ЈОСИЋ-СТИПИЋ Софија-Соња – глумица (Апатин, 30. XI 1946 – ). Похађала је гимназије „Јован Јовановић Змај” и „Светозар Марковић”, где је и матурирала 1965. Драмски студио СНП у класи Рајка Веснића завршила је 1968. Први пут је стала на сцену као петнаестогодишњакиња у Човек, животиња и врлина. Професионалну глумачку каријеру почела је у НП у Нишу 1968. Од 1. IX 1970. је стални члан СНП до одласка у пензију 30. XII 2011. Почетком седамдесетих са групом глумаца, редитеља, сликара и књижевника је четири г. обилазила села око Чачка, где се у појединим селима никада до тада није чула жива реч глумца, песника или књижевника. Лепе појаве, талентована, изразито музикална остварила је велик број значајних улога. Насловна улога у Хасанагиници био је њен највећи задатак до тада, а она јој је донела и Награду Удружења драмских уметника Србије. Запажене улоге је остварила и на филму: Доручак са ђаволом 1971, Самртно пролеће 1973, Хитлер из нашег сокака 1975, Екран снежи 1985, Мала привреда 1986. и у ТВ серијама: Каменолом 1973, Уље на ватру 1978, База на Дунаву 1981, Мртви се не враћају 1985. Ћерка Јована, такође глумица, члан је Драме СНП.

УЛОГЕ: Отмичар (Романтичне душе), Ани (Анатолове љубави), Лепотица (Госпођа Бовари), xxx (Викторија), xxx (Љубавници), Корнелија (Новац је у банци), Тереза (Кад наиђу деца), xxx (Каплар и цар), Отоковница перваја (Јавленија и позорја), Марија (Лажа и паралажа), xxx (Туга и опомена), xxx (Женски разговори), xxx (Новосадска променада), Млада жена (Јерма), Лисјен (Буба у уху), Девојка (Фројлајн Ана), Клопка (Др), Анаис (Сламни шешир), Лучија Хрисаниде (Општи интерес), Клаудија (Зла ноћ), Хасанагиница (Хасанагиница), Јагода, Јела, Праунука Журжина (Сакуљани, а о капиталу), Меланија (Поп Ћира и поп Спира), Вукица (Покојник), Марија Каролина (Субота, недеља, понедељак), Иванка Никодиноска (Пасквелија), Галина (Лов на дивље патке), Мага (Зла жена и џандрљиви муж), xxx (Глас којим говори ватра), Амелија (Дом Бернарде Албе), Лепојка и Брзоговорећа жена (Капетан Џон Пиплфокс), Персида (Протекција), Г-ђа Пигот Џонс (Владајућа класа), Врањанка (Коштана – сан крик), Пјерета (Клопка за осам беспомоћних жена), Хели (Билбао бал), Катарина (Луда игра), Британија (Краљ Лир), Јелена Тодоровић (Очеви и оци), Голде (Виолиниста на крову), Трећа госпођа (Кад би Сомбор био Холивуд), Тетка Даца (Госпођа министарка), Зубарка (Зуби), Мајка (Текелија).

ЛИТ: С. Божовић, Од Беле до Фиореле. Соњу Јосић гледаоци су запамтили још као дете коме су од срца аплаудирали у улози Беле у представи „Човек, животиња и врлина”, Вечерње новости, 9. IX 1970; С., Стари познаник, Позориште, НСад 1970, бр. 2, с. 14; К. Савић, Нова комедија на „Бен Акиби”, Позориште, НСад 1970, бр. 3, с. 5; К. Савић, О „Лажи и паралажи”, Позориште, НСад 1971, бр. 3-4, с. 13; Д. Николић, Јубиларне представе у Драми СНП, Позориште, НСад 1974, бр. 6, с. 8; Д. Н(иколић), Разговор са Соњом Јосић. На прагу глумачке зрелости, Позориште, НСад 1976, бр. 4, с. 7; С. Јованов, Краљ Лир, Позориште, НСад, 1990, бр. 133, с. 653; С. Шуљагић, У распону д страха досмрти, Позориште, НСад 1991, бр. 8-9, с. 8-9:Б. Ђаковић, Оно мало преостале љубави, Дневник, 20. X 1992, с. 15; Д. Николић, Стварност једног митомана, Дневник, 6. X 2004, с. 16.

М. Л.