ИЛИЈЋ Радослав – адвокат, председник Друштва за СНП (Вршац, 12. I 1894 – Нови Сад, 2. XII 1980). Популарно звани Радушко; основну школу и гимназију завршио је у НСаду; 1916. је дипломирао на Правном факултету у Будимпешти и онде, 1918, стекао докторат правних наука. Од 1919. до 1922. је био судија среског суда у НСаду и Суботици, потом, од 1922. до 1939, адвокат и отада до 6. IV 1941. јавни бележник у НСаду. За време окупације (1941-1944) шест пута је хапшен и у затвору малтретиран. По ослобођењу се активно укључио у друштвено-политички живот НСада и ангажовао се у разним органима народних власти (од 1946. био је посланик Народне скупштине НР Србије). Адвокатским позивом, међутим, бавио се и у целом послератном периоду, све до почетка седамдесетих г., када је пензионисан. Био је способан правник, увек расположен да заступа и странке из најсиромашнијих друштвених слојева; уживао је глас правог „народног адвоката“ и поштеног човека, и до краја живота остао скроман у прохтевима и ван трке за лукративним адвокатским пословима. Био је у сваком погледу маркантна и угледна личност новосадског јавног и друштвеног живота. У међуратном раздобљу био је врло активан друштвени радник. И сâм пасионирани шахиста, 1922. се нашао међу оснивачима Новосадског шаховског клуба, низ г. био је члан његове управе, 1926. секретар а од 1929. до 1941. председник Клуба и све време активан такмичар. Од 1930. до 1933. био је председник Занатлијског певачког друштва „Невен“, а затим и Добротворног друштва „Кап млека“. УО ДСНП му је 23. XI 1922. поверио да опомене закупце задужбинске земље у Сенти, којом је управљало Друштво, да уплате дужну аренду. Затим је од сезоне 1928/29. био члан ДСНП, од 1931. заменик члана његовог УО, а 24. IX 1933. изабран је за председника ДСНП; на том положају остао је до 6. IV 1941. Био је председник ДСНП у једном од најтежих периода у његовој дугој историји: 1934. Банска управа Дунавске бановине укинула је и иначе скромну субвенцију Друштву и доделила је Секцији београдског НП за Дунавску бановину; 1936. Бановина је основала сопствено Позориште и оставила СНП у безнадежној ситуацији; 29. I 1937. склопљен је споразум између Банске управе и НПДб, с једне, и ДСНП, са друге стране, о претварању СНП у Секцију бановинског Позоришта; 15. IX 1939. Друштво за СНП је раскинуло споразум и прекинуло сарадњу са НПДб. У том временском распону И. се, најпре, залагао да Банска управа ДСНП врати укинуту субвенцију, а када у томе и поред многих настојања није успео, пристао је на сарадњу са бановинским Позориштем и упорно настојао да се притом имају у виду „завидни успеси и блистава слава СНП у прошлости“, дакле његово историјско име и обавезе Позоришта према народу, а „Друштво за СНП, с обзиром на легате и традицију, засновану на Уставу Позоришта из 1861 (sic!), жели и мора да очува своју аутономију и самосталност у вођењу свога Позоришта“. НПДб није изричито одбијало да његова Секција ради под именом СНП (што, међутим, после споразума од 29. I 1937. ипак није спроводило), али је сматрало да и Централном трупом и Секцијом треба да управља управа бановинског Позоришта. ДСНП, лишено свих ингеренција над административно-оперативним, финансијским и уметничким радом Секције, дакле потпуно одвојено од трупе, требало би да се посвети пропаганди позоришне уметности на територији Бановине, подстицању и развитку позоришног аматеризма и оспособљавању кадрова за рад у тој области у свим местима у којима за то постоје услови. Био је бескомпромисни противник поновног одвајања ДСНП од свога Позоришта, па је после две и по г. одуговлачења да се споразум од 29. I 1937. санкционише одлуком Скупштине ДСНП, сарадња са бановинским Позориштем прекинута 15. IX 1939. и до избијања Другог светског рата није обнављана. После рата национализована је задужбинска земља којом је управљало Друштво, па је престала да постоји и ова организација СНП, а престао је и И. мандат као председника Друштва, у којем он, стицајем разних околности, није успео да оствари све своје замисли и иницијативе. Са супругом Олгом, из куће Табаковића, имао је седморо деце, међу њима и балетску играчицу Смиљу И.-Живанац и Бранка, помоћног радника у дирекцији Опере СНП.

ЛИТ: А-м, За новог председника Друштва за Српско народно позориште изабран је г. др Радослав Илијћ, Покрет, НСад 1933, бр. 30, с. 2; Д. Бућан, Играо је до последњег даха, Дневник, 4. XII 1980.

Л. Д.