LOKACIJA
Scena "Jovan Đorđević"
TRAJANJE
2sat(a) i 0minuta sa pauzom
English
Petar Iljič Čajkovski (Пётр Ильич Чайковский)
KRCKO ORAŠČIĆ (Щелку́нчик)
Balet u dva čina za decu i odrasle, koji nas vodi u svet bajki, bezbrižnosti i prazničnog veselja.
Libreto: Marijus Petipa po motivima bajke E.T.A. Hofmana Ščelkunčik i Kralj miševa,
verzija Aleksandra Dime sina
Koreograf i reditelj: ELDAR ALIJEV (Eldar Aliev), SAD
Dirigent: MIKICA JEVTIĆ
Scenograf: OLGA ĐURĐEVIĆ
Kostimograf: MIRJANA STOJANOVIĆ MAURIČ
Asistent koreografa: BORIS LADIČORBIĆ
Repetitori: VESNA BRKIĆ (solisti), JELENA VUKADINOVIĆ (ansambl)
Repetitori za učenike: RADMILA NESTOROVIĆ, BRANKA GLIGORIĆ, ALEKSANDRA KETIG, SNEŽANA AĐANSKI
Pedagozi: BRUS STAJVEL (Bruce Steivel), SAD, RAVIL BAGAUDINOV (Ravil Bagautdinov), Rusija, LEO MUJIĆ, Nemačka, BAHRAM JULDAŠEV, Rusija
Koncertmajstori: Vladimir Ćuković, Sergej Šapovalov
Korepetitori: Zoltan Gajdoš, Dejan Brkić
Tonski saradnik: Predrag Petruševski
Inspicijenti: Tanja Cvijić, Ivan Svirčević, Sanja Milanov
Majstor svetla: Mladen Bukarica
Asistent scenografa: Nada Danilovac
Petar Iljič Čajkovski (Пётр Ильич Чайковский)
KRCKO ORAŠČIĆ (Щелку́нчик)
Balet u dva čina za decu i odrasle, koji nas vodi u svet bajki, bezbrižnosti i prazničnog veselja.
Libreto: Marijus Petipa po motivima bajke E.T.A. Hofmana Ščelkunčik i Kralj miševa,
verzija Aleksandra Dime sina
Koreograf i reditelj: ELDAR ALIJEV (Eldar Aliev), SAD
Dirigent: MIKICA JEVTIĆ
Scenograf: OLGA ĐURĐEVIĆ
Kostimograf: MIRJANA STOJANOVIĆ MAURIČ
Asistent koreografa: BORIS LADIČORBIĆ
Repetitori: VESNA BRKIĆ (solisti), JELENA VUKADINOVIĆ (ansambl)
Repetitori za učenike: RADMILA NESTOROVIĆ, BRANKA GLIGORIĆ, ALEKSANDRA KETIG, SNEŽANA AĐANSKI
Pedagozi: BRUS STAJVEL (Bruce Steivel), SAD, RAVIL BAGAUDINOV (Ravil Bagautdinov), Rusija, LEO MUJIĆ, Nemačka, BAHRAM JULDAŠEV, Rusija
Koncertmajstori: Vladimir Ćuković, Sergej Šapovalov
Korepetitori: Zoltan Gajdoš, Dejan Brkić
Tonski saradnik: Predrag Petruševski
Inspicijenti: Tanja Cvijić, Ivan Svirčević, Sanja Milanov
Majstor svetla: Mladen Bukarica
Asistent scenografa: Nada Danilovac
ULOGE
Vila Šećera
Asuka Maruo / Jelena Lečić Kolčeriju / Ana Đurić
Krcko princ
Takuja Sumitomo / Andrej Kolčeriju / Liviju Har
Hofman / Droselmejer
Milan Lazić / Ivan Đerković
Klara
Teona Radanović / Asuka Maruo / Jelena Nikolić
Kralj Miševa
Vlad Moldovan / Takuja Sumitomo / Bojan Radnov
Ratilda
Bojana Matić / Mirjana Drobac / Bojana Mitić
Gospođa Štaumbaum
Jelena Vukadinović / Bojana Matić / Irena Mesaroš
Godpodin Štaumbaum
David Gruoso / Đulio Milite
Baba
Branka Gligorić / Ljiljana Jokanović
Deda
Ivan Đerković / Ranko Lazić
Fric
Aleksandar Bečvardi
Lutka vila šećera
Asuka Maruo / Jelena Lečić Kolčeriju / Ana Đurić
Krcko princ lutak
Katarina Kljajić / Ana Đurić / Sonja Batić
Krcko vojnik lutak
Brankica Vučićević / Azusa Oiši / Dunja Lepuša
Španska igra
Dunja Lepuša / Marijana Ćurčija / Katarina Kljajić
David Gruoso / Vlad Moldovan / Lučijan Puškaš
Arapska igra
Olga Avramović / Katarina Kljajić / Danijela Vojnovski / Jelena Lečić Kolčeriju
Bojan Radnov / Liviju Har / Ivan Đerković
Kineska igra
Azusa Oiši / Brankica Vučićević / Frosina Dimovska / Asuka Maruo
Lučijan Puškaš / Tudor Oltean / Takuja Sumitomo
Ruska igra
Brankica Vučićević / Marijana Ćurčija / Sanja Pavić / Andreja Kulešević
Milan Ivan / Tudor Oltean / Takuja Sumitomo
Vila Šećera
Asuka Maruo / Jelena Lečić Kolčeriju / Ana Đurić
Krcko princ
Takuja Sumitomo / Andrej Kolčeriju / Liviju Har
Hofman / Droselmejer
Milan Lazić / Ivan Đerković
Klara
Teona Radanović / Asuka Maruo / Jelena Nikolić
Kralj Miševa
Vlad Moldovan / Takuja Sumitomo / Bojan Radnov
Ratilda
