LOKACIJA
Scena "Jovan Đorđević"
TRAJANJE
2sat(a) i 15minuta
Đuzepe Verdi
DAMA S KAMELIJAMA
balet u dva čina
| Libreto KRUNISLAV SIMIĆ, prema istoimenom romanu Aleksandra Dime Sina Orkestracija IRENA POPOVIĆ i MILORAD MARINKOVIĆ Koreograf i reditelj KRUNISLAV SIMIĆ Dirigent ZORAN JURANIĆ, Hrvatska Scenograf GEROSLAV ZARIĆ Kostimograf BOJANA NIKITOVIĆ Asistent koreografa JULIJANA SREMAC + Repetitori MILAN LAZIĆ i DžANA ČURČIĆ Asistent kostimografa SNEŽANA HORVAT Asistent scenografa NADICA DANILOVAC Koncertmajstori Vladimir Ćuković, Sergej Šapovalov Korepetitori i tonski saradnici Zoltan Gajdoš, Ivan Markovič, Predrag Petruševski Inspicijenti Ivan Svirčević, Dejan Teodorović, Tanja Cvijić Majstor svetla Mladen Bukarica |
U L O G E Margerita Gotje OKSANA STOROŽUK / JELENA LEČIĆ KOLČERIJU / MARIJANA ĆURČIJA Arman Dival LIVIJU MIHAJ HAR / MILAN RUS, k.g. Gospodin Dival, Armanov otac MILAN LAZIĆ / DAVID GRUOSO Pridansa Divernoa, Margeritina družbenica MIRJANA DROBAC / OLGA AVRAMOVIĆ / BRANKICA VUČIĆEVIĆ Madam Olempa, kurtizana MARIJANA ĆURČIJA / ANDREJA KULEŠEVIĆ / JELENA LEČIĆ-KOLČERIJU Gaston R..., Armanov prijatelj ANDREJ JOSIF KOLČERIJU Grof De N..., Margeritin ljubavnik VLAD MOLDOVAN Nanina, sobarica VERICA KOZAREV-KLARIĆ / JELENA VUKADINOVIĆ / BOJANA MITIĆ Glumci opere Komik DRAGAN VLALUKIN, DUNjA LEPUŠA, DŽOŠUA IKOB / LUKA MIHAILOVIĆ, BRANKICA VUČIĆEVIĆ, TEONA ZAGORAC Sudski izvršitelj ISMET FETAHOVIĆ Opera Komik - Vinska pesma, Kockarnica, Zabava na selu Solisti i ansambl baleta: Olga Avramović, Biljana Babijanović, Sonja Batić, Gizela Veličković, Marijeta Virag, Danijela Vojnovski, Brankica Vučićević, Branka Gligorić,Višnja Drinjovski, Teona Zagorac, Ivana Ivanov-Maćešić, Marija Janković, Vesna Kovač, Dunja Lepuša, Tamara Ljubičić, Bojana Matić,Irena Mesaroš, Tatjana Nenadović, Ivana Oršolić, Sanja Pavić, Ivana Pribić, Zorana Radivojević, Nadežda Salak, Maja Stanković, Marija Šarčević, Boris Vidaković, Igor Gut, Ivan Đerković, Saša Krga, Ranko Lazić, Saša Pavić, Flavijus Popa, Stevan Sremac, Florin Stanila,Oltean Tudor, Ismet Fetahović, Apostol Hristidis. ORKESTAR SRPSKOG NARODNOG POZORIŠTA |
S A D R Ž A J
Prolog
Aukcija. Kroz visoke prozore koji su gledali na bulevar naspram crkve Svete Magdalene, zaštitnice Margerite Gotje, prodiralo je sunce u odaje u kojima se ugasio njen život. Svaka stvar u tom raskošnom stanu bila je na svom mestu. Na dnu odaje nazire se silueta sudskog izvršitelja koji diskretno obavlja aukciju svih zatečenih predmeta, dok se otmene dame i najiskusnije pariske kokete dive lepoti i prefinjenosti njenog toaletnog pribora. Za razliku od ostalih posetilaca koji su grozničavo kupovali i najmanju sitnicu, mogao se lako uočiti mladić koji je kraj prozora, pri slabom dnevnom svetlu, čitao dnevnik Margerite Gotje. Zanesen čitanjem, nije ni primetio da je aukcija već odavno završena. Sudski izvršitelj ljubazno mu priđe i upita ga da li je poznavao pokojnicu. On potvrdno klimnu glavom i uputi se ka izlazu.
