КУЈУНЏИЋ Миодраг – позоришни критичар (Београд, 29. I 1926 – Нови Сад, 23. III 1998). Основну школу учио је у Стону, Пагу и Нишу, а гимназију у Нишу, Бгду и Мостару. Матурирао је у Бгду 1947. Дипломирао је на Филозофском факултету у Бгду, на Групи за историју уметности, 1957. Почео је да објављује текстове 1950. у листовима „Глас“, „20. октобар“, „Омладина“ и у часописима „Полет“ и „Младост“. Од краја 1950. до почетка 1952. био је, као спољни сарадник, ликовни критичар Радио Бгда. Од 1952. до смрти је живео и радио у НСаду: као наставник предавао је Историју уметности у Школи за примењену уметност (1952-1956), а професионални новинар у „Дневнику“ био је од 1956. до пензионисања, 26. VI 1988. У новинама је писао позоришне, ликовне и књижевне критике, текстове о текућим културним збивањима и разне полемичке текстове. Први у Србији је почео да пише телевизијску критику, одмах после почетка рада пробног програма ТВ Бгд. Сарађивао је у листовима „Дело“ (Љубљана), „Вјесник“ (Згб), „Magyar Szó“, „Политика“, „Борба“, „Нова Македонија“, „Јединство“, „Побједа“, „Ослобођење“, „Књижевне новине“ и у часописима ЛМС, „Могућности“, „Стражилово“, „Одјек“, „Сцена“, „Око“, „Књижевна критика“, „Híd“, „Шветлосц“, „Nový život“ и другима. За СНП је превео Филумену Мартурано Едуарда де Филипа и Кавијар и сочиво Ђулија Скарничија и Ренца Тарабузија. За Радио НСад написао је документарну драму Пркоси и отпори Мирослава Крлеже, која је емитована на дан пишчеве смрти 29. XII 1981. Упркос томе што је више од двадесет пет г. писао о представама СНП – писмено, интелигентно, пристрасно и са наглашеним личним ставом – он није позоришни хроничар из чијих се критика могу поуздано реконструисати уметнички домети представа СНП. Његов темељни став о позоришту, у суштини антитеатарски, боље од било које анализе позоришних хроника карактерише његов критичарски профил: „Позориште: поуздано је у њему оно што се деси на писаћем столу писца и на писаћем столу позоришног критичара. Шта ова двојица смисле и на папир ставе трајно је, са свим несавршеностима, јер carta canta. Оно што је између та два писаћа стола, што је између два ’певања папира’, често је задивљујући пехливанлук, који у варљивом сећању пехливана има обично врло улепшан облик. Што од догађаја време више пролази, све лепшим се догађај чини. И добро каже Андрићев фра Петар у Шали у Самсарином хану: ’Све што је давно било, боље је, а најбоље је оно што никад није било’.“ СНП је издало К. књигу интервјуа са глумцима и оперским певачима под насловом Заточници маште, I–II (НСад 1986). Поводом 50. годишњице обновљене Опере СНП, већ увелико у пензији а поврх свега још и боравећи на клиници, у болесничком кревету је припремао фељтон у 16 наставака Пола века Опере Српског народног позоришта, фељтон 1-16, Дневник, 17. XI – 4. XII 1997. Његов зет Светислав Јованов приредио је збирку К. критика под насловом Објективност искључена, коју је 2008. издао Музеј позоришне уметности Војводине.

БИБЛ: Перо Будак: „Клупко“, Дневник, 15. XII 1959; „Хамлет“ без духа, Дневник, 24. XI 1961; „Женидба“ од Гогоља дах ведрине, Дневник, 7. X 1962; Кус петао пиле довека, Дневник, 29. IV 1963; Сизифов посао, Дневник, 30. X 1963; Насиље над Нушићем, Дневник, 28. IV 1966; Бечејске служавке и њихова госпођа, Дневник, 10. XI 1967; Пуне очи, празно срце, Дневник, 18. I 1967; Безазлена ујдурма, Дневник, 25. V 1967; У водвиљском руху, Дневник, 21. II 1967; Драматика светла и боја, Дневник, 24. X 1967; Закон двојних нарави, Дневник, 27. XI 1967; Ревија добрих улога, Дневник, 18. XII 1967; Ране на савести, Дневник, 25. II 1968; Распарани шавови, Дневник, 14. III 1968; Агатон под папучом, Дневник, 24. X 1968; О Ирцима и Тевтонцима, Дневник, 31. X 1968; До фолклора и даље, Дневник, 13. III 1969; Сицилијанци у Бруклину, Дневник, 5. II 1970; Срећно неверство, Дневник, 5. XII 1970; Тајни порок једног бобија, Дневник, 9. I 1972; Глумци нису кљукани шарани, Дневник, 18. I 1973; Продужимо век томе „Вучјаку“, Дневник, 30. I 1974; Туђе авлије, НСад 1974; Обрачун подлаца, Дневник, 1. IV 1976; Радовање гњилом семену, Дневник, 26. I 1977; Агент за све режиме, Дневник, 2. IV 1978; Панама, мост света, НСад-Ириг 1978; Лифт-бој и остали, Дневник, 18. I 1979; Тешке кризе догме, Дневник, 5. IV 1980; Игра из два вица, Дневник, 26. I 1981; Име глуме: Љубица Раваси, фељтон 1-9, Дневник, 18. III – 26. III 1995.

ЛИТ: Р. Трифковић, Јесу ли Шпанци лијепи људи?, Ослобођење, Сарајево 31. VIII 1974; Ф. Пашић, Путописи – М. Кујунџић: „Туђе авлије“, Борба, 1. VI 1974; П. Протић, Миодраг Кујунџић: „Туђе авлије“, Књижевност, 1975, бр. 1; А. Вачић, „Панама – мост света“, Вечерње новости, 19. XII 1978; М. В(лајчић), Миодраг Кујунџић: „Панама, мост света“, Политика, 29. III 1979; К. Катанић, Миодраг Кујунџић: „Панама, мост света“, Улазница, Зрењанин 1981, бр. 80, с. 47-48; Љ. Вукмановић, Миодраг Кујунџић (1926-1998), Алманах позоришта Војводине, 1999, бр. 32, с. 132-133.

П. М.