Bojana Matić / Mirjana Drobac / Bojana Mitić
Gospođa Štaumbaum
Jelena Vukadinović / Bojana Matić / Irena Mesaroš
Godpodin Štaumbaum
David Gruoso / Đulio Milite
Baba
Branka Gligorić / Ljiljana Jokanović
Deda
Ivan Đerković / Ranko Lazić
Fric
Aleksandar Bečvardi
Lutka vila šećera
Asuka Maruo / Jelena Lečić Kolčeriju / Ana Đurić
Krcko princ lutak
Katarina Kljajić / Ana Đurić / Sonja Batić
Krcko vojnik lutak
Brankica Vučićević / Azusa Oiši / Dunja Lepuša
Španska igra
Dunja Lepuša / Marijana Ćurčija / Katarina Kljajić
David Gruoso / Vlad Moldovan / Lučijan Puškaš
Arapska igra
Olga Avramović / Katarina Kljajić / Danijela Vojnovski / Jelena Lečić Kolčeriju
Bojan Radnov / Liviju Har / Ivan Đerković
Kineska igra
Azusa Oiši / Brankica Vučićević / Frosina Dimovska / Asuka Maruo
Lučijan Puškaš / Tudor Oltean / Takuja Sumitomo
Ruska igra
Brankica Vučićević / Marijana Ćurčija / Sanja Pavić / Andreja Kulešević
Milan Ivan / Tudor Oltean / Takuja Sumitomo
Učestvuju ansambl Baleta, Orkestar i ženski hor SNP-a, kao i učenici Baletske škole Novi Sad.
Gosti na zabavi kod Klare i Frica
Ivana Pribić, Sonja Gavrilov, Irena Mesaroš, Marijana Penović, Zorana Radivojević, Jovana Paunović, Milena Krkotić, Ljubica Selaković Bandić, Ivana Ivanov Maćešić, Ivana Nanić Suvačarević, Marija Janković, Milana Balaž, Jovana Lalić, Teodora Živković, Oltean Tudor, Bojan Radnov, Vlad Moldovan, Đulio Milite, David Gruoso, Milan Ivan, Ranko Lazić, Marko Stojanović, Lučijan Puškaš, Džošua Ikob
Deca na zabavi kod Klare i Frica
Devojčice: Sonja Milovanov*, Dejana Bajić*, Irina Cvijić*, Dunja Stanković*, Gala Gekić*, Olga Vrbaški*, Kristina Taš* / Tamara Putnik*, Mia Petrović*
Dečaci: Aleksandar Đurđević*, Nemanja Nedeljković**, Aleksej Mrdaković*, Aleksandar Anačkov**, Aleksa Žikić*, Marko Petković**, Stefan Mikan**, Stefan Đenadija*, Miroslav Grubić*, Vladimir Huba Aradi*, Mihailo Vuković*, Marko Balać*, David Kljajić*
Služavke
Marijeta Virag, Teodora Živković / Biljana Babijanović, Marija Šarčević
Veliki miševi
Sara Tošić, Jovana Paunović, Klaudija Jakobac, Sonja Gavrilov, Marijana Penović, Jovana Lalić, Jelena Danguzov*, Aleksandra Stanarević* / Marija Janković, Sara Šari*, Teodora Živković
Mali miševi
Mia Petrović*, Vladimir Aradi Huba*, Mihailo Vuković*, Jelena Miščević* / Mila Ribić*, Marko Balać*
Lutke-Harlekin, Kolumbina, Pjero:
Minja Jokanović*, Luna Burić*, David Kljajić*, Bor Stanković Mihailović*
Vojnici
Jelena Budić*, Anja Lovre*, Katarina Čemerlić*, Nađa Davidović*, Martina Farkaš*, Teodora Pušić*, Ksenija Jovićević* / Marija Plavšić*, Milica Brzak*, Jelena Ćurčić*, Tatjana Dimović*
Pahuljice
Frosina Dimovska, Olga Avramović, Sanja Pavić, Maja Stanković, Sonja Batić, Danijela Vojnovska, Nadežda Salak, Azusa Oiši, Milena Krkotić, Ana Đurić, Katarina Kljajić, Dunja Lepuša / Bojana Mitić, Jelena Marković, Sonja Gavrilov, Bojana Matić, Asuka Maruo, Teona Radanović
Valcer cveća
Dunja Lepuša, Frosina Dimovska, Danijela Vojnovski, Jelena Marković, Sanja Pavić, Ana Đurić / Olga Avramović, Sonja Batić, Azusa Oiši, Bojana Mitić, Marijana Ćurčija Liviju Har, David Gruoso, Takuja Sumitomo / Lučijan Puškaš, Oltean Tudor, Vlad Moldovan, Milan Ivan, Đulio Milite
Kraljica
Milana Balaž / Jelena Vukadinović
Kralj
Marko Stojanović/ Ivan Đerković
Paževi i pratnja
Mila Ribić*, Aleksandar Đurđević*, Miroslav Grubić*, Aleksa Žikić*, Jovana Lalić, Jovana Paunović, Sonja Gavrilov, Aleksandra Stanarević, Aleksandra Miladinov*, Katarina Stanić* / Marko Balać*, Stefan Đenadija*
* Učenici Baletske škole Novi Sad
** Članovi KUD-a „Splet“ iz Novog Sada
Dekor, kostimi i ostala scenska oprema izrađeni u radionicama Srpskog narodnog pozorišta.
