БАЈИЋ Илија – лекар, преводилац (Нерадин, Срем, 29. VII 1870 – Сремска Митровица, 13. I 1956). Гимназију је учио у Винковцима, Сремским Карловцима и Осијеку (матурирао 1888). Медицину је студирао у Бечу, где је дипломирао 1895. и стекао докторат. У аустријској престоници је упознао Змаја и у дружини „Зора“ почео свој књижевни рад. Од 1894. до 1896. био је на специјализацији у Минхену, затим у Грацу, где му је понуђено место асистента на универзитету, што је он одбио и 1897. отворио приватну праксу у Згбу. У Сремској Митровици је од 1901. био градски физикус пуне четири деценије; све време је држао јавна (за народ) предавања о здравственој култури и напредне курсеве за здравствене раднике свих профила. Почетком Другог светског рата власти НДХ су га отпустиле; после рата је водио службу поликлинике до пензионисања, 1948. Био је члан управе Српског лекарског друштва, председник митровачког Црвеног крста и један од значајнијих чланова Радикалне странке у свом крају. Као велики познавалац археологије и историје Сремске Митровице, био је један од оснивача Градског музеја (данас Музеј Срема). Говорио је грчки, латински, немачки, француски, чешки, мађарски и есперанто и са тих језика преводио медицинска и књижевна дела. Превод целокупних Хајнеових дела остао му је у рукопису. Своје књижевне радове ретко је штампао. Стручне радове објављивао је у „Медицинском прегледу“. Написао је Хигијену, уџбеник за средње школе. Б. рукописи чувају се у породичној архиви. Између осталог, са чешког је превео драму Звони трећи пут! Вацлава Штехе (у СНП премијерно изведена 1912).

БИБЛ: Вацлав Штеха, Звони трећи пут!, весела игра у три чина, прев. др Илија Бајић, Мостар 1905.

ЛИТ: Р. Јеремић, Прилози за Биографски речник Срба лекара Војвођана 1756-1940, НСад 1952; В. Станојевић, Српско лекарско друштво 1872-1972, Бгд 1972.

В. Кч.