Prvi čin
Opera Komik. Margerita Gotje prisustvuje svim premijerama, provodi svako veče na predstavama i balovima. Te večeri u operi Komik prikazivao se novi komad, koji je okupio sve viđenije Parižane, kritičare i poklonike umetnosti. Margeritin dolazak i njena blistava lepota oduzimaju dah svim prisutnima. Laskavi žagor prati je dok prolazi, pa joj se klanjaju i oni koji je ne poznaju, dok ona, spokojna i zaklonjena iza svog uobičajenog prezira, prima sve počasti, kao da joj s pravom pripadaju.
Dolazi Arman u pratnji prijatelja Gastona i svojom pojavom skreće pažnju na sebe. Margerita pokazuje interesovanje, raspituje se za Armana. Atmosferu ispraznog govorkanja, tračeva i intriga prekida zvono za početak predstave. Arman moli Gastona da ga upozna s Margeritom, jer se znaju odranije. Ona mu lako klimne glavom, potom se okrene svojoj prijateljici Pridansi, prošaputa joj nekoliko reči, pa obe prasnu u smeh. Arman shvati da je on povod te veselosti i njegova zbunjenost se udvostruči. Želeći da opravda Margeritino ponašanje, Gaston iznosi svoje mišljenje o ženama poput nje. Po završetku predstave priređen je prijem u svečanoj sali opere Komik. Arman želi da se ponovo sretne s Margeritom, a prijem je prava prilika za to. Margerita je u centru pažnje, krug oko nje polako se sužavao, pa se tako našla oči u oči s Armanom. Ostavivši ruku svog kavaljera, počinje da igra s Armanom. Igrala je predivno, jedva dodirujući tlo. Margerita i Arman ostaju sami, on joj govori šta oseća prema njoj. Margerita pristaje da joj Arman bude novi ljubavnik, ali mu postavlja tri uslova: da bude poverljiv, pokoran i diskretan. Arman pristaje. Njihov razgovor prekidaju Pridansa i Gaston. Margerita, i sama iznenađena novim osećanjem prema Armanu, u društvu Pridanse napušta teatar Komik. Gaston sprečava Armana da istog časa pođe za njima, jer će i tako kasnije posetiti Margeritu u njenom domu.
Margeritin dom. Margerita nije iznenađena nenajavljenim dolaskom Armana. Gosti u njenoj kući, grof De N... i madam Olempa, uvređeni odlaze. Margerita i Arman se prepuštaju ljubavnom zanosu, srećni su. (Oda ljubavi)
P a u z a
Drugi čin
Selo pored Pariza. Margerita i Arman provode srećne dane. Margerita je miljenica tog lepog mesta. Predvodi sva veselja, unosi život na balove, nameće orkestru svoje omiljene melodije. Arman mora neodložno da se vrati u Pariz. Margerita ostaje sama, ali srećna. Gospodin Dival, Armanov otac, posećuje Margeritu. U njegovom obraćanju oseća se gordost, drskost, pa čak i pretnja. Margerita ga podseća da je ona u svojoj kući i da mu račun o svom životu polaže jedino iz iskrene ljubavi prema njegovom sinu. On uviđa da je pogrešio u pogledu njene čestitosti. Moli je da zauvek napusti Armana i time načini još veću žrtvu nego što su bile sve one koje je do sada podnela radi njegovog sina.
Margerita se povinuje njegovoj molbi, pružajući mu čvrst dokaz da će, uprkos svojoj ljubavi, napustiti Armana.