Maska lutke Krcko, vojnik: Milica Komazec Grbić
Maske, miševi: Šandor Sarvaš
Dijadema Vile Šećera: Neven Mihić
Dečje maske, rekvizita: Mirjana Stojanović Maurič
Mađioničarski trikovi: Atila Vujović
Specijalni efekti: Ljubomir Šimić
Najtoplije se zahvaljujemo gospodinu Normanu Tarneru na podršci i pomoći, a posebno na predanosti i kreativnosti uloženoj u rad na predstavi „Krcko Oraščić“.
Takođe se zahvaljujemo roditeljima, učiteljima i nastavnicima, direktorki i kolektivu Baletske škole.
Ivana Pribić, Sonja Gavrilov, Irena Mesaroš, Marijana Penović, Zorana Radivojević, Jovana Paunović, Milena Krkotić, Ljubica Selaković Bandić, Ivana Ivanov Maćešić, Ivana Nanić Suvačarević, Marija Janković, Milana Balaž, Jovana Lalić, Teodora Živković, Oltean Tudor, Bojan Radnov, Vlad Moldovan, Đulio Milite, David Gruoso, Milan Ivan, Ranko Lazić, Marko Stojanović, Lučijan Puškaš, Džošua Ikob
Deca na zabavi kod Klare i Frica
Devojčice: Sonja Milovanov*, Dejana Bajić*, Irina Cvijić*, Dunja Stanković*, Gala Gekić*, Olga Vrbaški*, Kristina Taš* / Tamara Putnik*, Mia Petrović*
Dečaci: Aleksandar Đurđević*, Nemanja Nedeljković**, Aleksej Mrdaković*, Aleksandar Anačkov**, Aleksa Žikić*, Marko Petković**, Stefan Mikan**, Stefan Đenadija*, Miroslav Grubić*, Vladimir Huba Aradi*, Mihailo Vuković*, Marko Balać*, David Kljajić*
Služavke
Marijeta Virag, Teodora Živković / Biljana Babijanović, Marija Šarčević
Veliki miševi
Sara Tošić, Jovana Paunović, Klaudija Jakobac, Sonja Gavrilov, Marijana Penović, Jovana Lalić, Jelena Danguzov*, Aleksandra Stanarević* / Marija Janković, Sara Šari*, Teodora Živković
Mali miševi
Mia Petrović*, Vladimir Aradi Huba*, Mihailo Vuković*, Jelena Miščević* / Mila Ribić*, Marko Balać*
Lutke-Harlekin, Kolumbina, Pjero:
Minja Jokanović*, Luna Burić*, David Kljajić*, Bor Stanković Mihailović*
Vojnici
Jelena Budić*, Anja Lovre*, Katarina Čemerlić*, Nađa Davidović*, Martina Farkaš*, Teodora Pušić*, Ksenija Jovićević* / Marija Plavšić*, Milica Brzak*, Jelena Ćurčić*, Tatjana Dimović*
Pahuljice
Frosina Dimovska, Olga Avramović, Sanja Pavić, Maja Stanković, Sonja Batić, Danijela Vojnovska, Nadežda Salak, Azusa Oiši, Milena Krkotić, Ana Đurić, Katarina Kljajić, Dunja Lepuša / Bojana Mitić, Jelena Marković, Sonja Gavrilov, Bojana Matić, Asuka Maruo, Teona Radanović
Valcer cveća
Dunja Lepuša, Frosina Dimovska, Danijela Vojnovski, Jelena Marković, Sanja Pavić, Ana Đurić / Olga Avramović, Sonja Batić, Azusa Oiši, Bojana Mitić, Marijana Ćurčija Liviju Har, David Gruoso, Takuja Sumitomo / Lučijan Puškaš, Oltean Tudor, Vlad Moldovan, Milan Ivan, Đulio Milite
Kraljica
Milana Balaž / Jelena Vukadinović
Kralj
Marko Stojanović/ Ivan Đerković
Paževi i pratnja
Mila Ribić*, Aleksandar Đurđević*, Miroslav Grubić*, Aleksa Žikić*, Jovana Lalić, Jovana Paunović, Sonja Gavrilov, Aleksandra Stanarević, Aleksandra Miladinov*, Katarina Stanić* / Marko Balać*, Stefan Đenadija*
* Učenici Baletske škole Novi Sad
** Članovi KUD-a „Splet“ iz Novog Sada
Dekor, kostimi i ostala scenska oprema izrađeni u radionicama Srpskog narodnog pozorišta.
