LOKACIJA
Kamerna scena
TRAJANJE
0sat(a) i 0minuta
Branko Dimitrijević
KAO DA
Stara ranžirna stanica, Ložionička 7, Novi Sad
| Adaptacija PREDRAG ŠTRBAC Reditelj PREDRAG ŠTRBAC Scenograf VESNA ŠTRBAC Kostimograf MARINA SREMAC Izbor muzike MILAN KOVAČEVIĆ, DUŠAN JOVANOVIĆ Saradnik na scenskom pokretu Olivera Kovačević-Crnjanski Inspicijent i sufler Mirjana Radovanov Producent Elizabeta Fabri Dizajn svetla Mirko Čeman Dizajn tona Dušan Jovanović |
U L O G E TIJANA MAKSIMOVIĆ MARIJA MEDENICA NEBOJŠA SAVIĆ MILAN KOVAČEVIĆ |
P r o j e k a t
O R I J E N T E X P R E S S
Jedan od najatraktivnijih projekata Evropske teatarske konvencije, čiji je član i Srpsko narodno pozorište, svakako je Orient Express. Projekat će biti realizovan u periodu od aprila do juna 2009, a u njemu će učestvovati pozorišta iz Turske, Rumunije, Srbije, Hrvatske, Slovenije i Nemačke.
Cilj projekta je da pokaže mogućnosti saradnje pozorišta iz različitih država, različitih teatarskih tradicija i produkcionih mogućnosti, ali i da upozna lokalnu publiku iz gradova čija pozorišta participiraju u projektu s radom ostalih partnera.
Zato će na svakoj stanici na koju pristigne specijalna kompozicija voza sa sedam vagona, među kojima je i specijalno konstruisan i tehnički opremljen vagon-pozorišna scena, biti izvedena predstava domaćina kao i pozorišta koje je bilo domaćin na prethodnoj stanici, s tim što će u Novom Sadu biti odigrana i predstava sa sledeće stanice. Glumci iz Turske će, kao inicijatori i organizatori projekta, svoju predstavu igrati na svim stanicama tokom putovanja. Na samom kraju puta, u Štutgartu, tokom jula 2009, biće izvedene sve predstave u okviru tamošnjeg teatarskog festivala.
U okviru ovog projekta Srpsko narodno pozorišta je realizovalo predstavu Kao da po dramskom delu Branka Dimitrijevića, a u režiji Predraga Štrpca, na temu večitog "rata" između žena i muškaraca kao metafore susreta Istoka i Zapada. Kompozicija specijalnog Orient Expressa stiže u Novi Sad 2. juna, a predstave festivala Orient Express biće izvedene u periodu od 6. do 9. juna na prostoru stare ranžirne stanice u Novom Sadu, u Ložioničkoj ulici. Na Festivalu u Novom Sadu biće odigrane četiri predstave – turska (Nacionalno pozorište Turske iz Ankare), rumunska (Nacionalni teatar “Marin Soresku” iz Krajove), hrvatska (Zagrebačko kazalište mladih iz Zagreba) i srpska (Srpsko narodno pozorište iz Novog Sada).
Nakon boravka u Novom Sadu Orient Express nastavlja putovanje. Sledeća stanica je Zagreb.
Hans Vajhinger
Hans Vajhinger (1852-1933) je bio nemački filosof, najpoznatiji kao Kantov sledbenik i po svojoj Philosophie des Als Ob (Filosofija KAO DA) objavljenoj 1911, ali napisanoj više od trideset godina ranije.
U Filosofiji des Als Ob, Vajhinger tvrdi da ljudska bića nikada ne mogu poznavati skrivenu realnost sveta i da upravo stoga mi konstruišemo sisteme mišljenja, a onda se ponašamo kao da ti sistemi odgovaraju stvarnosti; ponašamo se “kao da” svet odgovara našim modelima. Posebno je navodio primere iz fizike, gde protoni, elektroni i elektromagnetski talasi nisu bili direktno vidljivi, ali nauka se pretvara kao da oni postoje i upotrebljava opservacije stvorene na tim pretpostavkama, kako bi došla do novih i boljih konstrukcija.
Ova filosofija je, po obuhvatnosti delovanja - više od nauke. Čovek ne može biti siguran da će svet postojati i sutra, ali mi obično verujemo da hoće. Alfred Adler, osnivač individualne psihologije, bio je pod jakim uticajem Vajhingerove teorije o korisnim izmišljotinama.
