МЕНА

МЕНА – пастирска идила у 1 чину. Написали: Љубен Г. Грујић и Михаило Хаџи-Динић. Музика: Исидор Бајић.

Праизвођење у СНП 6. II 1902. у НСаду. – Рд. М. Хаџи-Динић; Ј. Душановић (Деда Глиша), М. Марковић (Миле), Д. Спасићка (Злата), Д. Николићка (Баба Рокса), А. Стојановић (Вођа стражара), Д. Илкић (Први пандур), С. Шикопарија (Други пандур), В. Виловац (Први момак), М. Матеовић (Други момак), Е. Слука (Трећи момак), А. Ботић (Четврти момак), Ђ. Бакаловић (Пети момак), М. Николић (Шести момак), З. Добриновићка (Прва девојка), Д. Васиљевићка (Друга девојка), Д. Матејићка (Трећа девојка), К. Виловчевица (Четврта девојка), Л. Вујичићева (Пета девојка), М. Радошевићева (Шеста девојка), М. Тодосићева (Седма девојка), М. Козловићева (Осма девојка), К. Васиљевић (Зао дух). – Изведено 7 пута.

ЛИТ: И. Бајић, „Мена“, пастирска идила, Позориште, НСад 1902, бр. 13, с. 49-50; А-м, „Мена“, пастирска идила у једном чину од Љуб. Г. Грујића и М. Динића, музика од И. Бајића, Браник, 1902, бр. 17, с. 3; (Ј.) Г(рчић), „Мена“, Позориште, НСад 1902, бр. 16, с. 66-67; Ј. Грчић, Српско народно позориште, Бранково коло, 1902, бр. 23, с. 729-730.

В. В.