ГЛАЗЕР Боривоје – драмски глумац (Београд, 25. X 1920 – Сплит, новембра 1983). По завршеној гимназији (1939) две г. је похађао Драмски одсек Музичке академије у Бгду; још као гимназијалац био је члан Дечјег позоришта „Ласта“, а касније је хонорарно играо у београдском НП (1941). За време рата, под покровитељством Црвеног крста, а у корист кухиње сиромашних ђака, играо је у школским трупама; после рата постао је члан панчевачког НП (1. X 1945 – 31. VIII 1951), једну сезону играо је у СНП (1. IX 1951 – 31. VII 1952), затим у НП „Стерија“ у Вршцу (1. VIII 1952 – 31. VII 1954), кратко време у београдској „Комедији“, затим у шибенском казалишту, опет кратко у шабачком НП да би, од 1964. приступио ХНК у Сплиту, где је радио до смрти. На V сусрету војвођанских позоришта (у Сомбору 1951) добио је похвалу за улогу Фон Калба у  Шилеровом комаду Сплетка и љубав. У СНП је играо кратко, углавном епизодне и мање улоге, највише у салонским комадима комичне ликове и интриганте.

УЛОГЕ: Милан Рушић (Ивкова слава), Лекар (Број 72), Фреди (Пигмалион), Аца „лепо берберче“ (Дорћолска посла), Афремов (Живи леш), Др Нинковић (Госпођа министарка), Др Фалк (Слепи миш).

ЛИТ: С. Костић, Толстојев „Живи леш“ и Нушићева „Госпођа министарка“, НС, 1952, бр. 41-42; С. Костић, „Дорћолска посла“ од И. Станојевића, НС, 1952, бр. 39-40.

Д. В.