Kockarnica. Margerita napušta selo i vraća se u Pariz. Od obećanja Armanovom ocu, i žrtve koju je podnela, pa do njihovog ponovnog susreta prošlo je dosta vremena. Armana neprestano progoni sećanje na Margeritu; odviše je voleo da bi odjednom postao ravnodušan prema njoj. Morao je, bez obzira na svoja osećanja, ponovo da je vidi. Kockarnica je pravo mesto za gubitnike kao što je on, nada se da će tu videti Margeritu. Te večeri ona dolazi u društvu Grofa De N..., koji izgleda veoma ponosan, kao da svima hoće da kaže: "Ova žena je moja". Arman, zbog pomisli da će Margerita otići kući s Grofom De N... u želji da izazove kod nje ljubomoru, počinje da se udvara Madam Olempom. Margerita, bleda kao smrt, želi da napusti kockarnicu. Arman je sprečava u tome. Grof De N... izaziva Armana da se kockaju, na šta on pristaje. Arman dobija pozamašnu sumu novca, a grof, vidno iznerviran, napušta kockarnicu. Arman ponižava Margeritu, ali ona zna da zlo koje joj on nanosi, nije ništa drugo do dokaz ljubavi koju oseća prema njoj. Margerita ne može da mu odoli, provodi još jednu ljubavnu noć s njim.
Dom Margerite Gotje. Teško bolesna, Margerita je na samrti. Kad god neko otvori vrata, oči joj zablistaju u nadi da će videti Armana. Kad uvidi da to nije on, lice joj poprimi bolan izraz i oblije je znoj. Nanina bdi nad njom, Margerita je više ne prepoznaje. Pridansa više ne posećuje Margeritu, pravdajući se raznim poslovima. Zna da je to kraj, ali ne može da se privikne na pomisao da će patiti još više, osim ako... "zaspala sam srećna u tvom zagrljaju".
ULOGOM MARGERITE GOTJE OKSANA STOROŽUK, PRVAKINjA BALETA,
OBELEŽAVA DVADESET GODINA UMETNIČKIOG RADA.
OKSANA STOROŽUK |
Rođena u Harkovu (Ukrajina) 1970. godine. Završila
Državnu baletsku akademiju u Kijevu. Po završetku akademije, oko tri
godine je bila angažovana u Dečjem akademskom muzičkom pozorištu u
Kijevu, gde je ostvarila glavne uloge u baletima: Vila lutaka,
Arlekinada, Festival u Veneciji, Palčica, Spartak, Romeo i Julija,
Gospođica i huligan, Silfida, Rasputin, Violinista na krovu... S ovim
pozorištem je gostvala u Nemačkoj, Italiji, Holandiji, Americi i
Jugoslaviji. U Baletu Srpskog narodnog pozorišta je od 1990. godine. Ostvarila je glavne uloge u baletima: Odeta, Odilija (Labudovo jezero), Žizela (Žizela), Klara (Krcko Oraščić-Ščelkunčik), Liza (Vragolanka), Hana Glavari (Vesela udovica), Marina (Grk Zorba), Žar ptica (Žar ptica), Julija (Romeo i Julija), Ofelija (Hamlet), Simonidina duša (Kraljeva jesen), Maud (Altum silencium), Devojka (Karmina burana), Učenica (Bal kadeta), Prelid i valcer (Šopenijana), Malčika (Izbiračica), Ona (Gospođica i huligan), Strast (Don Huan), Marija Večera (Majerling), Esmeralda (Zvonar bogorodične crkve), Ruska igra, Huligan, Jevrejski Pa-de-de i druge. Gostovala u Rumuniji, Slovačkoj, Kipru, Austriji, Crnoj Gori, Makedoniji i Republici Srpskoj. Asistent koreografa i repetitor za predstavu Pahita (2000), repetitor za predstavu Žizela (2006-2007) i repetitor, baletmajstor za balet Mačak u čizmama. Nagrade : Nacionalno