ЈОВАНОВИЋ Јулка

ЈОВАНОВИЋ Јулка – драмска глумица (Велика Кикинда, 21. III 1846 – Београд, 5. XII 1939). Кћи глумца Паје Степића (в). Основну школу завршила је у Бгду. Први пут је ступила на сцену 12. VII 1862. у СНП, у улози Катице у Кир Јањи, али је у ангажман примљена два дана доцније, 14. VII. У СНП је била до 20. I 1863, а тада са оцем прелази у трупу Позоришног одбора у Бгду, у којој остаје до 29. IV 1865. У међувремену, када је дружина Одбора, под управом Адама Мандровића (в), кренула крајем априла 1864. на гостовање ван Бгда, поново се, кратко време, налази у ансамблу СНП. После распуштања дружине београдског Позоришног одбора, до почетка 1866. наступа у Драговољачком позоришном друштву у Бгду и у трупи Јована Јоце Поповића Бечкеречанина, која ради у Земуну; потом је члан путујућег позоришта свога оца све до 7. IX 1868, када је ангажована за привременог члана НП Бгд. Пре тога, 1867, удала се за Тошу Јовановића (в), такође члана Степићеве дружине. (У браку с њим имала је кћер Живку, која је 14. III 1889. била ангажована за глумицу-почетницу у НП Бгд). У јесен 1872, заједно са   мужем, прелази у ХНК Згб, у којем остаје до краја октобра 1878, када се поново враћа у НП Бгд и у њему остаје до пензионисања, 7. III 1909. Последњи пут је наступила на позорници 18. III 1909. у улози Фрошарке у Двема сиротицама. Умрла је, скоро потпуно слепа, у 94. г. Четрдесетогодишњицу уметничког рада прославила је 14. X 1902. својом омиљеном улогом у Двема сиротицама. Одликована је Орденом Св. Саве V реда (1902) и Орденом Белог орла V степена (1923). У СНП  је, под презименом Степић, као почетница играла мање, епизодне улоге смерних и срамежљивих девојака и сентименталне женске ликове – како тврде њени доцнији биографи. У НП Бгд, међутим, проширила је свој репертоар као темпераментни носилац улога ветропирастих дечака и шармантни тумач комичних и карактерних рола, нарочито у комадима домаћих аутора, и заузела у београдском женском глумачком ансамблу истакнуто место. Од улога које је за кратко време играла у СНП поименично су познате само Катица у Кир Јањи и оне у којима је наступала као члан НП Бгд приликом својих гостовања у новосадском Позоришту.

УЛОГЕ: Катица (Кир Јања), Јосиф, унук Манијеове (Париски колотер), Фрошарка (Две сиротице), Нера (Подвала), Мутибарићка (Еј, људи, што се не жените).

ЛИТ: А-м, Народно позориште, Јавор, 1862, бр. 20, с. 160; А-м, Србско народно позориште, Даница, 1862, бр. 20, с. 330; Краљевско српско народно позориште – Преглед за годину 1886, Бгд 1887, с. XLIII; Поменик о двадесетпетогодишњици Краљевског српског народног позоришта, Бгд 1894, с. 11; А-м, Краљевско српско народно позориште, Позориште, НСад 1900, бр. 45, с. 180; А-м, Четрдесет и пет година на позорници, Позориште, НСад 1907, бр. 7, с. 66-67; А-м, 45 година на позорници, Браник, 1907, бр. 152, с. 3; В. К(устудић), Силуете из наше позоришне прошлости – Роман Тоше Јовановића и његове Јулке, Comoedia, 1925, бр. 31-33, с. 27-30, 23-30, 18-22; А-м, Породица П. Степића 1868, Сцена, 1938, бр. 14, с. 109-110; А-м, Смрт Јулке Јовановић, најстарије глумице, чланице београдског Народног позоришта, Политика, 6. XII 1939; А-м, Умрла је у 93. години најстарија београдска глумица Јулка Јовановић, Време, Бгд 6. XII 1939.

Л. Д.