ЈОВАНОВИЋ Ксенија

ЈОВАНОВИЋ Ксенија – драмска глумица (Сарајево, 6. VI 1928 – Београд, 1. XII 2012). Кћи је глумаца Ирене и Бранка Јовановића (в). Школовала се у Сарајеву, НСаду  и Бгду. Глумом се бавила аматерски још у средњој школи. У Бгду је студирала на Економском факултету две г., па затим глуму на Високој филмској школи у класи Вјекослава Афрића и Јозе Лауренчића (до 1949). Члан је  Филмског студија „Авала-филма“ у Бгду 1949-1951, Београдског драмског позоришта 1951-1961, затим НП у Бгду. Остварила је низ разнородних водећих ликова у класичном и модерном репертоару: Леди Магбет, Јелена Ћетковић, Бароница Кастели Глембај, Лиза Протасова (Живи леш), Кручинина (Без кривице криви), Гурмишска (Шума), Краљица (Дуги живот краља Освалда), Клитемнестра (Окамењено море). Наступала је на радију и телевизији, у Атељеу 212, Театру поезије у Бгду, на многим књижевним и позоришним вечерима, а као сталан гост у СНП у НСаду улогом Кнегиње (Слово светлости) 1967. Савесном студијом, откривањем слојевитих поетских и драмских текстова и ликова, визуелним вајањем и гласовним нијансирањем стекла је многа признања критике и награде: Орден рада са златним венцем, награду публике и листа „Вечерње новости“ на Стеријином позорју за улогу Клитемнестре, награду „Четврти јули“ Савеза бораца за Јелену Ћетковић, одликовање НП у Бгду за Леди Магбет.

ЛИТ: М. Кујунџић, Раша Плаовић и Ксенија Јовановић на новосадској сцени,  Дневник, 21. X 1966; Д. А., Занимљив покушај Српског народног позоришта, Политика, 22. II 1967; С. Селенић, Тотални или ритуални театар, Борба, 23. II 1967; Р. Јовановић, Средњовековна поезија на сцени, Сцена, 1967, бр. 2, с. 268-272; А. Николић, Ксенија Јовановић (1928-2012), Театрон, 2012, бр. 160-161, с. 160-161.

С. Ј.