Maska lutke Krcko, vojnik: Milica Komazec Grbić
Maske, miševi: Šandor Sarvaš
Dijadema Vile Šećera: Neven Mihić
Dečje maske, rekvizita: Mirjana Stojanović Maurič
Mađioničarski trikovi: Atila Vujović
Specijalni efekti: Ljubomir Šimić
Najtoplije se zahvaljujemo gospodinu Normanu Tarneru na podršci i pomoći, a posebno na predanosti i kreativnosti uloženoj u rad na predstavi „Krcko Oraščić“.
Takođe se zahvaljujemo roditeljima, učiteljima i nastavnicima, direktorki i kolektivu Baletske škole.
SADRŽAJ
Prolog
Starac, umoran i malodušan, polako hoda po svojoj sobi. U njemu prepoznajemo pisca E.T.A Hofmana tek kada oseti nalet kreativne energije i nadahnuće da napiše novu priču. Kada počne da radi, njegova živa mašta nas prenosi u dom porodice Štalbaum. Radnja je zamrznuta i Hofman se priprema da nađe glavnog junaka. Vidi nešto posebno u jednoj devojci. Njoj dodeljuje ulogu Klare, a sebi ulogu tajanstvenog Droselmejera.
Prvi čin
Porodica Štalbaum i njihova deca, Klara i Fric, priređuju u svojoj kući proslavu Božića. Usred slavlja, zabavu prekida iznenadni dolazak gospodina Droselmejera. Kao i obično, on oduševljava goste divnim poklonima i čarobnim igračkama. Droselmejer okuplja decu i pomoću lutaka u prirodnoj veličini priča im bajku o Krcku Oraščiću i Vili Šećera.
Krcko Oraščić i Vila Šećera
U dalekoj zemlji po imenu Kraljevstvo slatkiša, živeli su zgodni princ Krcko Oraščić i Vila Šećera. Njih dvoje su bili veoma zaljubljeni jedno u drugo i s nestrpljenjem su iščekivali dan kada će se venčati. Uoči dana njihovog venčanja, Kraljicu miševa Ratildu obuzme ljubomora jer ona nije bila ni lepa ni zaljubljena. Ratilda je iz inata pokušala da ukrade lepotu Vili Šećera, ali ju je princ Krcko Oraščić sprečio. Ljuta na princa, Ratilda baci na njega zle čini i pretvori ga u ružnog drvenog Krcka Oraščića.
Nakon Droslemejerove priče, sva deca se vraćaju na zabavu, osim Klare. Ćerka Štalbaumovih je devojčica romantične duše i ne može da podnese pomisao da je Princ razdvojen od svoje istinske ljubavi. Ona pita Droselmejera da li bi nekako mogla da pomogne princu Krcku Oraščiću. Droselmejer kaže Klari da može da mu pomogne ako je spremna da prođe kroz velika iskušenja i daje joj lutku Krcka Oraščića. Klarin nestašni mlađi brat, ljubomoran zbog pažnje koja je posvećena njegovoj sestri, slomi lutku. Droselmejer ostavlja lutku ispod jelke i zabava se nastavlja.
Pošto te večeri nije mogla da zaspi, Klara oko ponoći silazi da proveri da li je njena lutka tamo, ali je iznenadi grupa velikih miševa. Miševi napadaju Klaru i u trenutku kada je ona spremna da žrtvuje svoj život zbog Krcka Oraščića, pojavljuje se Droselmejer. Zadivljen Klarinom hrabrošću, Droselmejer je uči kako da koristi čaroliju. On potom nestane jednako brzo kao što se pojavio i Klara se suočava sa sledećim iskušenjem. U trenutku kada se Kralj miševa spremao da porazi Krcka Oraščića, Klara prikupi svu svoju snagu i hrabrost i savlada podlog glodara. Ratildine čini su razbijene, Krcko Oraščić poprima ljudsko obličje i ponovo postaje zgodan princ. Večno zahvalan Klari, Krcko Oraščić je vodi da joj pokaže neverovatno Kraljevstvo slatkiša.
P a u z a
Drugi čin
Droselmejer, koji poseduje neograničenu snagu spisateljske mašte, priprema Kraljevstvo slatkiša za Klarinu posetu i nestaje pre nego što ona stigne. Princ Krcko Oraščić upoznaje Klaru sa Vilom Šećera, Kraljem i Kraljicom. Počinje ceremonija venčanja, tokom koje igrači izvode niz plesova. Nakon španske, istočnjačke, kineske i ruske igre dolaze Mali pastiri. Sledi veličanstveni Valcer cveća. Naposletku, princ Krcko Oraščić i Vila Šećera plešu romantični pa de de za Klaru. Pojavljuje se Droselmejer i kaže Klari da je vreme da idu.
