МАРСО Фелисијен (Félicien Marceau)

МАРСО Фелисијен (Félicien Marceau) – белгијски романсијер, критичар и драмски писац (Кортенберг, 16. IX 1913 – Париз, 7. III 2012). Право му је име било Луј Албер Карет (Louis Albert Carette). Студирао је права на Католичком универзитету у Лувену. До 1942. био је запослен на белгијској државној Радио станици. Због спорне природе неких од његових активности у току Другог светског рата накратко се, после ослобођења, био склонио у Италију. У позоришту се јавио 1948. једночинком Школа за мрзовољне (L’école des moroses), која је изведена заједно са Монтерлановим комадом Господар Сантјага. У први план је избио нешто касније комадом Јаје (L’oeuf, 1956). Овај комад, проистекао из његовог романа Месо и кожа, оштра је сатира савременог друштвеног морала. Друштво штити оне који пристају да живе у сагласности са његовим моралним нормама. Ако жели срећу, новац, положај и углед, појединац мора да им се повинује. У супротном, биће одбачен и прегажен. Од осталих његових комада поменимо Катарину (Caterina, 1954), Добру супу (La bonne soupe, 1958), Камичке (Les cailloux, 1962), Госпођу принцезу (Madame Princesse, 1965), Срео сам једног дана истину (Un jour j’ai rencontré la verité, 1967), Отварач за конзерве (L’ouvre-boîte, 1972) и Човек у питању (L’homme en question, 1973). Његови се комади, не само по тону него и по облику, одликују неспорном оригиналношћу. У њима се мешају болна  иронија и свирепа анализа савременог друштва и остварује бурлескна слика нашег времена и наших нарави. Служећи се познатим клишеима и готовим реченицама, и додајући нешто апсурдности, М. успева да постигне снажне комичне ефекте. Дијалог му је жив и драмски густ. Успевајући да превазиђе Андреа Русена, настављач је Марсела Ашара и Ежена Јонеска. Аутор је и десетак романа. Један од њих (Creezy) донео му је 1969. Гонкурову награду. Као есејист, писац је Казанове или анти-Дон Жуана (Casanova ou l’anti-Don-Juan, 1948) и Балзака и његовог света (Balzac et son monde, 1955), а као меморијалист – Кратких година (Les années courtes, 1968). У СНП је 1964. приказан његов комад Јаје.

С. А. Ј.