АНДРЕЈЕВ Јелена

АНДРЕЈЕВ Јелена – балетска играчица (Нови Сад, 12. VIII 1933 – Нови Сад, 14. IX 1998). Завршила је четири разреда гимназије. Под именом Хелена Браун игром почиње да се бави још 1938. у Балетском одсеку Музичке школе „Исидор Бајић“ у НСаду , као ученица Магде Ковач, а наставља рад код Милене Чутуковић-Поповић, која 1939. и 1940. води одсек; затим је две г. била у приватној балетској школи Милише Милосављевића, две г. код Марине Олењине у Бгду и једну сезону у школи шпанских игара О. Торес, такође у Бгду. Краће време је радила у Балетској школи у Будимпешти, а после рата је поново сарађивала са М. Чутуковић-Поповић у Балетском одсеку Државне музичке школе. Играчку каријеру је започела 1948. у уметничком ансамблу Централног дома ЈНА. У СНП је први пут ангажована као солиста Балета од 1. III 1950. до 31. VIII 1954. Од 1. IX 1954. до 31. VIII 1955. солиста је Балета у ХНК „Иван Зајц“ у Ријеци, а од 1. IX 1955. до 30. IX 1955. у МНТ у Скопљу. Од 1. X 1955. до 15. VIII 1965, када је разрешена ради одласка у иностранство, поново је радила у СНП. Деловала је и као педагог, а 1971/72. радила је са балетском групом модерног балета у „Естради“ у НСаду. Први пут се појавила у солистичкој улози 1950, као Супарница у Шехерезади. Стасита и темпераментна, истакла се као карактерна играчица. За свој рад два пута је похваљена. Са СНП је наставила да сарађује и као пензионер: тако је као гост 1984. урадила кореографије за две драмске представе (Човек је човек и Чекајући кабаре). Од 1987. скоро до смрти водила је плесни студио у „Партизану II“ у НСаду.

УЛОГЕ: Зарема (Бахчисарајска фонтана), Звезда Даница, Бугарка и Мајка (Охридска легенда), Чијара (Франческа да Римини), Циганка (Лицитарско срце), Гитана (Шпански капричо), Дијана (Силвија), Берта (Жизела), Циганка (Ђаво у селу).

ЛИТ: Н. Петин, Последња балетска премијера у Н. Саду, НС, 1952, бр. 43-44, с. 5; Н. Грба, Жорж Бизе, „Кармен“, СВ, 22. XI 1952; М. И-ћ, Београдски деби новосадских оперских уметника, Дневник, 8. IV 1954; М. Антић, „Бахчисарајска фонтана“, Дневник, 7. V 1957; Н. Грба, „Бахчисарајска фонтана“, Дневник, 10. V 1957; Св. С(авић), Десет година у својој кући, Дневник, 28. XI 1957; С., Премијера „Силвије“ Леа Делиба, Дневник, 5. VI 1958; М. Малетић, „Жизела“, Дневник, 9. III 1962; С. К(рнета), Деца за децу, НС спорт плус, 1994, бр. 3, с. 19; С. Савић, Јелена Андрејев (1933-1998), Алманах позоришта Војводине, 2000, бр. 33, с. 104-106.

Љ. М.