtevnu ulogu. Rezultat je ostvaren: dobar i obećavajući. U prvom činu je bila upravo ono što treba da bude - mlada, zaljubljena devojka koja veruje i predaje se ljubavi. U sceni "ludila" pokazala je sposobnost da snažno i zrelo doživi izgubljenu svest o realnom i da gledaoca bližeći se smrti "povuče" u tragičnost scenskog zbivanja. U drugom činu - "belog baleta" Jelena Lečić-Kolčeriju je odgovorila tehničkim zahtevima. Lebdela je i letela dobrim skokovima i vrteškama sve to ukrašavajući romantičarsko-žizelovskim pozama. Uvežbanošću tela i duha mogla je da izdrži, da ne posustane, da dovede dostojanstveno svoju igru do kraja, pokazujući pri tom i veliku ljubav za Alberta. Prepoznaje se Jelenina posvećenost igri. Svesna je i da ulozi treba dodati još ponešto. Naročito bi ruke u drugom činu morale biti "bliže" stilu. Tako bi ukupan utisak o čuvenoj Žizeli - Vili bio još bolji.
Partner novosadskoj "Žizeli" bio je Andrej Kolčeriju učenik rumunske baletske škole. Dugogodišnji član Baleta, a sada prvak Baleta SNP-a, od svog dolaska učinio je veliki napredak. Izrastao je u prvaka pred našim očima. Iz predstave u predstavu je bio bolji i zreliji. Pored lepog izgleda i dobre tehnike: visokog i lakog skoka, sigurne vrteške i stabilnih, lepih poza Andrej je ovoga puta i "ušao" u lik Princa. Njegov Albert je zreo: tehnikom, manirom i unutrašnjim doživljajem. Ovom ulogom Andrej Kolčeriju je dodao poslednju komponentu svojoj igračkoj, umetničkoj ličnosti.
Jelena i Andrej su potvrdili svoje sposobnosti da ponesu glavne i odgovorne uloge u repertoaru novosadskog Baleta. Verujemo da će programska politika podržati njihove moći, ostvarujući repertoar u kome će naš novi solistički par, zajedno s drugim solistima i ansamblom, novosadskom Baletu doneti zamah i kvalitet.
(Ksenija Dinjaški, februar 2010.)
 |
Dugo se na novosadskoj baletskoj sceni igra Žizela. To je neobična priča o ljubavi, smrti, tuzi, radosti, vilama... sa muzikom koja zanosi, sa dobro "ocrtanim" likovima i sa vrlo zahtevnom klasičnom baletskom igrom. Govoreći o širem vremenskom periodu, novosadski balet ima prepoznatljive nedostatke: neuvežbanost, tehničku nesigurnost i nedorađenost, manjak fizičke snage, stilsku naprilagođenost itd. Međutim, isto tako ima i periode prepoznatljivo visokog truda da se sve nabrojano i prevaziđe. U predstavama Žizele na prelasku u 2010. godinu videli smo cenjenu gošću iz Beograda prvakinju Anu Pavlović, domaće aktere snažno pomognute rumunskim igračima i na kraju nov solistički par: Jelenu Lečić-Kolčeriju i Andreja Kolčerijua (Colceriu). |
Ansambl je u ovom "paketu" od tri predstave pokazao "viši ton" u osećanju odgovornosti i "zagrejanosti za celu stvar", pa je ostvario i profesionalniji igračko-stilski zadatak.
 |
Ako govorimo o pojedinačnim ostvarenjima reći ćemo da je Brankica Vučićević dobro odabrana za ulogu Mirte. Ona je u drugom činu, kako već zahteva igračka partija, imala visoki, lak skok gran žete (grand jete), dobar pa suivi (pas suivi) kojim je "plovila" scenom. Između dve predstave primetno je popravljena značajna stabilnost prvog arabeska (arabesque) i poze atitid (attitud). Brankica Vučićević je igračica s perspektivom - mogućnošću da zaigra zahtevnije uloge. |
Pa de de (Pas de deux) u izvođenju Frosine Dimovske i Flavijusa Pope bio je korektan sve do poslednjih varijacija. U njima mladi par nije imao dovoljno snage da savlada težinu ove igre.
Hilarion - Flavijus Sasu ostvario je značajno mesto u predstavi. Dobrom tehnikom, zrelom ulogom, dobrim odnosom sa ostalim likovima predstavlja ozbiljnog, sposobnog i odgovornog mladog igrača.
Erika Marjaš i Biljana Njegovan dobile su naslednicu: Jelenu Lečić-Kolčeriju, treću po redu novosadsku ''Žizelu'' od osnivanja Baletske škole i Baleta SNP-a. U s p e h ! Nižeg rasta, krhka, dobro "skrojenog " baletskog tela, lica pod šminkom sceničnog - živog, igrala je prvi put Žizelu 31. januara 2010. godine. Zna se da je Jelena za relativno kratko vreme pripremila ovu zahtevnu ulogu. Rezultat je ostvaren: dobar i obećavajući. U prvom činu je bila upravo ono što treba da bude - mlada, zaljubljena devojka koja veruje i predaje se ljubavi. U sceni "ludila" pokazala je sposobnost da snažno i zrelo doživi izgubljenu svest o realnom i da gledaoca bližeći se smrti "povuče" u tragičnost scenskog zbivanja. U drugom činu - "belog baleta" Jelena Lečić-Kolčeriju je odgovorila tehničkim zahtevima. Lebdela je i letela dobrim skokovima i vrteškama sve to ukrašavajući romantičarsko-žizelovskim pozama. Uvežbanošću tela i duha mogla je da izdrži, da ne posustane, da dovede dostojanstveno svoju igru do kraja, pokazujući pri tom i veliku ljubav za Alberta. Prepoznaje se Jelenina posvećenost igri. Svesna je i da ulozi treba dodati još ponešto. Naročito bi ruke u drugom činu morale biti "bliže" stilu. Tako bi ukupan utisak o čuvenoj Žizeli - Vili bio još bolji.
