ЈОВАНОВИЋ Љубица – драмска глумица (Панчево, 4. XI 1886 – Лесковац, 11. IV 1962). Сестра глумца Стевана Јовановића (в). Завршила је Вишу женску школу у Панчеву. Први пут је ступила на сцену као волонтер 1904. у НП у Бгду, а затим је играла у нишком позоришту „Синђелић“ од 1906. до 1910. У сезони 1910/11. је у путујућој дружини „Заједница“ Симе Бунића, од 1911. до 1913. у Повлашћеном позоришту „Трифковић“, од 1913. до 1918. у Повлашћеном позоришту „Тоша Јовановић“, с којим наставља рад у Солуну и Водену до ослобођења. У сезони 1918/19. члан је Градског позоришта у Битољу, а од 1919. до 1927. и од 1. IX 1935. до 31. VII 1938. радила је у новосадским позориштима. У међувремену је била члан НП у Бањој Луци. Од 1939. до 1941. је у НП у Нишу, а од 1941. до 1951. у НП у Лесковцу, где је један од оснивача позоришта, глумица и редитељ; 25-огодишњицу уметничког рада прославила је 5. X 1931. у НСаду насловном улогом у драми Карла Шенхера Жена сатана. Велике даровитости, високе интелигенције, солидног образовања, она се успешно потврђивала у свим глумачким фаховима од љубавница, драмских улога до карактерних и комичних. Њена дикција је увек била беспрекорно правилна и лепа, игра психолошки студиозна, уметнички одмерена и природна. Спадала је међу најбоље глумице старијег нараштаја, оног од почетка XX века.

УЛОГЕ: Емилија (Отело), Јулија (Лилиом), Павлија (Ђидо), Поте, Зона (Зона Замфирова), Војвоткиња де Круси (Израиљ), Петра (Хајдук Станко), Маркиза Болије (Господар ковница), Мајка (Сењер Полишинел), Грофица Линијер (Две сиротице), Игуманија (Мамзел Нитуш), Госпођа де Плесан (Свадбени марш), Грофица, Њања (Ана Карењина), Салче (Коштана), Мајка (Жан и Нели), Доведеница (Вучина), Матићка (Мамон), Анђа (Ускочница), Живка (Госпођа министарка), Мајка (Елга), Контеса де Милеси (Американска јахта у сплитској луци), Мајка (Ура, синчић!), Жена Големанова (Големанов), Ракила (Циганин), Маја (Мрак), Баба Јованка (Скакавци), Јевросима (Максим Црнојевић), Краљица (Антигона).

ЛИТ: Д. Б-ћ, „Отело“, Јединство, 2. II 1922;  (m),  „Liliom“, Deutsches Volksblatt, 3. V 1922; А-м, „Зона Замфирова“, Застава, 5. IV 1924; А-м, Хајдук Станко, Србија, 12. XI 1924; А-м, Позориште, Нови Сад, 1925, бр.  20, с. 5; О. С(уботи)ћ, „Господар ковница“, Застава, 10. XI 1925; О. С(уботи)ћ, „Две сиротице“ – драма од Џ. Оксендорфа, Застава, 3. X 1926; К. Николић,  „Мамзел Нитуш“, оперета, Нови Сад, 1927, бр. 7, с. 3; О. С(уботи)ћ, „Ана Карењина“ – премијера 17. II, Застава, 19. II 1927; М. Ст., Наше позориште, Банатски гласник, Велики Бечкерек 1927, бр. 21, с. 1; К. Николић,  „Вучина“, драма у 3 чина од М. Огризовића, Нови Сад, 1927, бр. 41, с. 3; Ј. С. Т., Стефан Костов: „Големанов“, Дан, 1935, бр. 127, с. 4; Ј. С. Т., М. Беговић: „Американска јахта у сплитској луци“, Дан, 1935, бр. 129, с. 6; А-м, Љубица С. Јовановић, Нови Сад, 1935, бр. 44-46, с. 8; А-м, Успех синоћње (18. IX) премијере „Мрака“ од Пеције Петровића, Дан, 1936, бр. 218, с. 4; А-м, Велики успех гостовања Народног позоришта Кнеза намесника Павла у Сомбору, Дан, 1937, бр. 216, с. 4.

Б. С. С.