ГВОЗДАНОВИЋ Еуген

ГВОЗДАНОВИЋ Еуген – диригент, композитор, музички критичар, педагог (Петроварадин, 10. II 1933 – Нови Сад, 31. VII 2005). По мајци потиче из породице др Милана Савића (в), а његов ујак је први библиотекар СНП Ђура Давидовац (в). Средњу музичку школу у НСаду, теоријско-наставнички одсек, завршио је 1951, а дипломирао је композицију 1959. на Музичкој академији у Згбу, у класи проф. Мила Ципра, и дириговање на Музичкој академији у Бгду у класи проф. Предрага Милошевића 1960. За изузетан успех на обе академије добио је награде: „Ватрослав Лисински“ у Згбу и „Стеван Христић“ у Бгду. У Радио Згбу радио је као музички сарадник од 10. X 1957. до 31. VII 1958, када прелази у Оперу СНП и ради као корепетитор и диригент. Директор Опере СНП био је од 1965. до 1967, затим  помоћник директора од 1972. до 1974. и поново директор од 1974. до 28. IX 1977. За време рада у СНП организовао је и држао предавања ђацима пре оперских представа о композитору и делу. Компоновао је музику за драмске представе: Пера Сегединац, Избирачица, Бановић Страхиња, Пошто-пото посланик, Смрт Смаил-аге Ченгића. Из СНП прелази у Радио НСад, где ради као музички уредник, реализујући емисије из области оперске уметности. За радијске емисије је 1979. добио три награде на „Недељи радија“ у Охриду и на међународном радиофонијском такмичењу Prix Monaco. Паралелно са радом у СНП и на радију, од 1951. је био професор хорског дириговања на Факултету уметности у Бгду, а на Академији уметности у НСаду је од 1982. предавао познавање хорске литературе и води оперски студио, да би од 1985. прешао на Академију у стални радни однос. Био је чест клавирски сарадник вокалним солистима, а као диригент водио је аматерске хорове Музичке омладине НСада и КУД „Светозар Марковић“. Био је међу оснивачима Музичке омладине НСада (1981), али и председник Музичке омладине Војводине и допринео реализацији Војвођанске омладинске филхармоније и био 10 г. на челу Савета ове установе. Као музички критичар објављивао је у листу „Дневник“ и часописима „Позориште“, „Наша сцена“, „Pro musica“ и „Звук“, као и у „Алманаху позоришта Војводине“. Компоновао је Дивертименто за гудаче, Соната за виолину и клавир, Варијације за гудачки квартет, Песме о смрти и др. Награђен је „Искром културе“, златном значком КПЗ Србије и Музичке омладине Југославије.

ДИРИГОВАЊА: Враголанка, Хајде да стварамо оперу, Моја сестра и ја, Фра Дијаволо, Травијата, Риголето, Четири грубијана, Гопођица Жужи, Лабудово језеро, Годишње доба.

БИБЛ: Сусрет са немачком опером, Позориште, НСад 1970, бр. 1, с. 11; Шекспир на Вердијев начин, Позориште, НСад 1971, бр. 8, с. 6; Перфектан музички театар, Дневник, 2. III 1972; Осећајно и савршено, Дневник, 9. IV 1972;  У сусрет својој публици (Репертоарске слике, прилике и неприлике на прагу нове оперско-балетске сезоне), Позориште,  НСад 1972, бр. 1, с. 3; „Ђани Скаки“ први пут међу Новосађанима, Дневник, 16. XI 1979; Опроштај без носталгије, Дневник, 15. VI 1980; Ново рухо старог, доброг „Ере“, Дневник, 14. IV 1981; Са гостима као и без њих, Дневник, 11. X 1981; Догађај у опери, Дневник, 16. X 1981; Сјај у очима, Дневник, 18. X 1981; Побеђена принцеза, Дневник, 3. V 1982; Три звезде у исто време, 4. VI 1982; Владавина кнегиње, Дневник, 21. V 1982; Гостовање прослављене Аиде, Дневник, 15. X 1982; Датум за историју, Дневник, 24. X 1982; У знаку Амнерис, Дневник, 8. XI 1982; Набуко победио Прометеја, Дневник, 13. V 1983; Осврт на репризу Вердијевог „Набука“, Дневник, 16. VI 1983; Чар чаробне фруле, Дневник, 22. XII 1983; Добри стари Верди, Дневник, 8. IV 1984; О представама с гостима, Дневник, 22. IV 1984; „Кармен“ без узбудљивости, Дневник, 13. I 1985; Априлска освежења, Дневник, 16. V 1985; Давни еп у сликама, Дневник, 30. III 1986.

ЛИТ: А. Еберст, Музички бревијар Војводине, НСад 1972, с. 71; М. Хаднађев, Враголанка, Позориште, НСад 1973, бр. 8, с. 5; М. Хаднађев, Одговорност пред новим задацима, Позориште, 1973, бр. 1, с. 9; Б. Хложан, Искрени посвећеник музике, Дневник, 3. VIII 2005.

М. Л.