BRANKO DIMITRIJEVIĆ
Rođen u Beogradu, diplomirao na Akademiji za pozorište, film, radio i televiziju, piše drame i romane. Tri romana su mu objavljena i veći broj pozorišnih komada i scenarija za televiziju izveden. Od 2006. radi kao dramaturg u Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu.
OBJAVLjENI ROMANI
Hoćeš li da popiješ nešto
Oktoberfest (po kome je snimljen istoimeni film)
Nećemo o politici (dramatizacija izvedena u somborskom Narodnom pozorištu)
NEKE OD IZVEDENIH DRAMA
Ko je ubio kapetana Kuka
Tragedija genija
Frenk Zapa i praško podzemlje
Kako je pisan sovjetski Robinson
Čarobono kresivo
Trtica rajske ptice
Kakao i čokolada i kapetan crna brada
Godo na usijanom limenom krovu
PREDRAG ŠTRBAC
Rođen 23. decembra 1970. Negotin. Srbija.
Diplomirao pozorišnu i radio-režiju na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu predstavom O čemu govorimo kada govorimo o ljubavi? inspirisanom dramskim stvaralaštvom i intimnom prepiskom A. P. Čehova s Olgom Kniper. Dosada režirao preko trideset pozorišnih predstava. Stalni reditelj Drame SNP-a.
Izbor iz dosadašnjih režija:
PISMO DIKTATORU! F. Arabala – BITEF teatar, Beograd, 1998.
KOKOŠKA N. Koljade – NP Republike Srpske, Banja Luka (Nagrada publike za najbolju predstavu u sezoni 2001/2002).
TRAMVAJ ZVANI ŽELjA T. Vilijamsa – NP Republike Srpske, Banja Luka, 2002.
DISKO SVINjE Ende Volša – Srpsko narodno pozorište, Novi Sad (Nagrada za režiju – Festival reditelja, Ternopilj, Ukrajina), 2003.
ZUBI A. Novakovića – Srpsko narodno pozorište, Novi Sad, 2004.
ROMEO I JULIJA V. Šekspira – Srpsko narodno pozorište, Novi Sad, 2005.
BASTIJEN I BASTIJENA A. Glovacki po operi V. A. Mocarta – Dečije pozorište Subotica, 2006.
RUŽNI A. Glovacki po H. K. Andersenovom Ružnom pačetu – BELEF 06/Malo pozorište "Duško Radović", 2006. (Najbolja predstava Festivala)
IVANOV A. P. Čehova – Srpsko narodno pozorište, Novi Sad, 2007.
BUBAMARA V. Sigarjeva – Bosansko narodno pozorište, Zenica, 2008.
TVRĐAVA EVROPA I. Matojevića – BELEF 08, Beograd, 2008.
HARMAN Marijusa fon Majenburga - Atelje 212, Beograd, 2009.
MALA OPASKA OD STRANE PISCA
Mene nesrećnog bije glas da se ne bunim kad mi reditelji štrihuju tekst. Nisam ja uvek bio takav, ali jednog dana, kad sam blago protestovao na račun rediteljskog tretmana, dotični me je odvukao u bife i tamo mi rekao: hajde ti lepo zamisli da si klasik, da si slavan i mrtav a da ja mogu da radim s tvojim tekstom šta god hoću. I ja tako, od tog dana pa nadalje, zamišljam. Ali, evo ovde ću da opišem šta sam ja zapravo napisao, a šta će se videti u predstavi zavisi od reditelja. Ja kao klasik ću da ćutim i da se tešim u bifeu…
Momak i devojka iz različitih krajeva kontinenta, ne veruju da im magija može pomoći da pronađu ljubav. Ali se, ipak, potajno nadaju. Ispostavi se da idu na isti seminar. Ona piše referat o uticaju farmerki na transformaciju bivših komunističkih društava. Njegov referat je o svilenim bubama. U mestu održavanja seminara priređen im je srdačan doček. Glavna junakinja podleže čarima lokalnog brendija. Glavni junak izbegne da podlegne čarima lokalne aktivistkinje. Glavna junakinja je došla do zaključka da su farmerke najuspešnija prevara i najveća svetska zavera. Već u sledećoj sceni, ona dolazi do još jednog zaključka: jedino izbegavanjem da se vidi očigledno, moguće je nastaviti egzistenciju. Dakle, živimo KAO DA je sve u redu u najboljem od svih mogućih svetova. Ali, okolnosti rastave naše glavne junake. Da li to znači da je magija nestala u ovom našem svetu? U očajanju, glavni junak hoće da poseče stari dud pod kojim je sedeo njegov deda, pa njegov otac… A posle njega, on misli da tu više nikoga neće biti, da sedi. Konačno, u magli jednog jezera, ili možda reke, magija učini da se naši junaci sretnu opet. Šta će biti kasnije nije uopšte važno, mi ih ostavljamo zagledane u vodu jezera ili možda reke.
