ДЕВРИЈЕН Ото (Otto Devrient) – немачки глумац, позоришни радник и писац (Берлин, 3. X 1838 – Шћећин, Пољска, 23. VI 1894). Потиче из познате породице глумаца и позоришних радника. Отац Едуард је био оперски певач, глумац и редитељ у Берлину, а као редитељ у Дрездену наследио је познатог немачког писца Лудвига Тика (Tieck, 1773-1853); поред осталог, написао је Историју немачке глуме (Geschichte der deutschenSchauspie1kunst, у 5 свезака, 1848-1874). Његов син Ханс (1868-1927) био је професор у Вајмару и написао је више радова из историје немачког позоришта, а издавао је Архив за историју позоришта (Archiv für Theatergeschichte, 1904-1905). На сцену је ступио као осамнаестогодишњак; од 1869. је редитељ Дворског позоришта у Карлсруеу, од 1873. редитељ Дворског позоришта у Вајмару, од 1884. директор Дворског позоришта у Олденбургу и најзад директор Краљевског позоришта у Берлину. Последњих г. живота повукао се из јавности. За рад у области позоришта Универзитет у Јени му је доделио почасни докторат. Поред издавања Ифландових и Шредерових писама упућених глумцу Вердију (Werdy), написао је за немачку сцену свечану историјску слику Лутер (Luther, 1883) и комад Густав Адолф (1891), поставио на сцену Гетеовог Фауста као мистерију, у два дела (два дана), и написао више студија из историје позоришта. Он је понемчио драму Хенри Хамелин француског писца Емила Сувестра (Émile Souvestre, 1806-1854), која је у СНП 1869. изведена под називом Фабричар, у преводу Јована Стефановића Виловског.

С. К. К.