ЛЕТРАЗ Жан де (Jean de Letraz) – француски драмски писац (Париз, 23. II 1897 – Париз, 3. VI 1954). Поред озбиљнијих комада, више ревија, једне драме и неколико комедија, написао је, у току не сувише дугог живота, преко двесто водвиља. И по томе је био познат. И по томе ће – добар или рђав – и остати. Јер мишљења о њему су двојака: с једне стране врло је хваљен а са друге веома куђен. Једно је неоспорно: игран је много и са много успеха. Широка публика била је увек на његовој страни. У Паризу је извођен на 25 позорница, понекад истовремено на четири сцене. Превођен је на све језике. Приказан је у свим престоницама света. На филм је преношен небројено пута. Остваривао је максималне приходе. Био је несумњив сценски вештак. Комаде је спретно конструисао. Али и фабриковао. У стварању заплета се веома добро сналазио. Машта му није недостајала. Имао је смисла и за хумор. Дијалог му је био одличан, чак бриљантан. Спонтан, неочекиван смех се непрекидно разлегао позоришном двораном. Али како се одупрети осећању крајње лакоће, површности, претеране жеље за допадањем? Ласкања, па и подилажења публици нису знак велике ствралачке снаге. Где су анализе карактера, где извргавања руглу људских порока? Где поезија, без које нема великог позоришта? Зар су чулна задовољства једино што иде уз човека?  И шта ћемо са простаклуцима који прате успешније комичне ефекте? Настављач велике француске водвиљске традиције (само у XIX веку у Паризу је изведено око 10.000 водвиља) – сетите се шта је о водвиљу писао Боало – Л. је, ваља додати, био у незахвалној ситуацији. Требало је ако не пребацити бар наставити Лабиша. Или Фејдоа? Ни Буцов (Bichon, 1936), који је његово ремек-дело и који је само у Паризу игран око две хиљаде пута, са прекрасним Виктором Бушеом (Victor Boucher) као носиоцем комада, није своме аутору помогао да достигне велике претходнике у овој врсти. У историји драмске књижевности Л. ће пре бити упамћен као успешан занатлија него као прави стваралац. НПДб је Буцова извело 1958.

С. А. Ј.