ЈОВАНОВИЋ Лепосава

ЈОВАНОВИЋ Лепосава – драмска глумица и певачица (Сремска Митровица, 24. II 1875 – Осијек, 4. VI 1968). Завршила је четири разреда Девојачке школе у Сремској Митровици и две г. трговачке школе у Бечу, где је посећивала, посматрала и проучавала позоришта ради спремања за глумачки позив. Први пут је ступила на сцену 1897. у путујућој позоришној дружини Ђорђа Протића. Одмах је добила трогодишњи ангажман у НП у Бгду, али је исте г. прешла у нишко позориште „Синђелић“. Одатле је већ 1898. отишла у Беч на даље позоришно усавршавање и чак играла на немачким сценама. Крајем 1898. дошла је у Хрватско драматско друштво Драгутина Фрајденрајха у Вараждину и у њему остала до краја фебруара 1899. Од пролећа 1899. до 1901. је поново у „Синђелићу“ у Нишу, од 1902. до 1904. у путујућој позоришној трупи Петра Ћирића, од 1904. до 1906. код Ђуре Протића, од 1907. до 1909. била је у оснивачкој трупи у ХНК у Осијеку, од 1909. до 1912. у СНП у НСаду, од 1912. до 1913. у Повлашћеном позоришту „Трифковић“ у Нишу под управом Симе Бунића. Од 5. IV до 28. VI 1914. је поново члан СНП. Од јесени 1914. једно време је у путујућој дружини Аце Гавриловића. У сезонама 1917/18. и 1918/1919. била је чланица хора Опере ХНК у Згбу, али у тим двема сезонама уопште није наступала. Од 1919. до 1928. непрестано је у ХНК у Осијеку, а од 1928. до пензионисања, 1934, у Н-Оп; 25-огодишњицу свога уметничког рада прославила је 7. X 1922. у ХНК у Осијеку, а 30-огодишњицу 22. I 1928. такође у Осијеку. Одликована је Орденом Светог Саве V степена. Велике музичке и уопште позоришне културе, снажне емотивне природе, стваралачки увек полетна, динамична, изванредно култивисаног сопрана пријатне боје, велике висине и изражајног у свим облицима, она је успешно остваривала незаборавне уметничке партије у операма и оперетама, као и драмске, карактерне, понекад и комичне улоге. Сматрана је најбољом интерпретаторком певачког репертоара у „Синђелићу“, СНП и нарочито у Осијеку.

УЛОГЕ: Ксенија (Ксенија), Галатеја (Лепа Галатеја), Францика Рајнгруберова (Чар валцера), Розалинда (Слепи миш), Милка Шиаријева (Резервистина женидба), Алезија (Лутка), Лајида (Ксеније и Ксенија), Дезија (Доларска принцеза), Мицика (Дротар), Дениза (Мамзел Нитуш), Марија (Марија, кћи пуковније), Фаншета (Женидба при фењерима), Розита (Муж пред вратима), Јелка (Пркос), Десанка (Дивљуша), Клоринда (Мадам Монгоден).

ЛИТ: А-м, Српско народно позориште, Сриемске новине, Вуковар 1909, бр. 80, с. 5; А-м, Чланови српске народне позоришне дружине, Позориште, НСад 1909, бр. 2, с. 7; А-м, Марија, кћи пуковније, Позориште, НСад 1909, бр. 7, с. 26-27; А-м, Јуче, у среду, гледали смо у нашем народном позоришту први пут „Ксенију“, Застава, 1909, бр. 257, с. 3; Г., Слепи миш, Ново Позориште, НСад 1909, бр. 28, с. 110; А-м, Сезона у Н. Саду, Бранково коло, 1910, бр. 2, с. 29; Г., „Лутка“, Ново Позориште, НСад 1910, бр. 18, с. 227; -ић, Српско народно позориште у Сомбору, Слога, Сомбор 1910, бр. 7, с. 5; А-м, Српско народно позориште, Браник, 1910, бр. 10, с. 3; Ш. Ј(осин), Српско народно позориште, Невен, Суботица 1910, бр. 6, с. 43; К. Ст., Српска народна позоришна дружина у Шиду, Браник, 1911, бр. 156, с. 3; А-м, Српско народно позориште у Сомбору, Браник, 1912, бр. 47, с. 3; А-м, Одлична оперета Штраусова приказана је са особитим успјехом, Српска ријеч, Сарајево 1912, бр. 56, с. 3; Д. Муцић, Отишао је и посљедњи свједок, Казалиште, Осијек 1968, бр. 22-25, с. 5.

Б. С. С.