Epilog
Još uvek za svojim pisaćim stolom, E.T.A. Hofman završava poslednje poglavlje priče, u nadi da će ona trajati i nadahnjivati mnoge buduće generacije.
Prolog
Starac, umoran i malodušan, polako hoda po svojoj sobi. U njemu prepoznajemo pisca E.T.A Hofmana tek kada oseti nalet kreativne energije i nadahnuće da napiše novu priču. Kada počne da radi, njegova živa mašta nas prenosi u dom porodice Štalbaum. Radnja je zamrznuta i Hofman se priprema da nađe glavnog junaka. Vidi nešto posebno u jednoj devojci. Njoj dodeljuje ulogu Klare, a sebi ulogu tajanstvenog Droselmejera.
Prvi čin
Porodica Štalbaum i njihova deca, Klara i Fric, priređuju u svojoj kući proslavu Božića. Usred slavlja, zabavu prekida iznenadni dolazak gospodina Droselmejera. Kao i obično, on oduševljava goste divnim poklonima i čarobnim igračkama. Droselmejer okuplja decu i pomoću lutaka u prirodnoj veličini priča im bajku o Krcku Oraščiću i Vili Šećera.
Krcko Oraščić i Vila Šećera
U dalekoj zemlji po imenu Kraljevstvo slatkiša, živeli su zgodni princ Krcko Oraščić i Vila Šećera. Njih dvoje su bili veoma zaljubljeni jedno u drugo i s nestrpljenjem su iščekivali dan kada će se venčati. Uoči dana njihovog venčanja, Kraljicu miševa Ratildu obuzme ljubomora jer ona nije bila ni lepa ni zaljubljena. Ratilda je iz inata pokušala da ukrade lepotu Vili Šećera, ali ju je princ Krcko Oraščić sprečio. Ljuta na princa, Ratilda baci na njega zle čini i pretvori ga u ružnog drvenog Krcka Oraščića.
Nakon Droslemejerove priče, sva deca se vraćaju na zabavu, osim Klare. Ćerka Štalbaumovih je devojčica romantične duše i ne može da podnese pomisao da je Princ razdvojen od svoje istinske ljubavi. Ona pita Droselmejera da li bi nekako mogla da pomogne princu Krcku Oraščiću. Droselmejer kaže Klari da može da mu pomogne ako je spremna da prođe kroz velika iskušenja i daje joj lutku Krcka Oraščića. Klarin nestašni mlađi brat, ljubomoran zbog pažnje koja je posvećena njegovoj sestri, slomi lutku. Droselmejer ostavlja lutku ispod jelke i zabava se nastavlja.
Pošto te večeri nije mogla da zaspi, Klara oko ponoći silazi da proveri da li je njena lutka tamo, ali je iznenadi grupa velikih miševa. Miševi napadaju Klaru i u trenutku kada je ona spremna da žrtvuje svoj život zbog Krcka Oraščića, pojavljuje se Droselmejer. Zadivljen Klarinom hrabrošću, Droselmejer je uči kako da koristi čaroliju. On potom nestane jednako brzo kao što se pojavio i Klara se suočava sa sledećim iskušenjem. U trenutku kada se Kralj miševa spremao da porazi Krcka Oraščića, Klara prikupi svu svoju snagu i hrabrost i savlada podlog glodara. Ratildine čini su razbijene, Krcko Oraščić poprima ljudsko obličje i ponovo postaje zgodan princ. Večno zahvalan Klari, Krcko Oraščić je vodi da joj pokaže neverovatno Kraljevstvo slatkiša.
P a u z a
Drugi čin
Droselmejer, koji poseduje neograničenu snagu spisateljske mašte, priprema Kraljevstvo slatkiša za Klarinu posetu i nestaje pre nego što ona stigne. Princ Krcko Oraščić upoznaje Klaru sa Vilom Šećera, Kraljem i Kraljicom. Počinje ceremonija venčanja, tokom koje igrači izvode niz plesova. Nakon španske, istočnjačke, kineske i ruske igre dolaze Mali pastiri. Sledi veličanstveni Valcer cveća. Naposletku, princ Krcko Oraščić i Vila Šećera plešu romantični pa de de za Klaru. Pojavljuje se Droselmejer i kaže Klari da je vreme da idu.
Epilog
Još uvek za svojim pisaćim stolom, E.T.A. Hofman završava poslednje poglavlje priče, u nadi da će ona trajati i nadahnjivati mnoge buduće generacije.
