ПАПАНДОПУЛО Борис – композитор и диригент (Хонеф на Рајни, 25. II 1906 – Загреб, 16. X 1991). Композицију је студирао на Музичкој академији у Згбу код Ф. Дугана старијег, Ф. Лотке, Б. Берсе и А Добронића, а дириговање на Конзерваторијуму у Бечу (Neues Wiener Konservatorium) код Д. Фока (D. Fock). Био је диригент певачког друштва „Коло“, Друштвеног оркестра Хрватског глазбеног завода у Згбу, музичког друштва „Звонимир“ у Сплиту, професор Градске музичке школе у Сплиту, диригент Опере ХНК, радијског симфонијског оркестра и позоришта „Комедија“ у Згбу. После Другог светског рата радио је као диригент и директор Опере у Ријеци (1946-1948. и 1953-1959); у међувремену (1948-1953) је био диригент Опере у Сарајеву и музички педагог-професор Средње музичке школе. Потом је прешао у Згб за диригента Опере. Уз бављење композицијом и дириговањем, наступао је и као клавирски пратилац, а опробао се и у музичкој публицистици и критици. Био је стални члан Југословенске академије знаности и умјетности у Згбу. Добио је више високих републичких награда и признања, међу најзначајнијима – Орден рада и Орден братства и јединства II реда. П. музички опус садржи мале вокалне форме, камерна и инструментална дела, симфоније и ораторијуме, сценску и филмску музику, обраде народних напева за вокалне и вокално-инструменталне саставе. Припадао је групи водећих стваралаца југословенске музике XX века. Његова дела добила су високе оцене како у земљи тако и у иностранству. У његовом изузетно великом музичком опусу многобројна су сценска дела: опере Амфитрион (1936), Сунчаница (1953) и Рона (1955), те балети Злато (1928), Камени сватови, Хороскоп, Жетва (1950), Intermezzo (1953), Beatrice Cenci (1959), Др. Атом (1965), Гранд Хотел (1967), Теута (1973). Његов балет Жетва, праизведен као целовечерњи балет у НП у Сарајеву 25. V 1953. (к-граф Нина Кирсанова), био је прво послератно југословенско балетско дело. Балет Теута компонован је по либрету Фрање Хорвата, а према легенди о илирској краљици Теути, историјској личности из III века пре наше ере. Дело је завршено 1973, а 1975. у Хрватској награђено републичком наградом. Праизвођење Теуте је уприличено на сцени СНП у НСаду 10. IV 1979, у кореографији и режији Фрање Хорвата, госта из Згба.

ЛИТ: Н. Симин, Легендарна краљица на новосадској сцени, Дневник, 10. IV 1979; М. Зајцев, Непотпун доживљај, Борба, 13. IV 1979; Љ. Мишић, Прича о легендарној краљици, Дневник, 15. IV 1979; М. Сујић-Виторовић, Каква музика на стару легенду, Политика, 4. V 1979.

Љ. М.