Branko Dimitrijević
ISTOK I ZAPAD
Istok i Zapad su geografski pojmovi. Tamo gde se oni sreću stoji granica. Granica između jakih i slabih ekonomija. Granica između kultura i mentaliteta. Istok i Zapad čine podelu na jedne i druge. Istok i Zapad su tamo negde levo i tamo negde desno. Ili tu oko nas.
Pa ipak, postoje još jedan Istok i još jedan Zapad. Oni koji su u nama. Dve strane naše ličnosti: racionalna i emotivna. Ali nije samo Istok emotivan, a Zapad samo racionalan. Te dve strane se mešaju i stvaraju unutrašnje podele, koje se zatim ispoljavaju i u spoljnjem svetu, deleći nas tako jedne od drugih i čineći nas strancima.
KAO DA je teatarsko istraživanje onoga što svaki čovek, pre svih podela, slojeva naučenog i predrasuda, nosi u sebi. Onoga što svi tako čisto imamo dok smo mali i što nas sve, bilo da dolazimo sa Istoka ili sa Zapada, čini istima. Onoga što je jedinstveni znak koji nas podseća da potičemo iz istog Izvora.
Predrag Štrbac
Najvažniji podaci o Orijent ekspresu
1876: Belgijanac Georges Nagelmackers, osniva kompaniju “La Compagnie Internationale des Wagons-Lits ” koja upravlja luksuznim spavaćim vagonima i vagon-restoranima širom Evrope. Razne nacionalne železničke kompanije ustupaju šine, stanice i lokomotive. Kompanija „Wagons-Lits“ obezbeđuje osoblje i navedene vagone.
1883: Nagelmackers -ov najbolji voz, "Express d'Orient", počinje da radi dva puta nedeljno na liniji koja polazi iz Pariza (Gare de l'Est) – preko Strazbura-Minhena-Beča-Budimpešte-Bukurešta, i stiže do mesta Giurgiu. U tom mestu putnici prelaze Dunav trajektom do mesta Ruse u Bugarskoj, gde ih sačekuje novi voz koji ih vozi sledećih sedam sati do mesta Varna na obali Crnog mora. Tamo se austrijska parna lokomotiva tipa Lloyd kači i vuče kompoziciju na 14-časovni put uz more do Istanbula.
1885: Linija počinje da saobraća dnevno u delu Pariz-Minhen-Beč. Orient Express nastavlja putovanja dva puta nedeljno od Beča do mesta Giurgiu i vožnje trajektom do mesta Ruse, gde se preseda na kompoziciju za Varnu i brod za Istanbul, a svakog trećeg dana u nedelji ovaj voz nastavlja iz Beča za Beograd i Niš. Pošto pruga nije postojala u celosti u Bugarskoj, kola sa konjima su prebacivala putnike iz Niša, preko planina do Plovdiva, gde se put nastavljao vozom do Istanbula.
1889: Pruga je završena celom dužinom, i direktni vozovi počinju da saobraćaju na liniji Pariz –Istanbul u junu 1889. Orient Express polazi iz Pariza (Gare de Strasbourg, preimenovana u Gare de l'Est) svako veče u 18:25. Dolazak u Istanbul je bio u 16:00, posle 3 noći (67.5 hours) od polaska iz Pariza.
1891: „Express d'Orient“ je zvanično preimenovan u „Orient Express“.
1909: Kompozicije Orient Expressa se obnavljaju novim vagonima za spavanje i ručavanje. Kola za spavanje su opremljena mekšim amortizerima i gornjim ležajima koji se u potpunosti mogu sklopiti posle upotrebe za dnevno korišćenje prostora.
1914: Orient Express je prestao da saobraća u julu 1914, zbog rata. Nemci su pokušali da uspostave liniju Berlin-Istanbul („Balkancug“), ali nisu imali nekog većeg uspeha u tome.
1919: U februaru Orient Express ponovo počinje da radi, dva puta nedeljno od Pariza do Beča, Budimpešte i Bukurešta, ali ovaj put preko Ciriha i Arlbergovog prevoja do Austrije da bi izbegao Nemačku. Putovanja kroz Nemačku počinju 1920, a ponovo se prekidaju u periodu 1923-1924, zbog okupacije Rura.
