КРИМШАМХАЛОВ Заида

КРИМШАМХАЛОВ Заида – драмска глумица (Крагујевац, 3. IV 1936 – Нови Сад, 5. IX 2008). Отац Хамзат, пореклом из Грузије, мати Љубица. Детињство је провела у Шапцу, где је завршила и основно школовање. Државну позоришну школу у НСаду завршила је 1955. код драмских педагога Јована Коњовића и Димитрија Ђурковића. Први глумачки ангажман добила је у НП у Сомбору, где је провела четири сезоне. У СНП је прешла 25. VIII 1963. и у њему заиграла зреле карактерне драмске улоге у широком сценском регистру од изразито комичних до драмских карактерних улога; па ипак, она је глумица без строго одређеног фаха. Једно од њених најцеловитијих сценских остварења је улога Саре у антологијској представи Стеријине Покондирене тикве у режији Дејана Мијача. За ту улогу добила је Награду Удружења драмских уметника Србије, а исту награду и за улогу Бернарде Албе у Мијачевој режији Лоркиног Дома Бернарде Албе. У ансамблу Драме СНП имала је значајно место сценског ствараоца широке драмске изражајности.

УЛОГЕ: Жена (Бановић Страхиња), Ирина (Три сестре), Меланија (Поп Ћира и поп Спира), Ана Матес (Испит зрелости), Сузана-Делисија (Женски оркестар), Бјанка (Анатолове љубави), Леди Винтер (Три мускетара), Ерика и Барбара (Новац је у банци), Ана (Давно некад), Сара (Покондирена тиква), Сојка (Др), Лиза (Зли дуси), Арсићка (Ујеж), Марија Палеологова (Пуч), Фрау Габријела (Поп Ћира и поп Спира), Корнелија Новак (Даћа), Пава Кромберг (Слике жалосних доживљаја), Бернарда (Дом Бернарде Албе), Лујза (Раванград), Ката (Коштана-сан крик).

ЛИТ: С. Селенић, „Бановић Страхиња“ Б. М. Михиза у режији М. Шуваковића у Српском народном позоришту у Новом Саду, Борба, 7. XI 1963; М. Кујунџић, „Три сестре“ од А. П. Чехова – могућа варијанта, Дневник, 21. I 1965; П. Поповић, У кругу неспоразума, Борба, 25. XI 1967; М. Кујунџић, Живот и умирање у једном Пејтону, Дневник, 27. I 1971; М. Мирковић, Сви наши градови, Политика експрес, 8. II 1971; М. Кујунџић, Идеја о Фушеу, Дневник, 18. X 1973; М. Мирковић, Гротеска весела и невесела, Политика експрес, 25. XII 1973; М. Первић, О скоројевићима и епигонима на нов начин, Политика, 3. I 1974; Л. Дотлић, Сара у „Покондиреној тикви“ и Заида Кримшамхалов у тој улози, Позориште, НСад 1974, бр. 5, с. 8-9; С. Божовић, „Др“ за сладокусце, Вечерње новости, 11. III 1974; П. Мирковић, „Зли дуси“ у Новом Саду, Политика експрес, 8. X 1975; М. Кујунџић, Салонске торокуше, Дневник, 19. II 1976; С. Милетић, Хумор поремећених, Борба, 7. III 1977; В. Мићуновић, Агонија једне породице, Политика, 26. X 1978; К. Савић, Моја лична, велика обавеза, у: Глумцима, с љубављу, НСад 1980, с. 46-48; Б. Стојановић, Дом Бернарде Албе, Радио НСад, 18. XI 1981; П. Матеовић, О нагону и чежњи, Политика експрес, 4. XII 1981; Д. Поповић, Домаћи драмски ток, НСад 1984, с. 41-65; А-м, Заида Кримшамхалов (1936-2008), Дневник, 9. IX 2008; Ј. С., Блистава каријера, Вечерње новости, 9. IX 2008; С. П. М., Заида Кримшамхалов (1936-2008), Грађански лист, 9. IX 2008.

Р. Л.