ГОЛСВОРТИ Џон (John Galsworthy)

ГОЛСВОРТИ Џон (John Galsworthy) – енглески романсијер, новелист и драматичар (Кингстон Хил, Сареј, 14. VIII 1867 – Хемпстед, Лондон, 31. I 1933). Како му је отац био правник, и он је студирао права на универзитетима Хароу и Оксфорд и кратко време се бавио адвокатуром. Веома много је путовао. Био је суоснивач ПЕН-клуба и његов председник до смрти. Добитник је Нобелове награде за књижевност 1932. У својим делима критички иступа према грађанском друштву. Светску славу достиже романом Сага о Форсајтима (The Forsyte Saga, 1906-1921). То је хроника грађанске породице у којој се описују њен економски успон и пад. Драме пише по угледу на Ибзена. Обично на једном случају открива слабости грађанског социјалног поретка у којем су богати увек у предности у односу на сиромашне. Његови ликови су често жртве предрасуда и више су типови него индивидуе. Најпознатије драме су му: Сребрна кутија (The Silver Box, 1906), Борба, Праведност (Justice, 1910), Наследник (The Eldest Son, 1912), Бекство (Escape, 1913), Џентлмени (Loyalties, 1922), Џунгла (The Forest, 1924) и др. СНП је извело његове Џентлмене (1928) и Бегство (1931).

БИБЛ: Вила Рубеин (Villa Rubein), прев. Љ. Иванковић, Згб 1933; Братство (Fraternity), прев. Ж. В. Симић, Бгд 1945; Сребрна кутија (The Silver Box), прев. Б. Недић, Бгд 1947; Приповетке (The Novels), Љ. Поповић, НСад 1948; Стоик, прев. М. Ханжековић, Згб 1949; Јабука, прев. Т. Ујевић, Згб 1950; Тамни цвет (The Dark Flower), прев. Р. Војнић, НСад 1952; Патриције (The Patrician), прев. Р. Приклмајер, НСад 1955; Летниковац (The Country House), прев. Љ. Вуковић, Сарајево 1956; Први и последњи, прев. З. Горјан, Сарајево 1956; Јача од смрти, прев. А. Жежељ, НСад 1959; Сага о Форсајтима (The Forsyte Saga), прев. М. Ђорђевић, Бгд 1962; Вила Рубеин, прев. А. Костић, Бгд 1962; Конац дела (End of the Chapter), прев. Б. Марковић, Бгд 1964; Модерна комедија (A Modern Comedy), прев. О. Чекић и В. Стојић и др., Бгд 1964; Тамни цвет, прев. А. Видаковић, Бгд 1965.

Л ИТ: Страни писци, Згб 1968, с. 256-257.

Д. Р.