1919: 11. aprila, Simplon Orient Express počinje da saobraća uz Orient Express, koristeći južnu putanju od Pariza (Gare de Lyon) preko Lozane, Milana, Venecije, Trsta, Beograda i (od 1920. nadalje) Istanbula. Prednost ove rute je bila izbegavanje Nemačke (u koju saveznici još nisu imali poverenja), tako da je brzo postala glavni put od Kalea i Pariza do Istanbula.
1929: Orient Express se na povratnom putu na zapad zaglavljuje pet dana u mestu Tcherkesskeuy (danas se piše Çerkezköy u redu vožnje), nekih 130 km udaljenom od Istanbula. Ovaj događaj je inspirisao Agatu Kristi za zaplet u romanu „Ubistvo u Orijent ekspresu“.
1939-42: Većina poznatih linija je prestala da radi tokom Drugog svetskog rata. Najveći suparnik kompanije „Wagons-Lits“, nemačka kompanija „Mitropa“, je pokušala da uspostavi sopstvenu Orient Express liniju za Balkan, rezervisanu za vojno i diplomatsko osoblje, ali ovo nije uspelo zbog toga što su partizani konstantno minirali prugu.
1945-47: Simplon Orijent nastavlja rad novembra 1945, tri puta nedeljno na liniji Kale-Pariz-Milano-Venecija-Beograd-Sofija, a 1947. put se završava ponovo u Istanbulu. Obični vagoni za sedenje i kušet vagoni dodaju se kompoziciji na različitim deonicama puta, uz uobičajene vagone za spavanje i ručavanje kompanije „Wagon-Lits“. Iako je put do Istanbula bio ponovo omogućen, direktna spavaća kola za Atinu nisu bila deo kompozicije zbog zatvaranja granice između Grčke i Jugoslavije.
Od 1947: S komunističkim režimom koji je kontrolisao istočnu Evropu, istočnoevropske kompanije su postepeno počele da preuzimaju poslove u spavaćim i vagonima za ručavanje kompanije „Wagon-Lits“ na putu kroz istočni blok. Iako su direktna kola za spavanje na putu iz Zapadne u Istočnu Evropu u Orijent ekspresu bila pod kontrolom kompanije „Wagon-Lits“, vagoni ove kompanije koji su bili neprekidno u upotrebi samo u istočnom bloku su sve više zamenjivani vagonima koji nisu bili u njihovom vlasništvu.
1951: Otvara se granica sa Grčkom i atinski deo Simplon Orient Express-a ponovo počinje da radi. Nažalost, tada dolazi do zatvaranja bugarsko-turske granice, što dovodi do prekida puta do Istanbula sve do 1952.
1967: „The Compagnie Internationale des Wagons-Lits“ izbacuje sufiks „et des grands express Européens“ iz naziva i na to mesto dodaje „et du tourisme“.
1971: Kompanija „Wagons-Lits“ donosi odluku da više nije u mogućnosti da održava i obnavlja zastarelu flotu spavaćih kola samo na osnovu prihoda od dodatnih karti za te vagone (putnici na Orijent ekspresu su plaćali normalnu cenu karte i dodatak za spavaća kola – ovaj dodatak je išao kompaniji „Wagons-Lits“, a prihod od karata je odlazio relevantnim nacionalnim železničkim kompanijama). Zbog ovoga kompanija „Wagons-Lits“ počinje da ili prodaje ili iznajmljuje spavaća kola nacionalnim železnicama širom Evrope.
1977: Direktna linija Orient Express se potpuno prekida, prestajući da putuje iz Pariza za Istanbul i Atinu. Poslednji voz na ovoj liniji je otišao sa stanice Gare de Lyon u Parizu u 23:56 19. maja 1977. (zapravo, nekoliko minuta kasnije, tačnije 20. maja!), s jedinim spavaćim kolima na liniji Pariz-Istanbul Y klase, sagrađenim 1939, dekorisanim u savremenom plavom i belom stilu. Ostaci ovog voza putuju do ranih devedesetih, od Pariza (i od Kalea, tokom letnjih meseci) do Milana i Venecije sa spavaćim kolima, vagonima sa sedištima i kušetima u kompoziciji. Običan Orient Express iz Pariza za Beč, Budimpeštu i Bukurešt vozi po redu vožnje kao i ranije.
1982: James Sherwood, zaljubljenik u železnice i direktor kompanije „Sea Containers Inc.“ Uvodi redovnu liniju iz Londona za Pariz i Veneciju zvanu „Venice Simplon Orient Express“ (VSOE u skraćenom obliku). Venice Simplon Orient Express putuje i danas jednom nedeljno, od marta do novembra, svake godine.
