НИКОЛИЋ СРБОГРАДСКИ Исидор

НИКОЛИЋ СРБОГРАДСКИ Исидор (Сентомаш, 16. II 1805 – Сомбор, 14. II 1862). Пореклом је из познате сентомашке породице Џавер; његов отац Сима био је племић. Основно школовање је стекао у родном месту (данашњем Србобрану), а у Братислави је студирао филозофију (1822-1824) и права (1824-1826). По завршетку студија био је адвокат, затим посланик у Народно-црквеном сабору (1842), велики жупан бачког, торонталског и вршачког окружија (1849-1852) и губеријални саветник са седиштем у Сомбору (1852-1853). Пензионисан је као врховни комесар над бачким, торонталским и вршачким окружијем. Писао је песме, у почетку на латинском, приказе, расправе и политичке чланке. Због штампања једне оде у „Седмици“ (1852) имао је политичких неприлика. Г. 1861. покушао је да покрене политички лист „Душан“. Написао је „Историју великог жупанства бачко-торонталског-вршачког (1849-1852)“, али му је полиција запленила и уништила рукопис. Дописивао се са Ј. Хаџићем. Песме су му посветили: Л. Мушицки, Т. Павловић, Н. Грујић и Ј. Хаџић. Прилозима се јављао у листовима и часописима: ЛМС (1833-1834, 1837-1839, 1854, 1859-1860), „Српски народни лист“ (1843, 1845, 1847), „Драгољуб“ (1846), „Световид“ (1852), „Седмица“ (1852, 1854). Приредио је за штампу књигу Ј. Г. Штритера Спомени народа сербскогъ у бизантискимъ списательима (Будим 1843). По сведочењу Максима Брежовског, Летеће дилетантско позориште је 1837. у НСаду извело трагедију Паденије сербског царства, што једнако може бити Н. комад Цар Лазар или Паденије српског царства али и Стеријин Милош Обилић; следеће, поуздано извођење је било 12. V 1850. у Суботици. У сваком случају, Н. улога у стварању темеља за будуће српске драмске писце (чија се активност разбуктала по оснивању СНП) је значајна.

БИБЛ: Царъ Лазаръ или Паденiе србскогъ царства, Будим 1835; Србобрану моме, б. м. 1848; Войводство Серба Аустрийски, Беч 1849.

ЛИТ: А-м (Г. Магарашевић), Г. Исидоръ Николићъ, ЛМС, 1828, књ. 14, с. 153, 156; А-м, Исидор Николић, Даница, 1862, бр. 10, с. 171; А. Хаџић, Смрт Исидора Николића Србоградског, ЛМС, 1863, књ. 107, с. 165-166; А-м, О репертоару наших изворних комада, Застава, 1877, бр. 90, с. 2; Д. Руварац, Врховно жупанство Исидора Николића над Бачком, Торонталом и вршачким окружијем 1849, 1850, 1851. и 1852, Сремски Карловци 1911, с. 1-91; М. Шевић, Даничићев зборник, Бгд-Љубљана 1925, с. 239; Т. Искруљев, Србобран и Србобранци, НСад 1938?; Л. Дотлић, Из нашег позоришта старог, НСад 1982, с. 151.

В. В.