ПАШАЛИЋ Сафет

ПАШАЛИЋ Сафет – глумац (Брчко, 14. VIII 1907 – Сарајево, 15. VIII 1987). Завршио је основну школу са малом матуром и један разред средње трговачке школе, али је, више него за позив књиговође, био заинтересован за глуму па се у јесен 1927. у Брчком придружио позоришној дружини Мише Милошевића, први пут наступивши на сцени као Општински кмет у Сеоској лоли. Постао је 1928. члан Комунистичке партије и секретар Месног комитета у Брчком и одонда је био под сталном полицијском присмотром а неколико пута је и хапшен. Од 1928. је наступао као члан путујуће трупе Стојана Живановића, затим трупе Боре Данитија и других. Стекавши искуство у разним путујућим трупама, а запажен од стране управника НП у Скопљу Велимира Живојиновића, примљен је с јесени 1935. у овај театар. Сезону 1936/37. провео је у НП на Цетињу а 1937/38. у Бањој Луци. Од 1. VIII 1938. до 6. IV 1941. био је члан НПДб у НСаду, где је, по Танхоферовој процени, најупотребљивији био у карактерним улогама. Почетком Другог светског рата вратио се у родно Брчко, одакле је убрзо морао да побегне у Сарајево, где је у тамошњем НП од 1943. био секретар актива народноослободилачког покрета. У сарајевском НП је радио као глумац до 14. VIII 1949, када је постао први управник НП у Мостару, у којем је и играо и режирао. У Сарајево се вратио 1951. Од 1953. је, више од деценије, био председник Удружења драмских умјетника БиХ. У босанскохерцеговачким театрима се прославио играјући у Шекспировим (Хамлет, Глостер у Краљу Лиру, Јаго у Отелу) и Крлежиним комадима (Лембах у У агонији, Игњат Глембај у Господи Глембајевима), као и Митке у Коштани. У Сарајеву је прославио најпре тридесетогодишњицу (1958. као Кин у истоименом комаду) па тридесетпетогодишњицу уметничког рада 1963, када му је уручена и Двадесетседмојулска награда БиХ. Другу награду Комитета за културу и уметност ФНРЈ освојио је 1949. за улогу Смита у Руском питању. Одликован је Орденом рада III реда (Президијум ФНРЈ). Портретисали су га сликари Ризах Штетић (уље на платну, 1946) и Добривоје Бељкашић (уље на платну, 1965). Са Миодрагом Жалицом је написао три драме: Глумци и роде, Рт на мјесечини и Свиће угашени дан, а по поетској прози Х. Хуме Грозданин кикот сачинио је либрето за балет. Поводом његовог тридесетогодишњег јубилеја огласио се и неименовани сарадник новосадске „Наше сцене“: „Његова разноликост у улогама пење се до савршенства. Лепе спољашњости, пун темперамента, инвентиван као стваралац, Сафет данас спада у први ред југословенских глумаца. Без ’правог и јединог фаха’, он је сјајан Јаго, мисаони Хамлет, раздраган, распеван, пожртвован и страстан Сирано, пун дерта и танане меланхолије као Митке, да би у сличној улози у Три свијета Х. Хуме био потпуно другачији…“

УЛОГЕ: Клитандар (Мизантроп), Жак (Буцов), Милосав (На леђима јежа), Новинар (Јунак), Кадар (Уметници), Робер (Шести спрат), Чучкин (Пећ), Јован (Моји ђетићи), Голуб (Чучук Стана), Гладница (Сан летње ноћи), Никола (Каплар Милоје), Бертолдо (Хенрик IV), Михаил (Милион мука), Франци (Периферија), Скалкин (Чикина кућа), Душан (Два идола).

ЛИТ: Д. М., „Јунак“ од Сергеја Пуљезе, Дан, 1939, бр. 39, с. 3; А-м, Гец-Мијушковић: „Моји ђетићи“, Дан, 1939, бр. 267, с. 8; А-м, Милорад Петровић: Чучук Стана, Дан, 1940, бр. бр. 3, с. 8; Л. Дотлић, Луиђи Пирандело: Хенрик IV, Дан, 1940, бр. 267, с. 7; М. Николић, Франтишек Лангер: „Периферија“, Нови Сад, 1940, бр. 899-900, с. 5; А-м, Валентин Катајев: „Милијон мука“, Дан, 1941, бр. 3, с. 7, бр. 10, с. 7; Л. Дотлић, „Два идола“, Дан 1941, бр. 56, с. 7; А-м, Сафет Пашалић, НС, 1958, бр. 130, с. 13; А. Грухоњић, Сафет Пашалић, ветеран босанско-херцеговачког позоришта, Позориште, Тузла, 1963, бр. 6, с. 79-81.

В. В.