ХРИСТИЋ Зоран – композитор (Београд, 30. VII 1938 – Београд, 12. XI 2019). Дипломирао је композицију 1963. на Музичкој академији у Бгду, у класи Станојла Рајичића. Г. 1966. запослио се као професор у музичкој школи „Мокрањац“ у Бгду, али је убрзо постао слободан уметник. Раним студентским радовима наговестио је опредељење за авангардистичко третирање текста – дипломски рад Наслови за хор и оркестар. Написао је велик број дела са ангажованом поетском тематиком, намењених извођењу на меморијалним свечаностима у отвореном простору: Опомена (1973), Цвет слободе (1974), Ватре јула (1975), Свијету на видику (1976), Сат срца (1978). За балетску сцену је компоновао балете Даринкин дар (1973) и Адам и Ева (1979, са електронским инструментима и удараљкама), као и „кореоторијум“ Корак (1980). Међу осталима, компоновао је и Кепадам за новоконструисани инструмент назван „иглатура“ (1969). Аутор је многих камерних и вокалних дела, а радо пише музику и за позориште, радио и телевизију. У СНП су са његовом музиком изведени драмски комади: Зона Замфирова 1969, Село Сакуле, а у Банату 1969, Беле ракете лете на Амстердам 1972. и Сентиментална представа 1974. Писао је и музику за филмове (Човек из храстове шуме, Лелејска гора, Дервиш и смрт, Ужичка република, Чувар плаже у зимском периоду, Пас који је волео возове…).
ЛИТ: В. Перичић, Музички ствараоци у Србији, Бгд 1969, с. 135–139.

В. В.