КОВАЧЕВИЋ Љубиша – драмски глумац (Битољ, 27. VIII 1928 – Београд, 8. VIII 1983). Од ране младости је наступао у дечијим улогама на путујућим и градским сценама, поред родитеља Злате (в) и Јована Ковачевића (в). Тако је на сцени СНП у НСаду играо као дете у сезони 1935/36. Учио је грађанску школу у Битољу, гимназију у Бгду, а кратко време 1948. и глуму на Академији за позоришну уметност у Бгду. Као аматер је глумио крајем рата у културној екипи Прве дивизије на Сремском фронту, а први професионални ангажман засновао је у НП у Ужицу 1945-1947, затим у НП у Крагујевцу 1947-1949, у НП на Цетињу у сезони 1950/51, те у Нишу од 1951. до 1955. Члан СНП у НСаду био је од 1. IX 1955. до 15. VIII 1961, када је прешао у НП у Бгду и у њему остао до смрти. Наступао је на радију, телевизији (од самог њеног оснивања), на филму и као рецитатор на многим књижевним и пригодним вечерима. На почетку каријере играо је улоге љубавника и пасивних младих људи, а касније је најбоља глумачка достигнућа остварио у карактерним драмским ролама тумачећи ликове од акције који у тешким приликама проверавају себе.

УЛОГЕ: Сликар (Догађај у месту Гоги), Ђорђе (Песма), Сапутник (Кројцерова соната), Уајлд Фрид, И-ли-а (Пут око света), xxx (Војводина), Старац, Капо (Небески одред), Тезеј (Сан летње ноћи), Лионел Бланшар (За Лукрецију), Стари морнар (Оптимистичка трагедија), Радоје (Тишина шума), xxx (Страдија), Иван Петрович (Понижени и увређени), Јаков Јамбрековић (Пера Сегединац), Сергеј Серјогин (Иркутска прича).

ЛИТ: Ј. Буљовчић, Значајно гостовање, Руковет, Суботица 1956, бр. 2, с. 279-282; О. Новаковић, Небески одред, НС, 1956, бр. 123, с. 3; М. Кујунџић, „Небески одред“ Лебовића и Обреновића, Дневник, 23. III 1956; А-м, Илегалац на позорници, Радник, 24. V 1956; М. Б(абинк)а, Несвакидашњи вид, Дневник, 25. XI 1956; Д. Поповић, Давичо-Ђурковић: „Песма“, ЛМС, 1956, књ. 377, с. 271; П. Матеовић, Вриједно остварење, Ослобођење, Сарајево 12. IV 1957; Д. Поповић, Виљем Шекспир: „Сан летње ноћи“, ЛМС, 1957, књ. 579, с. 626; М. Кујунџић, Успела обнова „Песме“, Дневник, 21. IV 1959; А-м, „Дванаест гневних људи“, НС, 1959, бр. 146, с. 4.

С. Ј.