O DELU
KRCKO ORAŠČIĆ – ŠČELKUNČIK
Treći i poslednji balet velikog kompozitora P.I. Čajkovskog, Krcko Oraščić ili Ščelkunčik (prema ruskom nazivu) delo je koje – ne samo simfonijskom dramatičnošću svoje muzičke osnove, nego i neodoljivim šarmom bajke – predstavlja izazov za svaki baletski ansambl koji neguje tradicionalni repertoar. Taj balet se već više od jednog veka izvodi u celom svetu, u različitim verzijama, koje manje ili više odstupaju od one, originalne, koja je prvi put predstavljena publici u Marijinskom teatru u Peterburgu 6. decembra 1892. Pri tome se nastoji da se u režijskom, koreografskom i slikarskom postupku ta ljupka baletska bajka obogati i nadgradi da bi, na određeni način, bila zanimljivija savremenom gledaocu.
Libreto Krcka Oraščića sačinio je čuveni koreograf Marijus Petipa, prema motivima Hofmanove bajke – Krcko Oraščić i Car miševa, a i na osnovu originalne prerade te bajke, koju je dao Aleksandar Dima, sin. Libreto se sastoji od dve, po stilu i umetničkim obeležjima sasvim različite celine. Prvi deo je više zasnovan na prvobitnom literarnom izvoru, dok je drugi – „carstvo poslastica“ – plod mašte iskusnog baletmajstora. /.../
Po svojoj zvučnoj monumentalnosti i „tancovalnosti“ posebno se izdvajaju Valcer cveća i veliki klasični pa de de (pas de deux) protagonista. Obe te muzičke celine predstavljaju najlepše primere simfonizacije baletske muzike, koju je ostvario Čajkovski, dostižući snažnu emocionalnost, raskošnu melodičnost i bogatstvo ritmova kakvu imaju njegova Šesta, patetična, simfonija ili opera Pikova dama. Ta riznica lepote, misaonosti i osećajnosti, koja je sadržana u baletu Krcko Oraščić, pruža gotovo bezbrojne mogućnosti baletskim umetnicima – koreografima, balerinama i igračima, a i pozorišnim slikarima. Sasvim je izvesno da i oni koji će tek stupiti na baletsku scenu neće zanemariti taj balet, te će svojim svežim i savremenim interpretacijama tu starinsku baletsku bajku učiniti uvek rado gledanom i u modernim vremenima.
Libreto Krcka Oraščića sačinio je čuveni koreograf Marijus Petipa, prema motivima Hofmanove bajke – Krcko Oraščić i Car miševa, a i na osnovu originalne prerade te bajke, koju je dao Aleksandar Dima, sin. Libreto se sastoji od dve, po stilu i umetničkim obeležjima sasvim različite celine. Prvi deo je više zasnovan na prvobitnom literarnom izvoru, dok je drugi – „carstvo poslastica“ – plod mašte iskusnog baletmajstora. /.../
Po svojoj zvučnoj monumentalnosti i „tancovalnosti“ posebno se izdvajaju Valcer cveća i veliki klasični pa de de (pas de deux) protagonista. Obe te muzičke celine predstavljaju najlepše primere simfonizacije baletske muzike, koju je ostvario Čajkovski, dostižući snažnu emocionalnost, raskošnu melodičnost i bogatstvo ritmova kakvu imaju njegova Šesta, patetična, simfonija ili opera Pikova dama. Ta riznica lepote, misaonosti i osećajnosti, koja je sadržana u baletu Krcko Oraščić, pruža gotovo bezbrojne mogućnosti baletskim umetnicima – koreografima, balerinama i igračima, a i pozorišnim slikarima. Sasvim je izvesno da i oni koji će tek stupiti na baletsku scenu neće zanemariti taj balet, te će svojim svežim i savremenim interpretacijama tu starinsku baletsku bajku učiniti uvek rado gledanom i u modernim vremenima.
/Milica Zajcev, Otkrivamo tajne baleta, Prometej, Novi Sad, 1996/
 |
PETAR ILJIČ ČAJKOVSKI (Пётр Ильич Чайковский) Veoma
osetljive prirode, sklon razočaranjima i osećanju zlog fatuma koji
upravlja ljudskim životom, Čajkovski teži nezavisnom životu i stvaranju.
