КАТАЛИНИЋ Блаженка – драмска глумица (Шибеник, 24. IV 1902 – Београд, 22. IV 1980). Завршила је двогодишњу глумачку школу у Сплиту 1921/22. и била члан месног НК од 1922. до 1927. Спајањем сплитског и сарајевског позоришта ангажована је у НП у Сарајеву (1927-1930). Затим је глумила у НП у Бгду од 1930. до 1938, Уметничком позоришту у Бгду од 1939. до његовог укидања 1942, па до краја рата са групом глумаца у Бгду. После ослобођења је била запослена у НП у Шапцу 1946/47, НП на Цетињу, где се бавила и режијом,  од 1947. до 1950, у Студију филмских глумаца „Авала-филма“ у Бгду (1950-1952) и у Југословенском драмском позоришту од 1952. до пензионисања, 1961. Већ у Сплиту је остварила запажене сентименталне, љубавне, романтичне и комичне улоге
у драми, комедији и оперети, а на сарајевској позорници и трагичне роле. На београдској сцени је играла заводнице, прељубнице, жене лаког живота и бурне прошлости, а успешно се огледала и у психолошки сложенијим ликовима, као у Гиги Барић (Без трећега М. Беговића), са којом је гостовала и на новосадској сцени 1952. На послератној београдској позорници је стекла највиша признања у домаћој и страној класици, као и у модерном репертоару: Госпођа Алвинг (Авети), Гонерила (Краљ Лир), Клара Заханисијан (Посета старе даме), Леди Џесмин (Сабињанке Р. Петровића), Мара Никшина Бенеша (Дубровачка трилогија) и др. Наступала је и на радију, телевизији, филму и на Дубровачким љетним играма од оснивања. Добитник је две републичке награде Црне Горе и две Стеријине награде: 1959. за улогу Маре Никшине Бенеше и 1960. за улогу Леди Џесмин. Непосредно пред смрт добила је Стеријину награду за специјалне заслуге у унапређивању југословенске позоришне уметности и културе.

С. Ј.