2001: 10. juna 2001, direktna kušet kola i sedišta na Orient Expressu od Pariza do Budimpešte su povučena iz upotrebe, baš kao i dva puta nedeljno direktna spavaća kola na liniji Pariz-Bukurešt. Orient Express sada vozi na liniji Pariz-Beč kao redovan voz sa sedištima, kušetom i spavaćim kolima.
Jun 2007: Nova TGV-Est brza linija iz Pariza za Strazbur je otvorena 10. juna 2007, a domaća linija na koju je bio zakačen Orient Express na ovoj ruti je zamenjena TGV vozom koji putuje 320 kilometara na sat. Kao rezultat toga, Orient Express je postao ograničen na putovanja samo između Strazbura i Beča, sa presedanjem na TGV za i od Pariza. Ipak, ovaj voz je zadržao svoje ime – „Orient Express“.
MOŽDA NISTE ZNALI
Film Ubistvo u Orijent ekspresu po čuvenom romanu Agate Kristi nije snimljen u vozu Orijent ekspres, već u Simplon Orijent ekspresu.
Ne treba mešati pravi Orijent ekspres s Venecija Simplon Orijent ekspresom (VSOE) firme VSOE Ltd, specijalnim vozom sastavljenim od restauriranih starih spavaćih kola kompanije Wagon-Lits ili sa Orijent ekspres Nostalgijom, sličnih karakteristika.
Nema i ne može biti nešto što bi se moglo nazvati “originalnim” Orijent ekspresom, iz veoma dobrih razloga. To je bio i jeste servis, a ne određena vozna kompozicija. U svakom slučaju, korišćene su različite kompozicije u različitim periodima istorije Orijent ekspresa, a u svakom periodu postojalo je nekoliko takvih kompozicija. Razmislite: u najbolja vremena ovog voza, tokom 1930-ih, on je svakodnevno polazio iz Pariza za Istanbul, na put koji je podrazumevao tri noći. Svake noći, morao je da bude jedan Simplon Orijent ekspres koji napušta Pariz, drugi koji je već drugu noć na putu od Pariza i treći koji se, u poslednjoj noći puta, približava Istanbulu, kao i druga tri Simplon Orijent ekspresa na povratnoj relaciji prema Parizu. Dakle, moralo je postojati bar šest kompozicija tog voza..!
Levi Stros
Levi Stros, rođen kao Leb Štraus, nemački Jevrejin, imigrant u Sjedinjene Američke Države, osnovao prvu manufakturu za proizvodnju farmerki. Njegova firma Levi Strauss & Company počela je da radi 1853, u San Francisku, Kalifornija.
Kada se iskrcao na ostrvo Elis, nisu umeli da izgovore/zapišu njegovo ime (Löb), pa su ga promenili u Levi, po ulasku u Sjedinjene Države. Od 1850, on sam sebe zove Levi.
Stros postaje američki građanin 1853. Odlazi u San Francisko, gde je, u konestoga vagonima (kola prekrivena ciradom), živela većina kopača teritorije potrage za zlatom.
Stros otvara prodavnicu svih potrepština Levi Strauss & Company. Često, na konju, nosi robu do rudničkih naselja, do teritorije potere za zlatom. Shvatio je da tragači za zlatom i rudari imaju problem što im pamučne pantalone brzo dotrajavaju. Krojač po imenu Džejkob Dejvis odlučuje da napravi grube overalls (pantalone s tregerima) i da ih prodaje rudarima. Sašivene od mrkog mornarskog platna od konoplje, njegove pantalone imale su, za stavljanje rude, džepove koje je bilo nemoguće poderati. Dejvis je želeo da patentira proizvod, ali mu je nedostajalo novca. Stros je pristao da mu pomogne i oni su ušli u partnerstvo.
Stros i Dejvis, 20. maja 1873, dobijaju pravo na patent – bakarne nitne za ojačavanje džepova radnih odela od teksas platna.
Kompanija Levi Stros počinje tada da proizvodi čuvene Levi's farmerke, u fabrici Amoskeag Manufacturing, u Mančesteru, Nju Hempšajr.
Stros umire 1902, u 73. godini. Bogatstvo firme Levi's dostiže tada oko šest miliona dolara (manje, više). Sahranjen je u Kolmu, Kalifornija. Nikada se nije ženio, a firmu je ostavio nećacima Džejkobu, Luisu, Abrahamu i Sigmundu Sternu. Oni su obnovili kompaniju posle zemljotresa u San Francisku, 1906.