To mu svojom materijalnom pomoći omogućuje bogata ljubiteljka njegove
muzike Nadežda fon Mek s kojom ga veže dugogodišnje prijateljstvo, iako
se nikada nisu lično upoznali.Rođen u Votkinsku na Uralu 1840. godine. Mada je još u roditeljskom domu došao u dodir s muzikom, i zavoleo je za čitav život, studira u Petrogradu pravne nauke i 1859. stupa u službu u Ministarstvo pravosuđa. Ipak, 1862. se upisuje na petrogradski Konzervatorijum, gde je učio kompoziciju kod Antona Rubinštajna. Godinu dana kasnije zauvek napušta pravničku službu, da bi se potpuno posvetio muzici. Godine 1866. prelazi iz Petrograda u Moskvu i punih jedanaest godina na Konzervatorijumu predaje teoriju muzike. U to vreme veoma mnogo i naporno radi – kao kompozitor, pedagog, muzički pisac i kritičar. Napustivši mesto profesora na Konzervatorijumu u Moskvi Čajkovski se sav posvećuje kompozitorskom radu. Njegova slava sve više raste u Rusiji i u čitavom svetu. Godine 1893. na vrhuncu stvaralaštva, umire od kolere u 53. godini života. Delo Čajkovskog veoma je obimno i raznovrsno. Komponovao je deset opera (među kojima su Evgenije Onjegin i Pikova dama remek-dela koja se i danas izvode na svetskim operskim scenama), tri baleta (Labudovo jezero, Uspavana lepotica, Ščelkunčik / Krcko Oraščić), šest simfonija (od kojih četvrta, peta i šesta ne silaze s repertoara simfonijskih orkestara širom sveta) i veliki niz simfonijskih radova programskog karaktera, koncerata, svita, klavirskih i kamernih dela i pesama. Svojim delima – koja se odlikuju majstorstvom forme, bogatstvom harmonije, raspevanošću melodijskih linija i neposrednošću muzičkog govora – Čajkovski je izrazio i dočarao veoma različita ljudska osećanja i raspoloženja, od najnežnije lirike do snažne dramatike. Tim delima Čajkovski se uvrstio među najveće ruske i svetske kompozitore druge polovine XIX veka. |
 |
ELDAR ALIJEV (Eldar Aliev) Međunarodnu reputaciju stekao je kao igrač, koreograf i umetnički direktor. Osim što je igrao sve velike role klasičnog repertoara, imao je sreću da radi sa nekim od najvećih savremenih koreografa, kao i sa najistaknutijim balerinama našeg vremena. Solistima Baleta Kirov pridružio se 1979. godine, gde je bio prvak 13 godina. Brzo je postao omiljeni igrač Baleta Kirov iz Sankt Peterburga i najtraženija gostujuća zvezda. Kao baletski igrač gostovao je u preko 40 zemalja i igrao u najprestižnijim svetskim pozorištima. Odlazio je na turneje kako sa Baletom Kirov, tako i sa Zvezdama Baleta Kirov i Boljšog teatara i kao deo Galaksije serijala ruskih baleta. Plesao je u brojnim trupama, uključujući Boljšoj Balet i Australijski Balet. Redovno je nastupao na gala večerima u Nemačkoj, Japanu, Kanadi i Sjedinjenim Američkim Državama, čije je državljanstvo dobio 1992. Dve godine kasnije postao je umetnički direktor Internacionalnog baleta, gde je ostvario veliki broj izvanrednih uloga, uključujući one u baletima Korsar, Hiljadu i jedna noć, Krcko Oraščić i Žar-ptica. Alijev je svetski priznat i kao član žirija međunarodnih baletskih takmičenja u Pragu, Seulu, Pekingu, Varni... Alijev nastavlja svoj rad na turnejama po svetu, stvarajući nove koreografije, postavljajući na scenu klasični repertoar i radeći kao pedagog u istaknutim trupama kao što su: Bostonski Balet, Nacionalni Balet Kine, Nacionalni Balet Kanade, Švedski kraljevski Balet, Mađarski nacionalni Balet, Univerzalni Balet Koreje i Gala des Etoiles u Montrealu, gde je umetnički savetnik i pedagog. Njegova inventivna i čarobna verzija novogodišnjeg klasika, Krcka Oraščića, postala je omiljena predstava u Sjedinjenim Američkim Državama, kako u teatrima tako i na televiziji |
REČ KOREOGRAFA
KRCKO ORAŠČIĆ
Veoma mi je drago zbog ukazanog poverenja da režiram balet Krcko Oraščić na sceni vašeg pozorišta i verujem da će taj posao biti uspešan i da će doneti očekivani rezultat.
Na samom početku, rad na ovoj režiji nije mi bio jednostavan, jer sam sebi postavio cilj da stvorim predstavu koja neće ličiti na već postojeće verzije, ni u pogledu koreografske leksike niti po koncepciji, i zato je, a u vezi s tim ciljem, pisanje novog libreta postalo neodvojivi deo ovog posla.
Jako bih želeo da svaki gledalac u sali doživi predstavu na svoj način: starija generacija – iz ugla glavnog junaka predstave Droselmejera, čoveka koji veruje u lepo i tu veru prenosi na druge, a koji je tome posvetio ceo svoj život; srednja generacija – iz ugla Klare, tinejdžerke, koja pravi svoje prve, nesigurne korake u životu, koja se susreće s dobrom i zlom i koja je spremna da brani pravičnost po svaku cenu; a da najmlađi jednostavno uživaju u prekrasnoj bajci koja će ih prožimati uz pomoć najtananijih vrsta umetnosti: muzike i igre.
Jedan od najtežih ciljeva, koje sam sebi postavio, bio je: u najvišem mogućem stepenu dočarati genijalnu muziku Petra Iljiča Čajkovskog, njeno vidljivo ostvarenje kroz balet na sceni. Željno se nadam da se moja ideja ostvarila i da će gledalac dobiti istinsko zadovoljstvo od ove predstave.
Hteo bih da izrazim duboku zahvalnost upravi Pozorišta i Baleta, autorskoj ekipi i svim radnicima iz pozorišnih radionica koji su učestvovali u ovom projektu, zahvalnost za podršku i pomoć u realizaciji mojih ideja, i naravno, posebno „hvala” divnim umetnicima baletskog ansambla i repetitorskom timu koji je istrajao u savladavanju svih poteškoća ovog dosta složenog koreografskog i glumačkog teksta predstave.