Partner novosadskoj "Žizeli" bio je Andrej Kolčeriju učenik rumunske baletske škole. Dugogodišnji član Baleta, a sada prvak Baleta SNP-a, od svog dolaska učinio je veliki napredak. Izrastao je u prvaka pred našim očima. Iz predstave u predstavu je bio bolji i zreliji. Pored lepog izgleda i dobre tehnike: visokog i lakog skoka, sigurne vrteške i stabilnih, lepih poza Andrej je ovoga puta i "ušao" u lik Princa. Njegov Albert je zreo: tehnikom, manirom i unutrašnjim doživljajem. Ovom ulogom Andrej Kolčeriju je dodao poslednju komponentu svojoj igračkoj, umetničkoj ličnosti.
Jelena i Andrej su potvrdili svoje sposobnosti da ponesu glavne i odgovorne uloge u repertoaru novosadskog Baleta. Verujemo da će programska politika podržati njihove moći, ostvarujući repertoar u kome će naš novi solistički par, zajedno s drugim solistima i ansamblom, novosadskom Baletu doneti zamah i kvalitet.
O B A L E T U
(Milica Zajcev, Otkrivamo tajne baleta, Prometej, Novi Sad, 1996)
Možete
li zamisliti filharmoniju koja nikada ne svira Betovenove simfonije,
dramsko pozorište koje nema na repertoaru Šekspira ili kinoteku koja ne
prikazuje Čaplinove filmove? Isto tako je teško naći profesionalni
klasični baletski ansambl koji ne izvodi čuveni romantični balet
kompozitora Adolfa Adama, Žizela. Vrednost tog baletskog dela u
njegovim pojedinačnim komponentama, posebno njegova muzička struktura,
ne može se meriti s vrhunskim ostvarenjima muzičko-scenskih umetnosti.
Pa ipak, već više od vek i po ono predstavlja okosnicu klasičnog
baletskog repertoara na svim igračkim pozornicama sveta.Žizela ili
Vilise (Giselle / Les Vilis), fantastični balet u dva čina, izveden je
prvi put u pariskoj Operi 28. juna 1841. godine. Adolf Adam je
komponovao ritmički jednostavnu i melodijski maštovitu, lako
prihvatljivu partituru, dok su libreto, prema putnim zapisima Slike s
putovanja Hajnriha Hajnea napisali Teofil Gotje i Vernoa sen Žorž, uz
pomoć tada poznatog igrača Žila Peroa, jedne od najistaknutijih
ličnosti epohe baletskog romantizma, koji je zajedno sa Žanom Koralijem
bio i prvi koreograf. Na premijeri, naslovnu ulogu je igrala ljubimica
Teofila Gotjea, Karlota Grizi. O toj izvanrednoj balerini Hajne je
nadahnuto pisao da "ima osobine eteričnih duhova, čije divne i
zavodničke igre pružaju narodu osnovu za mnoga čudesna predanja". U
ovoj ulozi se naročito proslavila poznata lirska balerina XIX stoleća
Marija Taljoni, koju su savremenici nazivali "nezemaljska silfida".
Duboko osećajna Žizela bila je u prvim decenijama našeg stoleća Ana
Pavlova, koja je, po svedočenju očevidaca, u prvom činu "izmamljivala
suze", a istu ulogu je uz prefinjenu melanholiju igrala i Olga
Spasivceva (Aleksandrovna). Nenadmašni romantičar Vaclav Nižinski bio
je nezaboravan interpretator glavne muške uloge, princa Alberta. On je
zajedno sa poznatom ruskom balerinom Tamarom Karsavinom 1910. u Žizeli,
prilikom gostovanja čuvene trupe Ruski balet, osvojio izbirljivu
parisku publiku. Galina Ulanova, Natalija Makarova (Romanova), Ivet
Šovire, Margot Fontejn, Alisija Alonso, Raisa Stručkova, Karla Frači,
Natalija Besmertnova bile su, svaka na svoj način, izvanredne
interpretatorke izražajno i tehnički veoma složene naslovne uloge u
Žizeli. /.../ Osnovna ideja tog tipično romantičnog baleta je ljubav.
Ona prolazi put od bezazlene igre, kroz obmanu i smrt, preko
beznadežnosti do uzvišenog samopregora koji ima neodoljivu snagu da
pobedi i samu sudbinu. Iako je tema ovog baleta, svakako, pomalo
staromodna, Žizela, ipak, privlači svojom neizveštačenom naivnošću i
toplom osećajnošću publiku i ovog našeg, kompjuterskog vremena.