takmičenje koreografa Ukrajine, Donjeck - Diploma za izvođenje uloge A. Pavlove u numeri "Susret". Festival u Kardifu - Specijalna nagrada za glavnu ulogu u baletu Gospođica i huligan. Godišnja nagrada Srpskog narodnog pozorišta za uloge ostvarene u baletima: Labudovo jezero (1992), Žar ptica (1994), Grk Zorba (1995), Romeo i Julija (1996), Hamlet (1996), Izbiračica (1998), Krcko Oraščić i Koreografske minijature (1999); 2002. godine Zlatna medalja "Jovan Đorđević", najviše priznanje Srpskog narodnog pozorišta za celokupan rad. Angažovana u pozorištu Madlenianum Opera i Teatar u Zemunu u predstavama Orfej u podzemlju (Euridika) i Nižinski - Zlatna ptica (Ksešinskaja). Gostovala je u Mađarskoj, Bugarskoj, Rumuniji i Rusiji. S Nacionalnim pozorištem "Taras Ševčenko", ulogom Klare u baletu Ščelkunčik, sedam puta gostovala u Engleskoj, Americi i Kanadi. |
P I S A C R O M A N A
ALEKSANDAR DIMA SIN (Alexandre Dumas Fils, 1824-1895), francuski književnik. Udario je temelje društvenoj drami.
Rođen kao vanbračni sin Aleksandra Dime i Katrine Lore Labe, vrlo rano je smešten u dom. Roditelji su ga priznali kada je imao sedam godina. Duboko obeležen nesrećnim detinjstvom u kome je dugo bio predmet podsmeha, kritikovao je razvratni, mondenski život svog oca pišući dela sa tezom, u kojima je stao u odbranu vanbračne dece i samohranih majki. Bio je zainteresovan za izuzetne slučajeve i prikazivao šokantne društvene događaje, što mu je donelo epitet "pisca skandala".
Poput svoga oca, Aleksandar Dima Sin živi mondenskim životom i jednako je plodan stvaralac. Napisao je petnaestak romana i brojne pozorišne komade(Polusvet, Nezakoniti sin, Deniza, Gospodin Alfons i dr).
Najveću slavu doneo mu je roman Dama s kamelijama objavljen 1848. Odmah po objavljivanju roman je doživeo ogroman uspeh, kako kod kritike tako i kod publike, pa je već četiri godine kasnije njegova scenska adaptacija izvedena u Teatru Vodvilj. Meteorski uspeh drame i predstave inspirisao je i samog Verdija da ga pretoči u operu, i tako je 1853. nastala Travijata, jedna od najpopularnijih opera.
Godine 1874. izabran je za člana Francuske akademije. Umro je 28. novembra 1895. u Marli Le Roa i sahranjen na groblju Monmartr.
ALEKSANDAR DIMA SIN O DAMI S KAMELIJAMA
Iako je svima dobro poznata priča o dami s kamelijama - prozna, dramska, operska (Verdijeva Violeta Valeri u Travijati), filmska (Cukorova Kamil), baletska - malo ko zna da je na pariskom groblju Monmartr sahranjena stvarna dama s kamelijama Alfonsina Plesi. Sam Dima o tome kaže:
"Osoba koja mi je bila model za junakinju Dame s kamelijama zvala se Alfonsina Plesi. Svoje ime je promenila u zvučnije i uzvišenije - Marija Diplesi. Bila je visoka, veoma vitka, crne kose, rumenog i belog lica. Glava joj je bila mala, oči poput Japanke, krupne, kao od emajla, ali žive i fine; imala je usne crvene kao trešnje i najlepše zube na svetu. /.../ Godine 1844, kada sam je prvi put video, bila je na vrhuncu svoje raskoši i lepote. Umrla je 1847, od grudobolje, u svojoj dvadeset trećoj godini.
