ЈЕЧИНАЦ Ђорђе

ЈЕЧИНАЦ Ђорђе – глумац (Нови Сад, 1906. или 1908? – Футог, 1981). Отац Михаило-Мика био је ратар у Госпођинцима, а потом рабаџија (шпедитер) у НСаду; мати Немица Катица рођ. Дернер. Основну школу, четири разреда гимназије и непотпуну трговачку академију завршио је у НСаду. Приватно је похађао часове певања и свирао је виолину, чак је и компоновао. Глумац, оперетски певач и сценарист (инспицијент) НП у НСаду био је неколико месеци у сезони 1926/27. Ангажман је прекинуо због одласка на одслужење војног рока, а потом се ишколовао за апотекарског помоћника. Неко време је и радио у апотекама у НСаду, Чуругу и Иригу. По Фрушкој гори је сакупљао лековито биље и по сопственим рецептима приправљао мелеме (касније је имао проблема са послератним властима које су га прогањале јер није хтео да открије и преда те своје рецепте). Пасионирано се бавио фотографисањем, па је неко време као фотограф радио и у одељењу за криминал новосадске полиције. Г. 1934. се преселио у Суботицу, где је 1936. покренуо месечни часопис „Foto-amateur“ и успео да објави три броја. Суботичка „Минерва“ му је 1936. издала књижицу Мала историја слободног зидарства Европе (са имеником масона). У родни НСад се поново доселио 1938. Да се и касније враћао фармацији сведочи мајски бр. 1950. часописа „Глас жена“, који му је објавио стручни чланак „Нега ногу“. Познато је још да је шездесетих г. био запослен у продајном одељењу „Центрославије“. Без потомства, удовац, умро је у Старачком дому у Футогу.

УЛОГЕ: Халмало (Деведесет трећа), Филип, Кафеџија (Потера), Матвеј (Ана Карењина), Редброк (Орлов), Аврам (Игуманов грех), Филоком (Лепа Јелена), Шпедитерски момак (Узоран муж).

ЛИТ: А-м, Oktober, 25-én kerül bemutatóra az „Orlov“, Délbácska, 9. X 1926; О. С(уботи)ћ, „Узоран муж“, Застава, 25. XI 1926.

Р. Ј. и В. В.