Nadam se da će predstava u našoj režiji dugo i srećno živeti na sceni vašeg izuzetnog pozorišta.
Od srca,
Eldar Alijev
 |
MIKICA JEVTIĆ Rođen 1977. u Horbu, Nemačka. Diplomirao je dirigovanje na Nacionalnoj muzičkoj akademiji Ukrajine u Kijevu 2003. godine kod profesora Alina Vlasenka i harmoniku kod profesora Pavela Fenjuka. Od 2001. do 2003. godine bio je dirigent Simfonijskog orkestra i Orkestra Operskog teatra grada Dnjepropetrovska u Ukrajini. S Gudačkim orkestrom Kijevske muzičke škole nastupao je u Španiji, Poljskoj, Nemačkoj i Portugaliji. Imao je brojne koncerte sa Nacionalnim simfonijskim orkestrom Ukrajine. Od 2005. radio je kao dirigent Orkestra muzičke škole u Šapcu. Od marta 2011. stalni je dirigent Orkestra Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu. Dobitnik je prve nagrade na 1. Međunarodnom takmičenju dirigenata „Stefan Turčak“ u Kijevu 2006. godine. „Kao član žirija međunarodnih takmičenja "Stefan Turčak" u Kijevu 2006. godine i "Sergej Prokofjev" u Sankt Peterburgu 2008. godine, upoznao sam se sa dirigentom iz Srbije, Mikicom Jevtićem. Mladi muzičar ispoljio je izuzetne dirigentske sposobnosti, pokazao muzikalnost i odličnu dirigentsku školu koju je stekao na Nacionalnoj muzičkoj akademiji u Kijevu u klasi izuzetnog pedagoga, profesora Alina Vlasenka. Mikica Jevtić je talentovan i izuzetno profesionalno pripremljen dirigent. Njegov umetnički put zaslužuje pažnju i podršku.“ Saulius Sandeckis, dirigent Počasni profesor Akademije „N. Rimski-Korsakov” u Sankt Peterburgu |
REČ DIRIGENTA
SIMFONIJA O DETINJSTVU
Bajka... Zadivljujuća i privlačna za decu, koliko i za odrasle. Magija čarobnjaka, neobična pretvaranja, mnoštvo tajanstvenosti i nadasve, srećni završetak u kome dobro nadvladava zlo. Bajke našoj mašti pružaju nešto što nije svakodnevica, nešto što je čudo. I tek u spoju sa muzikom osećamo to čudo koje motiviše život... od koga zastaje dah...
Krcko Oraščić je bajka konkretnog, „zemaljskog“ smisla, oživljena sredstvima koreografije i muzike jakih emocija. Nastojeći da dočara atmosferu iz mašte P. I. Čajkovski u muziku za balet uvodi raznovrsne muzičke efekte; među posebnim instrumentalnim bojama koristi čelestu. Tako postaje jedan od prvih kompozitora koji ovaj, ne tako davno pronađeni instrument, uključuje u simfonijski orkestar.
Muzički teoretičar Boris Vladimirovič Asafjev napisao je o ovom baletu:
„Krcko Oraščić je sasvim drugačija i potpuno savršena umetnička pojava: Simfonija o detinjstvu. Ne, tačnije o tome kada je detinjstvo na prelazu. Kada nas brine neizvesna mladost ali još uvek imamo neke dečije navike, dečije košmare, kada su lutke kao žive. Kada se igramo rata i sebe želimo da vidimo muževnim i hrabrim. Kada kao da se pomeraju zidovi naše dečije sobe i misli i mašta glavnih heroja izlaze na svež vazduh, u šumu, u prirodu, u susret vetrovima, mećavama, dalje ka zvezdama i nadi u život koji je pred nama.“
Krcko Oraščić je bajka konkretnog, „zemaljskog“ smisla, oživljena sredstvima koreografije i muzike jakih emocija. Nastojeći da dočara atmosferu iz mašte P. I. Čajkovski u muziku za balet uvodi raznovrsne muzičke efekte; među posebnim instrumentalnim bojama koristi čelestu. Tako postaje jedan od prvih kompozitora koji ovaj, ne tako davno pronađeni instrument, uključuje u simfonijski orkestar.
Muzički teoretičar Boris Vladimirovič Asafjev napisao je o ovom baletu:
„Krcko Oraščić je sasvim drugačija i potpuno savršena umetnička pojava: Simfonija o detinjstvu. Ne, tačnije o tome kada je detinjstvo na prelazu. Kada nas brine neizvesna mladost ali još uvek imamo neke dečije navike, dečije košmare, kada su lutke kao žive. Kada se igramo rata i sebe želimo da vidimo muževnim i hrabrim. Kada kao da se pomeraju zidovi naše dečije sobe i misli i mašta glavnih heroja izlaze na svež vazduh, u šumu, u prirodu, u susret vetrovima, mećavama, dalje ka zvezdama i nadi u život koji je pred nama.“
Mikica Jevtić
