ГАВРИЛОВИЋ Александар – глумац и редитељ (Панчево, 15. VIII 1880 – Осијек, 22. VIII 1944). Школовао се у родном граду. Глумачку каријеру је започео у путујујућој трупи „Србадија“ Димитрија Нишлића, па је прешао у дружину Љубомира Рајичића Чврге. Потом је добио ангажман у НК у Осијеку. Кратко је глумио у НП у Бгду, а члан Н-Оп био је од његовог оснивања (1928). Од 1933. је поново члан НК у Осијеку, где је обављао и дужност директора Драме. Истакнути глумац, редитељ и уметнички руководилац, наступао је у репертоару класичних светских и домаћих писаца. Адаптирао је више дела за потребе сцене (Поп Ћира и поп Спира по С. Сремцу – у Н-Оп изведено 1934; Миљенко и Добрила ). Супруга Мица такође је била глумица. Као чланови ХНК у Осијеку наступили су заједно 26. I 1926. у представи новосадског НП Морфијум као гости, а он је сам, у оквиру 75-огодишњице СНП, 28. XI 1935. гостовао у улози Кнеза Иве у Нушићевом комаду Кнез Иво од Семберије. У осјечком казалишту је 11. III 1939. прославио 40-огодишњицу уметничког рада као Јованча Мицић у Путу око света.

РЕЖИЈЕ: Џентлмени, Довер-Кале, Матија Губец, Госпођа министарка, Три према један, Непријатељица, Врзино коло, Мајчино срце, Кућевласници, Преко мртвих.

УЛОГЕ: Феранте (Ружни Феранте), Роналд Денси (Џентлмени), Фјодор Иванович (Анфиса), Ага Хасанага (Хасанагиница, Огризовић), Патрик (Довер-Кале), Лир (Краљ Лир), Матија Губец (Матија Губец), Швејк (Добри војник Швејк), Психијатар (Габријелово лице), Игњат Глембај (Господа Глембајеви), Јован Љуштина (Три према један), Смрдић (Родољупци), Малволио (На три краља), Стјепан Грегоријанец (Златарево злато), Дворанин (Богојављенска ноћ), Муж (Непријатељица), Џиво, Лукша (Дубровачка трилогија), Лука (Грешница), Едип (Едип).

ЛИТ: О. С(уботи)ћ, „Морфиум“, нотурно у 4 слике од Л. Херцера. Премијера 26. I о. г. Гостовање Аце и Мице Гавриловић, Застава, 28. I 1926; С. С(екулић) Ц(еца), Новосадско-осечко позориште у Сомбору, Застава, 24. IV 1928; К. Николић, Добри војник Швејк, Нови Сад, 1928, бр. 47, с. 5; А-м, „Довер-Кале“ од Ј. Берстла, Застава, 4. I 1929; А-м, Народно позориште Новосадско-осјечко, Југословенски дневник, 1930, бр. 104, с. 5; Ђ. Бељански, „Богојављенска ноћ“, Југословенски дневник, 1930, бр. 124, с. 4; А-м, „Господа Глембајеви“, Југословенски дневник, 1930, бр. 140, с. 4; Б. Л., Рад осјечког народног позоришта, Југословенски дневник, 1931, бр. 15, с. 3; А-м, Dubrovniker Trilogie, Deutsches Volksblatt, 1931, бр. 3589, с. 5; А-м, Историска драма „Златарево злато“ по роману Аугуста Шеное, Нови Сад, 1932, бр. 43, с. 3; А-м, Новосадско-осјечко позориште, Југословенски дневник, 1932, бр. 217, с. 4; П. Мијаиловић, „Господа Глембајеви“, Млада Југославија, Велики Бечкерек 1932, бр. 17, с. 3; (а), Matija Gubec, Hiradó, Велики Бечкерек 1932, бр. 158, с. 3; А-м, Врзино коло, Југословенски дневник, 1932, бр. 230, с. 5, бр. 232, с. 5; А-м, Новосадско-осјечко позориште у Н. Саду, Југословенски дневник, 1932, бр. 276, с. 5; А-м, Синоћ (28. XI) је завршена прослава 75-годишњице Српског народног позоришта, Дан, 1935, бр. 159, с. 3; А-м, Директор Драме осјечког позоришта г. Аца Гавриловић слави четрдесетогодишњицу уметничког рада, Дан, 1939, бр. 50, с. 4; Т. Танхофер, Народно казалиште Осијек, Осијек 1957.

В. В.