КУКУЉЕВИЋ-САКЦИНСКИ Иван – књижевник и политичар (Вараждин, 29. V 1816  – имање Пухаковец крај Вараждина, 1. VIII 1889). Гимназију је започео у Вараждину а завршио је у Згбу. Г. 1833. иступио је са друге г. филозофије и ступио у кадетску школу у Кремсу. У Бечу се као гардијски часник упознао са Љ. Гајем, В. Караџићем и М. Топаловићем, а у Милану (1840) са П. Прерадовићем. Војску је напустио 1841, а 2. V 1843. одржао је у Хрватском сабору први говор на хрватском језику и један је од најважнијих чланова Илирског покрета. Одржавао је везе са патријархом Рајачићем у Сремским Карловцима и кнезом А. Карађорђевићем у Бгду 1848, а те г. је постао и земаљски архивар. Повукавши се под апсолутизмом из политике, основао је 1850. научни зборник „Аркив за повјесницу југославенску“, био је потпредсједник Матице илирске, а касније и предсједник Матице хрватске (1874-1889). Када је 1860. Хрватској враћен устав, вратио се политици, те је 1861. постао велики жупан Загребачке жупаније. Са И. Мажуранићем створио је 1863. Самосталну странку, а 1865. је именован за банског намјесника. Увођењем дуализма у Монархији 1867. склоњен је са положаја, па се до смрти бавио књижевним и знанственим радом. Један је од најсвестранијих јавних дјелатника у Хрватској тијеком XIX стољећа. Пјесник, драматик, новелист, политички повјесничар, књижевни и умјетнички хисторик, археолог, путописац, публицист, библиограф, скупљач старина и издавач, био је углавном у свим дисциплинама самоук, али је големом енергијом настојао свакој од ових активности дати особни печат неким значајним дјелом. Премда невјеште у драматургијској композицији, драме му имају значење првијенаца у хрватском професионалном глумишту, а „јуначком игром“ Јуран и Софија или Турци код Сиска започела је 10. VI 1840. прва професионална јужнославенска дружина (новосадско „Летеће дилетантско позориште“ под именом „Домородно театрално друштво“) своје гостовање у Згбу, чиме је обиљежен и почетак новијег хрватског глумишта. Премда велике енергије у књижевном раду, К. ће ипак остати забиљежен као оснивач многих знанствених дисциплина, а напосе као политичар, свагда одан најплеменитијим националним идејама још из доба препорода. У СНП је његова драма Потурица имала неколико премијера: 1868, 1869, 1870, 1873. и 1879.

БИБЛ: Јуран и Софија или Турци код Сиска, Згб 1839; Стјепко Шубић или Бела IV. у Хрватској, драма у два чина, Згб 1841; Различита дјела, I – Згб 1842, II – Згб 1843, III – Згб 1844, IV – Згб 1847; Мало зрцало народа славјанскога, Згб 1845; Славјанке, Згб 1848; Потурица, драма у 4 чина, Згб 1847; Повијесне пјесме, Згб 1847; Пјесници хрватски XV. вијека, Згб 1856; Пјесници хрватски XVI. вијека, Згб 1858; Словник умјетника југославенских, I-IV, Згб 1858-1860; Библиографија југославенска: Књига I – Библиографија хрватска, Згб 1860, 1863; Jura Regni Croatiae, Slavoniae et Dalmatiae, I-III, Згб 1861-1862; Monumenta Slavorum Meridiolanum, Згб 1863; Codex diplomaticus, Згб 1874-1875; Julio Clovio, Згб 1878; Гласовити Хрвати, Згб 1886.

ЛИТ: С. Мирковић (Ђ. С. Дежелић), Иван Кукуљевић Сакцински, Згб 1861; Б. Шулек, Иван Кукуљевић Сакцински, Вијенац, 1889, с. 489; Т. Смичиклас, Живот и дјела Ивана Кукуљевића Сакцинског, Рад ЈАЗУ, 1892, књ. 110; М. Грловић, Албум заслужних Хрвата, Згб 1898; Б. Кукуљевић, Младост Ивана Кукуљевића Сакцинског, Згб 1907; А. Барац, Хрватска књижевност, I, Згб 1954; Ј. Равлић, Повијест Матице хрватске, 1842-1962, Згб 1963; Ј. Равлић, Иван Кукуљевић Сакцински, у: Хрватски народни препород, Згб 1965; М. Шицел, Пјесничко и приповједачко дјело И. К. Сакцинскога, Кај, 1969, бр. 12; М. Живановић, И. К. Сакцински, у: Повијест хрватске књижевности, Згб 1975, књ. 4; Н. Батушић, Иван Кукуљевић Сакцински, у: Хрватска драма од Деметра до Шеное, Згб 1976; Т. Мацан, Литература о Ивану Кукуљевићу Сакцинском, Croatica, 1977, бр. 9-10.

Н. Б.