ХРИСТИЋ Милан Ф.

ХРИСТИЋ Милан Ф. – преводилац (Београд, око 1853 – Змијановице, Лавов, Пољска, 16. XI 1910). Потекао је из угледне београдске породице, од оца Филипа, државника и министра. После завршене гимназије у Бгду (1869) школовао се у Паризу (1869-1872), са дужим прекидима због српско-турских ратова (1876/77), на Дипломатској школи (École libre des sciences politiques), коју је завршио тек 1880. Г. 1878-1879. живео је у Цариграду, радећи, поред оца, као писар-приправник у српском Посланству. Тамо се и оженио (1879) грчком лепотицом Артемиз(иј)ом Јоанидес, потоњом љубазницом српског краља Милана, са којом је имао троје деце и од које се развео 1888. Службовао је у Министарству иностраних дела и у Посланству Србије у Петрограду, најпре као писар IV класе (1880), секретар V класе (1881-1882) и IV класе (1883-1886), те начелник III класе (1887). Г. 1888. краљ Милан га је поставио за личног секретара (у рангу III класе), а 1889. је постао изванредни посланик и опуномоћени министар II класе у српском Посланству у Берлину. У периоду 1890-1910, као чиновник на расположењу и пензионисани посланик, уживао је државну пензију. После 1903. напустио је Србију, оженивши се једном пољском грофицом и до краја живота боравио у Пољској. Говорио је француски, немачки, руски, пољски и грчки. Дописима је сарађивао у „Јединству“ (1873), „Виделу“ (1882) и „Отаџбини“ (1882), у којој је објавио обимнију студију Наша дипломатска струка. Посебно је издао брошуру Један листак из дипломатске историје Србије (Бгд 1893) и приредио књигу мемоара свог оца – Србија и Енглеска пре пола века (Бгд 1910). Са француског је превео две комедије: Молијерову комедију у 3 чина Силом лекар (1870, заједно са Н. Ј. Мариновићем), и Скрибову шаљиву једночинку Шарлатанизам 1874, која је исте г. приказана и у СНП у НСаду.

ЛИТ: М. Ћирић, М. Ф. Христић, Србија и Енглеска пре пола века, Српска војска, 1910, бр. 43, с. 339; Р. З. Поповић, М. Ф. Христић, Србија и Енглеска пре пола века, Словенски југ, 1910, бр. 40, с. 318-319; А-м, Милан Христић, Мали журнал, 18. XI 1910; А-м, Милан Христић, Политика, 18. XI 1910; Ј. С(авковић), М. Ф. Христић, Србија и Енглеска пре пола века, Српство, 1911, бр. 51, с. 1-2; В. Ћоровић, М. Ф. Христић, Србија и Енглеска пре пола века, Прилози КЈИФ, 1921, књ. 1, св. 2, с. 294-296; А-м, Писма Јована Ристића – Филипу Христићу, Бгд 1931, с. 135, 145, 187, 192, 199, 200, 212, 241, 253, 260, 262, 264, 279; Г. Јакшић, Писма Филипа Христића Јовану Ристићу, Бгд 1953, с. 159, 187, 196, 206, 221, 235-238, 267, 284, 287, 302, 304, 316, 318, 353.

Ђ. П.