КОЛЕСАР Драгутин

КОЛЕСАР Драгутин – глумац и редитељ (Бачинци, Шид, 10. XI 1929 – Петроварадин, 20. I 1995). Отац Јоаким, пољопривредник, мајка Ирена, домаћица. Основно школовање завршио је у родном месту, а потом је, припреман за свештенички позив, у гркокатоличком самостану у Згбу ишао у класичну гимназију. Државну позоришну школу похађао је у НСаду од 1949. до 1953. а наставници су му били Мирјана Коџић, Јован Путник и Јован Коњовић. Позориштем се континуирано бавио од 1945. до 1975. Као професионални глумац на сцену СНП је ступио 1. IX 1953. и остао у ангажману до 1. IV 1975, када је прешао на РТВ НСад у звање редитеља Редакције на русинском језику, и ту је остао до пензионисања, 1982. У време рада на РТВ активно је суделовао у раду аматерског театра на русинском језику, преносећи сопствене режије у телевизијски медиј. На ТВ НСад је, осим позоришних представа, режирао и хумористичко-музичке емисије, као и документарне филмове. Играо је у више тв серија и играних филмова (Избирачица, Лепа парада, Филип на коњу, Дивље године). Као изразит глумац карактерне комике, К. је био обдарен смислом за сценско певање и свирање жичаних инструмената и гајди, што је често користио у својим многобројним улогама на сцени СНП. Редовно је наступао на „Бранковом колу“, где је глумио, певао и свирао гајде. Током свог укупног уметничког рада давао је запажен допринос развоју позоришне културе на свом матерњем, русинском језику, у редовима драмских аматера, посебно у полупрофесионалном позоришту „Дядя“ у Руском Крстуру и НСаду, где је остварио запажену режију Опере за три гроша Б. Брехта, која је представљала војвођанско позориште на Југословенском фестивалу драмских аматера у Требињу. Први је професионални глумац, редитељ и радијски певач на русинском језику код нас. На Радио НСаду снимио је више од 500 русинских и украјинских изворних народних песама. Режирао је радио драмска остварења за децу и одрасле на програмима Радио НСада на русинском и српскохрватском језику и играо у њима. Добитник је више награда и признања за свој уметнички рад, међу њима награде на Сусрету војвођанских позоришта за више улога у представи Шума која хода Љ. Ршумовића у режији Д. Мијача.

УЛОГЕ: Јоаким Сапун (Честитам), Андрија (Ђидо), Ногић (Хајдук Станко), Цене Садар (Шарена лопта), Ружичић (Покондирена тиква), Пера учитељ (Поп Ћира и поп Спира), Сима, И-ли-а, Чио-Чи (Пут око света), Мита (Лажа и паралажа), Левентал (Викторија), Танасије Буљ (Доживљаји Николетине Бурсаћа), Радица (Варалица у Бечеју), Вештица (Три угурсуза), Поротник (Дванаест гневних људи), Леонида (Кавијар и сочиво), Фадинар (Флорентински шешир), Радимир (Награжденије и наказаније), Фесте (Богојављенска ноћ), Тељегин (Ујка Вања),  xxx (Лаждипажди), xxx (Шума која хода), xxx (Село Сакуле, а у Банату), Мршавко (Веселе жене из Виндзора), Шимурина (Представа „Хамлета“ у селу Мрдуша Доња опћине Блатуша).

ЛИТ: М. Милошевић, Торкарова „Шарена лопта“, Дневник, 8. I 1956; М. Кујунџић, Порота на испиту савести, Дневник, 13. X 1959; Д. Божиновић, Лирска панорама, Вечерње новине, Сарајево 6. IV 1966; М. Петковић, Шекспир као наш суграђанин, Позориште, НСад 1969, бр. 1, с. 4; К. Савић, Глумцима с љубављу, НСад 1980, с. 44-46; Ђ. Лаћак, Драгутин Колесар (1929-1995), Алманах позоришта Војводине, 1996, бр. 29, с. 146-147.

Р. Л.