БАКАЛОВИЋ Ђура

БАКАЛОВИЋ Ђура – драмски глумац и певач (Сремски Карловци, 15. VI 1858 – Београд, 2. XI 1942). Завршио је основну школу и четири разреда гимназије („Oberschule“) у Сремским Карловцима, као и књижарски и словослагачки занат у Патријаршијској штампарији. Био је потомак старог сликара и иконографа Георгија Бакаловића. Извесно време се бавио и новинарством па је био и одговорни уредник новосадске „Заставе“. Глумачку каријеру почео је у Позоришној дружини глумца Светислава Динуловића око 1880, а затим у разним позоришним дружинама играо је под именом Ђорђе Глишић. Био је и члан путујућих трупа Марка Суботића, Петра Ћирића, Ђокице Протића и члан хора ХНК у Згбу. У СНП у НСаду ступио је 30. XII 1887. и са малим прекидима у њему остао све до пензионисања 1908. После Првог светског рата (у сезони 1919/20) играо је у СНП у НСаду хонорарно. Прославио је јубилеје: 25-огодишњицу у Осијеку 19. XI 1905. као Роберт у Библиотекару (и исте г. у истом комаду са истом ролом у НСаду) и 40-огодишњицу, већ као пензионисани глумац, у НСаду. Играо је комичне роле („драстичну комику“), као и мање улоге са певањем у народним комадима, опери и оперети. Био је одличан у своме фаху. Улоге је спремао веома студиозно. Важио је за ванредно интелигентног глумца. Био је ожењен својом колегиницом Саром (в), одличном глумицом СНП, и са њом у браку имао сина Лазара, којег су после развода дали на усвојење управнику путујућих позоришта Ђ. Протићу, те је под његовим презименом остварио каријеру официра српске војске.

УЛОГЕ: Радоје (Максим Црнојевић), Јован (Љубавно писмо), Роберт (Библиотекар), Каплар Лорио (Мамзел Нитуш), Готлиб Хаспе (Златан паук), Практикант (Протекција), Биго (Париска сиротиња), Голубан (Немања), Други гробар (Хамлет), Поп Мићо (Горски вијенац), Бопчински (Ревизор), Тибо (Пустињаково звоно), Сељак (Јованчини сватови), Мартин (Проба за оперу).

ЛИТ: Т. О(стојић), Разбојници, Позориште, НСад 1891, бр. 15, с. 62-63; Ј. Хр(аниловић), „Наш пријатељ Некљужев“, Браник, 1892, бр. 14, с. 4; Ј. Хр(аниловић), Цезаров тестамент, Позориште, НСад 1896, бр. 31, с. 122-123; К. Суботић, Како су играли наши глумци у Митровици, Застава, 29. X 1897; А-м, „Максим“, шаљива игра у три чина од Мите Калића, Браник, 1898, бр. 63, с. 3; А-м, У уторак, 22. фебруара гледамо: „Златан паук“, Застава, 24. II 1900; А-м, Српска народна позоришна дружина, Невен, Суботица 1901, бр. 7, с.102; Ј. Хр(аниловић), Луда посла, Позориште, НСад 1901, бр. 24, с. 150-151; А-м, Прослава 25-годишњице, Застава, 22. X 1905; А-м, Бакаловићева прослава, Застава, 2. IV 1925; А-м, Бакаловићева јубиларна представа, Застава, 9. IV 1925; М., Четрдесетпетогодишњи јубилеј, Застава, 10. IV 1925; А-м, Бакаловићев јубилеј, Застава, 12. IV 1925; А-м, Седамдесетогодишњица, Застава, 26. VI 1927; А-м, Најстарији југословенски глумац живи у Новом Саду – Чика Ђура Бакаловић на Видовдан навршује 80 година, Време, Бгд 1938, бр. 5902, с. 5; Л. Дотлић, Прва и последња представа „Ревизора“ у Н. Саду, ВС, 1946, бр. 3, с. 13.

С. Ј. Д.