ФАЛ Лео (Leo Fall)

ФАЛ Лео (Leo Fall) – анстријски композитор (Оломуц, 2. II 1873 – Беч, 16. IX 1925). Као син војног капелника рано је добио подуке из музике. Виолину је свирао већ као петогодишњак, а у четрнаестој се уписао на Конзерваторијум Gesellschaft der Musikfreunde у Бечу, где су му учитељи били Роберт и Јохан Фуш. Каријеру је започео 1895. као позоришни диригент у Хамбургу, а затим је радио у Келну и Берлину. Од 1906. је живео у Бечу и бавио се искључиво компоновањем. Написао је 20 оперета, 3 опере, 1 музичку комедију, већи број валцера и других инструменталних композиија. У свет оперетске музике ушао је оперетом Бунтовник (Der Rebell), која је после извесног времена, темељно прерађена, добила нов нослов Драги Августин (Der liebe Augustin). Светску славу донеле су му оперете: Доларска принцеза (Die Dollarprinzessin), Разведена жена (Die geschiedene Frau), Стамбулска ружа (Die Rose von Stambul) и Мадам Помпадур (Madame Pompadour). Такође су биле познате и оперете: Сирена (Die Sirene), Царица (Die Kaiserin), Шпански славуј (Die Spanische Nachtigall), Руже са Флориде (Rosen aus Floridav) и Улична певачица (Die Strassensängerin). У његовим делима долазе до изражаја мелодијска инвенција, грациозност, укус и добра инструментација. Свежина и шарм његових мелодија, чисто и непосредно тонско изражавање и стално присутна, потцртавајућа улога оркестра дали су најбољим Ф. делима непролазну вредност. Нека од њих спадају међу најуспелија која је дала посткласична, друга епоха бечке оперете. Уз Ф. Лехара (в) и О. Штрауса (в) Ф. је својим стваралаштвом знатно допринео даљем развоју и успеху бечке оперете на почетку XX века. У СНП су на репертоару била следећа дела овог композитора: Доларска принцеза, Разведена жена, Стамбулска ружа и Мадам Помпадур.

М. Х.