ФОКИН Михаил Михајлович (Михаил Михайлович Фокин) – руски балетски играч и кореограф (Петербург, 23. IV 1880 – Њујорк, 22. VIII 1942). Балетску школу завршио је у родном граду и 1898. започео каријеру успешног играча у класичним партијама: Арлекин – у Арлекинади (Арлекинада) Дригоа, Дезире у Успаваној лепотици (Спящая красавица), Базил у Дон Кихоту (Дон Кихот), Зигфрид у Лабудовом језеру (Лебединое озеро) и др. Од 1905. наставио је да игра и у балетима у којима је сам био к-граф: Кадлецов Ацис и Галатеја (Ацис и Галатея, 1905), Менделсонов Сан летње ноћи (Сон в летнюю ночь, 1906), Черепњинов Павиљон Армиде (Павильон Армиды, 1907), Аренског Египатске ноћи (Египетские ночи, 1908) итд. Важио је за к-графа новатора и реформатора чији је кредо био – балет максимално приближити животу. Неговао је тесну сарадњу са сликарима-сценографима (Бенуа, Бакст, Рерих, Головин, Добужински). Обилато је користио и достигнућа музичара-симфониста (Римски-Корсаков, Чајковски, Глинка, Рахмањинов, Стравински, Равел, Шуман, Шопен). Познат је и као балетски педагог који је иза себе оставио цењене ученике – кореографе. Његове кореографије многих класичних балета су записане и његови следбеници их неретко обнављају широм света. После свог првог гостовања (1909) постао је познат и на Западу. После гостовања у Шведској 1918. није се вратио у своју домовину. Од 1921. је до смрти живео је у САД. Успешно је радио у Париској опери и у Балетском студију у Њујорку. Жар-птица И. Стравинског по Ф. либрету извођена је у СНП 1969, а либрето који је сачинио са Л. С. Бакстом (Розенбергом) за Шехерезаду Римског-Корсакова на балетској сцени СНП игран је 1950.

БИБЛ: Против течения. Воспоминания балетмейстера, Москва-Ленинград 1962.

ЛИТ: В. Миросављевић, Нови балетски израз, Дневник, 12. XII 1969, Б. Рушкуц, Уместо аплауза, Дневник, 14. XII 1969; И. Рацков, Гостовање Балета СНП из Новог Сада, Руковет, Суботица 1970, св. 1–2, с. 147–148; А-м, Балет из Новог Сада у Суботици, Суботичке новине, 16. I 1970; С. Савић, Изразито лепа групна игра, Дневник, 3. VI 1972; С. Савић, Шехерезада, Позориште, НСад 1972, бр. 7, с. 8.

Б. Кс