НОВОСАДСКО ПОЗОРИШТЕ – ÚJVIDÉKI SZÍNHÁZ

НОВОСАДСКО ПОЗОРИШТЕ – ÚJVIDÉKI SZÍNHÁZ – Током XIX века у НСаду су гостовале многе мађарске путујуће позоришне трупе. Град је имао 1901. посебан позоришни одбор на чијем челу је био, као и 1906. градоначелник Лајош Салаи, када је предложено да се изгради летња позорница. Многи виђенији Мађари су подржали ову иницијативу тако да је градски савет донео одлуку о припреми пројекта за изградњу. Пројектовање зграде је поверено Ђерђу Копецком, архитекти из Будимпеште, а градски савет је 1907. одобрио годишњу помоћ од 3000 круна. Нема података шта се даље дешавало и зашто није дошло до градње. Оснивању данашњег НП претходило је безброј пута обнављана и више од 10 г. стална расправа о потреби оснивања овог мађарског театра. Током тих расправа сви су се сложили да то позориште ни по концепту, ни по репертоарској политици, ни по укупној активности не би требало да личи на НП – Népszínház у Суботици. Из свега тога је закључено да нови мађарски театар треба да буде израз сценских истраживања на мађарском језику, али као отворена сцена која ће окупљати уметнике свих југословенских народа. Тако би се обогатио позоришни живот НСада, али и Војводине. Тек одлуком Скупштине општине града НСада је 1. VII 1973. основао прво позориште у граду на мађарском језику. Прва представа Мачја игра Иштвана Еркења у режији Тибора Вајде изведена је 27. I 1974. у великој сали Трибине младих. Од 1985. Позориште се налази у згради у Јована Суботића бр. 5, у којој је до тада радио Весели театар „Бен Акиба“. Позориште није имало свој ансамбл него га је полако стварало. У почетку су били ангажовани глумци мађарске националности из суботичког позоришта, Радио-драмског ансамбла и глумци аматери, али и глумци из Мађарске. Већ дуже време ово позориште има одличан глумачки ансамбл, а значајан траг оставили су: Хајналка Фишер-Варади, Каталин Ладик, Маћаш Пашти, Иби Ромхањи, Лајош Шолтиш, Ђерђ Вејеш, Арпад Фараго и многи други. Стално запосленог редитеља никада нису имали, али увек ангажују еминентне редитеље са наших простора, али и из Мађарске: Тибор Вајда, Ђерђ Херњак, Радослав Дорић, Ласло Шандор, Љубослав Мајера, Ласло Шолтиш и др. Први директор био је Иштван Немет  од 1973. до 1983, а потом следе: Нандор Гион (1983-1986), Арпад Фараго (1986-1995), Јожеф Ач (1995-1999), Карољ Вичек (1999-2002) и Шандор Ласло (од 2003). Позориште није од самог оснивања ангажовало драматурге; први драматург који је уједно и уметнички директор била је Жужана Фрањо (1979-1995), а потом: Тибор Вајда (1995-1996), Ласло Гергељ (1996-1997), Ђерђ Херњак (1997-1998), Ласло Шандор (1998-2002) и Ката Ђармати (од 2002). Представе се изводе на мађарском језику и то на две сцене – великој и камерној. Све представе са редовног репертоара се симултано преводе на српски. Током сезоне просечно се прикаже пет премијера, а исто толико представа се преноси из претходне у наредну сезону. Репертоар се састоји од драма, водвиља, оперета, трагикомедија, мјузикала… Углавном су заступљени мађарски, али и војвођански и светски, како савремени тако и класични, драмски писци. Најдуже играна представа (више од 10 г.) је Игра у дворцу у режији Љ. Драшкића, а најнаграђиванија је била Play Strindberg у режији Р. Дорића, док су најгледаније свакако мјузикли: Стармејкерс, Коса, Чикаго и Роки хорор шоу. Са великим успехом НП наступа на домаћим и регионалним фестивалима: Стеријином позорју, Битефу, Фестивалу професионалних позоришта Војводине, МЕСС-у у Сарајеву, Југословенском позоришном фестивалу у Ужицу, а редовно учествује на фестивалима у Мађарској: Кишвардију, Печују, Сегедину, Сибију… „Новосадско позориште поседује специфичан профил, без обзира на то што су га неки оспоравали само зато што нису били у стању да га дефинишу. Ово позориште је тај свој профил сачувало током свих ових година, без обзира на то колико се ширила драматуршка кривуља. Тај профил је дефинисан савременим прилазом тексту и модерном интерпретацијом. Сви су текстови говорили о нама. Предефинисаном формом управљао је посебно тумачен садржај вођен сопственим погледом на свет. Поглед на свет је стављен испред презентације приче.“ (Жужана Фрањо).

ЛИТ: А-м, У Новом Саду рођен нов театар, Новости, 2. X 1973; И. П. Немет, Уз отварање Новосадског позоришта, Позориште, НСад 1974, бр. 5, с. 3; И. П. Немет, Новосадско позориште – Újvidéki Színház, у: В. Јаношевић, Позоришта Србије, Бгд 1981; А. Озер, Живот и историја у Новом Саду, НСад 2005, с. 129-131.

М. Л.