Bila je jedna od poslednjih, malobrojnih kurtizana plemenitog karaktera. Bez sumnje je zbog toga umrla tako mlada. Nije joj manjkalo ni duha, ni požrtvovanosti. Kraj je dočekala u siromaštvu, u raskošnom stanu koji su preplavili njeni poverioci. Elegancija joj je bila urođena, oblačila se s ukusom, koračala graciozno, kao da je plemkinja. Neki su je smatrali svetskom ženom. I danas bi se tako prevarili. Ona je bila devojka sa sela. Teofil Gotje joj je posvetio nekoliko redaka posmrtnog govora, u kojima se videlo kako iščezava ta ljupka duša koja je, poput još nekoliko drugih, greh ljubavi učinila besmrtnim.
Marija Diplesi nije proživela sve avanture koje sam dodelio Margeriti Gotje, mada su one bile sve što je želela. Ako nije ništa žrtvovala Armanu, razlog je što on to nije hteo. Na njenu veliku žalost, stigla je da odigra samo prvi i drugi čin komada. Uvek bi ih započinjala iznova, kao što Penelopa započinje svoje tkanje, samo je ona danju parala ono što bi noću započela. Niko je nije za života nazvao Dama s kamelijama. Nadimak koji sam nadenuo Margeriti plod je moje mašte. Ipak, on se kao rikošetom vratio Mariji Diplesi godinu dana posle smrti, kada je roman objavljen. Ako na groblju Monmartr pitate za grob Dame s kamelijama, čuvar će vas odvesti do malog četvrtastog spomenika, na kome je ispod imena Alfonsine Plesi za beli mermer pričvršćen venac veštačkih belih kamelija. Taj nadgrobni spomenik sada ima svoju legendu. Umetnost je božanska. Ona stvara ili vaskrsava..."
S francuskog prevela: F. Dimovska
O K O R E O G R A F U
KRUNISLAV SIMIĆ
Uporedo s pohađanjem Srednje baletske škole "Lujo Davičo" studirao je slikarstvo na Odseku za konzervaciju i restauraciju, na Višoj pedagoškoj akademiji u Beogradu. U Narodnom pozorištu u Beogradu debituje u predstavi Darinkin dar i postepeno preuzima glavne muške uloge u klasičnom i savremenom repertoaru.
Od 1988. godine bavi se koreografskim radom.
Specifičan smisao za uobličavanje likova i snažna scenska ekspresija omogućili su mu da ostvari brojne značajne uloge u kojima je samostalno ili sa Baletom Narodnog pozorišta u Beogradu i Srpskog narodnog pozorišta iz Novog Sada nastupao na svim scenama u zemlji, i na scenama u inostranstvu: Franc (Kopelija), Per Gint (Per Gint), Puk (San letnje noći), Samson (Samson i Dalila), Rob (Šeherezada), Đuraško (Jelisaveta), Aleksis Zorbas (Grk Zorba).
Za Narodno pozorište u Beogradu postavlja balet Pokajnik (S. Šepić) 1988. godine, Kraljica Margo (G. Bregović) 2005. U Srpskom narodnom pozorištu postavlja belete: Pieta (E. Morikone) 1988, Kraljeva jesen (J. Bošnjak) 1992, Grk Zorba (M. Teodorakis) 1994, Majerling (F. List) 2003. U Kamernoj operi Madlenijanum postavlja belete: Orfej u podzemlju, 1999, kao i balet Nižinski - Zlatna ptica (Nijinski - L'oiseau d'or), 2001. Takođe, koreografski oblikuje dramske predstave Koštana i Tri musketara, a za Teatar "T" postavlja mjuzikl Cigani lete u nebo, 2004. Televizijske produkcije: baleti Tesla, 2003. i Hamlet 2004.
Bio je član žirija na prvom takmičenju Koreografskih minijatura u Beogradu 1977. i član žirija za nagradu "Dimitrije Parlić" za 2000. godinu.
