ГЛИШИЋ Милован Ђ

ГЛИШИЋ Милован Ђ. – књижевник, преводилац (Градац, срез ваљевски, 6. I 1847  – Дубровник, 20. I 1908). Родом је из сељачке  породице, отац му се звао Ђорђе, мајка  Јевросима. Мајка је знала да чита (не и да пише), што је у оно време била велика реткост. Г.  је сам почео да учи, па су га у Ваљеву одмах примили у II разред основне школе, коју је завршио са одличним успехом. Одмах се запослио као практикант у начелству. У I разред гимназије у Бгду ступио је као седамнаестогодишњак. Како му је отац ускоро умро       (1865), морао је сам да се издржава: био је и ђак и слуга. Ипак, био је добар ђак. Сваки слободан тренутак посвећивао је читању и посебно учењу страних језика. Још као гимназијалац почео је да преводи. Гимназију је завршио 1871, а 1872. се уписао на Велику школу: две г. је провео на техничким студијама, али је из материјалних разлога прешао на Филозофски факултет. Испите је  полагао редовно, али због једног неуспеха, уверен да му је учињена неправда, прекинуо је студије 1875. Социјалистичком покрету пришао је 1870, а 1872. је три месеца одлежао у затвору због недозвољеног преношења из Земуна књиге Србија на Истоку Светозара Марковића. Те 1872. умрла му је мајка, па је у Бгд довео своју млађу сестру, коју је издржавао и школовао. Писао је и преводио, преписивао туђе ствари, радио коректуру. Сарађивао је у листовима „Врзино коло“, „Враголан“ и „Преодница“, коју је и уређивао 1873/74. У часопису „Отаџбина“ објавио је причу Рога и наставио као сарадник. Био је помоћник уредника „Српских новина“ 1875. За време српско-турских ратова 1876-1878. упућен је да ради у ратном Прес-бироу, где је као зналац страних језика био од велике користи. У том времену поверено му је и издавање „Српских новина“. За коректора Државне штампарије постављен је 21. XII 1878, а 27. III 1881.  постао је драматург НП у Бгду са III класом, 14. II 1890. драматург II, а 20. XI 1894. драматург I класе и на тим пословима остао до 1898. После двогодишње присилне пензије (1898-1900) добио је место библиотекара и помоћника управника Народне библиотеке Србије, на којој дужности га је и смрт затекла – у Дубровнику, где се налазио на опоравку. Аутор је 27 приповедака, 2 позоришна комада, 10 хумористичких прилога и спевова, великог броја превода са руског, француског и немачког језика (14 књига превода и преко 40 краћих превода објављених у листовима и збиркама) и око 40 преведених позоришних комада. Неки од његових превода (Мртве душе Гогоља, Рат и мир Толстоја, Обломов Гончарова) цене се као најбољи преводи у нашој књижевности. Његови преводи драмских дела остали су у рукопису; неки су сачувани и касније извођени. За написе које није много ценио, или није хтео да се зна да их је он написао, користио је псеудониме – Мехмед Корчин Ухељукчи, **, Паланчанин, Сенадин, Срдан, Леон. За комедију Подвала, која је штампана 1885, добио је награду Матице српске. У СНП игране су две његове комедије: Подвала (1891, 1921), Два цванцика (1922, 1946) и преводи: Ж. Оне: Господар ковница (1885, 1925); Ожје и Сандо: Наследник (1886); Ж. Ожје: Све за сина (1887); О. Блументал: Ђаволове стене (1891); И. И. Мјасницки: Зец (1893, 1919); Е. Лабиш: Из захвалности (1889); Г. Мозер: Поручник Рајф (1905); Е. Лабиш и М. Мишел: Зет (1905); Сарду и Моро: Мадам Сан-Жен (1924); И. И. Мјасницки: Опрости ми (1925). Био је члан Српског књижевничког друштва, члан Управног одбора и потпредседник Српске књижевне задруге. Одликован је Орденом Светог Саве IV реда (2. VIII 1893), Таковским крстом (11. IX 1900) и Орденом Светог Саве III реда (8. IX 1904).

БИБЛ: Приповетке. I-II, Бгд 1879, 1882; Два цванцика. Шала у четири чина, Бгд 1882; Подвала. Комедија, Бгд 1883;  Целокупна дела I-II, Бгд 1928.

ЛИТ: Т. С. Виловски, Из позоришта, Видело, 1883, бр. 50, с. 2-3; А., Подвала, Јавор, 1883, бр. 20-22, с. 630-634, 662-665, 697-701; Ј. Грчић: Подвала, ЛМС, 1885, књ. 144, с. 127-138; Ј. Скерлић,  Милован Ђ. Глишић, Писци и књиге, II, Бгд 1922; Ж. Бошков, Глишићева „Подвала“, Зборник МС за књижевност и језик, 1958, бр. IV-V, с. 133-158; Г. Добрашиновић, Милован Ђ. Глишић. Живот и дело, Сабрана дела, Бгд 1963, с. 7-81; Г. Добрашиновић, Библиографска грађа о Миловану Глишићу, Сабрана дела, II, Бгд 1963, с. 461-519; В. Савић, Милован Ђ. Глишић. Споменица о 150. годишњици рођења, Ваљево 1997.

Д. Н.