ЛОРКА Федерико Гарсија (Federico García Lorca)

ЛОРКА Федерико Гарсија (Federico García Lorca) – шпански песник и драмски писац (Фуентевакерос, Гранада, 5. VI 1898 – Виснар, Гранада, 19. VIII 1936). Био је син богатог сељака и учитељице. Студирао је у Гранади, Мадриду и Њујорку филозофију, књижевност и право. Музику је учио код Мануела де Фаље. Пријатељство са славним композитором, надреалистичким сликаром Салвадором Далијем и популарном глумицом Маргаритом Ксиргу битно је утицало на развој његове уметничке личности. Прву књигу у прози Утисци и пејзажи објавио је 1918, прву збирку песама 1921, другу 1927. Огромну популарност у шпанском народу постигао је објављивањем модерних циганских романси (1924-1928). Своје лирске књиге сâм је илустровао, а за позоришне комаде сâм писао музику. По повратку из Америке организовао је и водио студентску позоришну групу „Ла Барака“ (1931). Режирао је и на аргентинским позорницама. Песник и љубитељ слободе, страдао је од куршума шпанске Фаланге. Драмско стваралаштво започео је 1921. комадом за луткарско позориште. Његова елементарна драматургија надахнута је сукобима између осећања људске природе и конвенција морала. Шпански фолклор, лирски елементи, суреалистички описи, пантомимска игра комедије дел᾽арте и луткарског позоришта прожимају његово драмско дело. У СНП су изведена његова најпознатија дела: 1952. и 1981. Дом Бернарде Албе (La casa de Bernarda Alba, 1936), 1955. Крвава свадба (Bodas de sangre, 1933), 1957. Љубав дон Перлимплина (Amor de don Perlimplín con Belisa en su jardín, 1931), 1963. Дона Росита или Говор цвећа (Doña Rozita la soltera, 1935) и 1967. Јерма (Yerma, 1934).

БИБЛ: Крваве свадбе, превео Р. Николић, Бгд 1954; Јерма, прев. М. Гардић, Бгд-Цетиње 1954; Целокупна дела, приредио В. Р. Кошутић, Сарајево 1971, Бгд 1974.

ЛИТ: В. Р. Кошутић, Лиричар с вилењаком, у: Целокупна дела, Сарајево 1971, Бгд 1974; О. Бихаљи Мерин, Федерико Гарсија Лорка, песник шпанског народа, Књижевност, 1959, књ. 29, с. 108-111; Н. Милићевић, Федерико Гарсија Лорка, Република, 1956, бр. 5, с. 8-9; А. Стипчевић, На отвореној позорници, Сплит 1971, с. 181-188.

Д. Р.