ГЕРНЕР Карл Аугуст (Karl August Görner) – немачки драмски писац и позоришни радник (Берлин, 29. I 1806 – Хамбург, 9. IV 1884). Потиче из породице високог чиновника Министарства финансија која је одржавала живе везе са позоришним величинама онога доба. Као дете је у родитељској кући упознао Ифланда (в) и чувену глумачку породицу Унцелман (Unzelmann), а са познатим глумцем Лудвигом Девријеном (Ludwig Devrient, 1784-1832) становао је у истој кући. Како се у њему рано развила љубав према позоришту, он је као шеснаестогодишњи дечак, по зими, кришом напустио родитељски дом и ступио у позориште, најпре у Штетину, па у Кетену (Köthen). Као осамнаестогодишњак је основао сопствену трупу и са њом обилазио Хале, Кемниц, Фрајберг, Цитау, Будишин итд. Од 1827. је у Штрелицу (Strelitz), где је постао главни редитељ; 1848. је у Бреслави, од 1853. у Берлину, а од 1857. до смрти у Хамбургу. Спада у истакнуте немачке глумце и редитеље, а био је и изванредно плодан писац. Успех је доживео већ првим комадом Баштован и баштованка (Gärtner und Gärtnerin, 1826) и за наредних шест деценија обогатио је немачку сцену за око сто педесет позоришних комада, од којих је више од сто сабрано у разне збирке (Almanach dramatischer Bühnespiele, 11 свезака, 1851-1868; Lustspiele, две свеске, 1856-1872; Possenspiele, 1862; Deutsches Theater, 1865. итд.). Неговао је шаљиву игру за децу и састављао декламаторе. Његова дела, понекад рађена према туђим идејама, уживала су својевремено у немачком језичком подручју ширу популарност, па је разумљиво што су још за његовог живота била позната и код нас, и то више у прерадама него у стварним преводима, што, с обзиром на њихов број, у великој мери отежава установљавање оригинала. За посрбу Ни бригеша стоји да је „лакрдија у два чина, по италијанском написао Гернер и Белије, за српску позорницу прерадио Коста Трифковић“ („Позориште“, 1872, с. 340). Међутим, није се могло установити ко је Белије. Од његових многобројних  позоришних комада у СНП је изведено: Нови племић (Der geadelte Kaufmann), 9. VII 1868, у преради Лазе Телечког; Мила (Erste Gastrolle des Fräuleins Veilchenduft oder Theatralische Studien), 27. I 1872, у преради Косте Трифковића; Ни бригеша (In Sanssouci), 16. XI 1872, у преради Косте Трифковића; Сланик (Salz der Ehe), 26. I 1873, у преради Спире Димитровића Котаранина; Поклон, 3. XII 1887, у преводу Саве Петровића; Снежана (Schnewittchen), 1. I 1913.

БИБЛ: Мила, шала у једној радњи (монолог), по (К. А.)  Гернеру, за

српску позорницу прерадио Коста Трифковић, Позориште, НСад 1875, бр. 22-24; и у Зборнику позоришних дела, НСад 1884, св. 3, с. 31-44.

ЛИТ: В. Милинчевић, Коста Трифковић – живот и дело, Бгд 1968, поглавље „Посрбе и прераде“, с. 209-221.

С. К. К.