ЈОКСИМОВИЋ Божидар

ЈОКСИМОВИЋ Божидар – композитор, мелограф и диригент (Свилајнац, 20. XII 1868 – Београд,  25. XI 1955). Завршио је Учитељску а затим и приватну музичку школу Тоше Андрејевића у Бгду 1888. Композицију је студирао на Конзерваторијуму у Прагу (проф. К. Кинтл и К. Штекер), где је и дипломирао. Вративши се у Бгд најпре је радио као наставник музике у Женској учитељској школи, а затим као професор Музичке школе „Станковић“. Поред наставне активности, бавио се мелографским радом и компоновањем, био је диригент и хоровођа у неколико певачких друштава, писао је чланке и критике у музичким и књижевним часописима. Покренуо је 1907.  иницијативу за оснивање Удружења српских музичара, а залагао се и за музичко просвећивање српске омладине. Као композитор огледао се у многим жанровима: од мањих камерних композиција, до симфонијске поеме, оперете и опере, увек доследно се ослањајући на народни мелос, али без изразитије оригиналности и инвентивности у уметничкој обради народних мотива. Творац је прве српске опере – Женидба Милоша Обилића (1901-1902), национално-романтичарског музичког дела, које никада није било изведено у целини па се као датум настанка српске опере узима прво извођење дела На уранку Станислава Биничког из 1904. Са Владимиром Ђорђевићем написао је Питања за прикупљање музичких обичаја у Срба. У СНП је извођен комад П. Данкулова Женидба Милоша Обилића, слика у 3 чина с певањем, у којем је коришћена и Ј. музика, као и Угашено огњиште Петра С. Петровића (ДНП, 1943). Поред већ поменуте опере, компоновао је хорску музику, три Литургије, Дувачки квинтет и Гудачки квартет, Клавирски трио, неколико фантазија, Концерт за виолину и оркестар, симфонијску поему За част и славу и увертире: Вила Равијојла, Младост, Капетан Славко, Апотеоза игре, затим оперету Шешир и један балет. Од музике за позоришне комаде ваља споменути: Српство у Београду, Угашено огњиште, Младост и На бунару.

БИБЛ: Питања за прикупљање музичких обичаја у Срба, прилог „Караџићу“, Бгд 1899, св. VI, с. 1-26.

ЛИТ: С. Ђурић-Клајн, Развој музичке уметности у Србији, Згб 1962; В. Перичић, Музички ствараоци у Србији, Бгд 1969; С. Ђурић-Клајн, Историјски развој музичке културе у Србији, Бгд 1971, с. 101-102.

Н. П.