Za igračka dostignuća dobija Nagradu Baletskog festivala u Ljubljani (1988, Per Gint), kao i četiri godišnje Nagrade Narodnog pozorišta u Beogradu. Kao koreograf, nagrađen je Zlatnom plaketom na Jugoslovenskom baletskom takmičenju, u kategoriji koreografa, u Novom Sadu (1988, Pieta), godišnjom Nagradom Narodnog pozorište u Beogradu (1991, Pokajnik), Godišnjom nagradom Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu (1992, Kraljeva jesen i 1994, Grk Zorba), kao i najvećim priznanjem u oblasti baletske umetnosti koje dodeljuje Udruženje baletskih umetnika Srbije - Nagradom "Dimitrije Parlić" za predstavu Orfej u podzemlju, 1999.
O D I R I G E N T U
ZORAN JURANIĆ
Rođen 1947. godine u Rijeci, gde je završio gimnaziju i srednju muzičku školu. Na zagrebačkoj Muzičkoj akademiji studirao teoriju muzike, zatim kompoziciju u klasi prof. S. Šuleka i dirigovanje u klasi prof. I. Đadrova. Diplomirao je 1972. godine i odmah je angažovan za šefa Hora u Operi Hrvatskog narodnog kazališta (HNK) u Zagrebu, gde je od 1987. stalni dirigent. Obavljao je dužnost umetničkog direktora Opere HNK "Ivan pl. Zajc" u Rijeci, u dva navrata bio je direktor Opere HNK u Osijeku, a od 2002. do 2005. godine direktor Opere HNK u Zagrebu.
Kao dirigent nastupao je u svim vodećim muzičkim centrima bivše Jugoslavije i u inostranstvu (Italija, Francuska, Nemačka, Mađarska, bivši SSSR i drugde). Juranićev operski repertoar obuhvata više od 50 naslova, od čega nekoliko praizvedbi. Sarađivao je s mnogim orkestrima i komponovao veliki broj zapaženih dela, od kojih su mnoga izvođena, snimljena i štampana. U zagrebačkoj Operi, u okviru Muzičkog bijenala 1999, s velikim uspehom izvedena je njegova operska farsa Pričaj mi o Augusti. Njegovo sledeće opersko delo, Neobični događaji iz života pingvina, takođe pripada žanru operske farse, izvedeno je s velikim uspehom u Hamburgu 2007. godine.
Objavio je niz muzikoloških tekstova i učestvovao na naučnim skupovima u Hrvatskoj, Sloveniji i Italiji. Jedan je od osnivača Zajčevih dana. Objedinivši svoja kompozitorska, muzikološka i dirigentska zanimanja, revidirao je i izveo velik broj zaboravljenih opera Ivana pl. Zajca, ali i drugih kompozicija hrvatskih autora, od Bajamonija i Sorkočevića do A. Smarelja.
Pedagoškim radom bavi se od 1975., od 2005. redovni je profesor na Muzičkoj akademiji u Zagrebu. Za svoj kompozitorski, muzikološki i dirigentski rad nagrađen je s više nagrada i priznanja. Član je Udruženja muzičkih umetnika Hrvatske, Hrvatskog muzikološkog društva i Hrvatskog udruženja kompozitora.
U Srpskom narodnom pozorištu kao gost dirigent diriguje opere Nabuko, Travijata, Norma, Ero s onoga svijeta i operetu Kneginja čardaša. Dama s kamelijama je prva baletska predstava koju diriguje kod nas.
DIRIGENT O PREDSTAVI
Nesretna sudbina pariske kurtizane veliki je i zahvalan izazov za koreografsku interpretaciju (u Hrvatskoj su, na primjer, u prošloj sezoni postavljene dvije potpuno različite - i muzički i dramaturški - verzije, u Zagrebu i Rijeci). Kad se tome doda i planetarna popularnost Verdijeve Travijate, posezanje za Verdijevom muzikom kao pratnjom Diminoj drami logičan je potez.
A Verdijeva muzika, iako lišena zamamne vokalne komponente, otkriva u ovakvoj režiji bogatstvo plesnih ritmova, širokih i patetičnih melodijskih uzleta, sve ono što može potaknuti maštu koreografa i oplemeniti scensku radnju.
Nadam se da će ova predstava to uspješno potvrditi.
